¹Zgodi se pa sedmi mesec, da pride Izmael, sin Netanija, sina Elisamovega, iz kraljevega zaroda in iz kraljevih glavarjev, in deset mož ž njim h Gedaliju, sinu Ahikamovemu, v Micpo; in jedli so skupaj jed tam v Micpi.

¹А седмог месеца дође Исмаило, син Нетаније сина Елисаминог, царског рода, и кнезови цареви, десет људи с њим, ка Годолији сину Ахикамовом у Миспу, и једоше онде у Миспи с њим.

²Vstane pa Izmael, sin Netanijev, in deseteri možje, ki so bili ž njim, in so udarili Gedalija, sina Ahikama, sinu Safanovega, z mečem in so usmrtili njega, ki ga je bil kralj babilonski postavil nad deželo.

²Потом уста Исмаило, син Нетанијин и десет људи што беху с њим, и убише мачем Годолију, сина Ахикама сина Сафановог; тако погубише оног кога беше поставио цар вавилонски над земљом.

³In vse Jude, ki so bili ž njim, z Gedalijem, v Micpi, je pobil Izmael, in tudi Kaldejce, vojščake, tam pričujoče.

³И све Јудејце који беху с њим, с Годолијом, у Миспи, и Халдејце који се затекоше онде, војнике, поби Исмаило.

⁴Zgodi se pa drugi dan, odkar je usmrtil Gedalija, ko ni še nihče vedel,

⁴А сутрадан, пошто уби Годолију, док још нико не дозна,

⁵da pridejo možje iz Sihema, iz Sila in iz Samarije, osemdeset mož, z obrito brado in raztrgano obleko in razpraskani, z jedilnim darom in kadilom v roki, da ga prineso v hišo GOSPODOVO.

⁵Дођоше људи из Сихема, из Силома и из Самарије, осамдесет људи, обријане браде и раздртих хаљина и испарани по телу, и имаху у рукама дар и кад, да принесу у дом Господњи.

⁶In šel je Izmael, sin Netanijev, ven iz Micpe njim naproti, in gredoč je neprestano jokal, in ko jih je srečal, jim reče: Pridite h Gedaliju, sinu Ahikamovemu!

⁶Тада Исмаило, син Нетанијин, изиђе им из Миспе на сусрет и иђаше плачући, и сретавши се с њима рече им: Ходите ка Годолији, сину Ахикамовом.

⁷Ali ko so prišli sredi mesta, jih umori Izmael, sin Netanijev, in jih vrže v jamo, on in možje, ki so bili ž njim.

⁷А кад дођоше усред града, покла их Исмаило, син Нетанијин, с људима који беху с њим и баци их у јаму.

⁸Desetero mož pa je bilo med njimi, ki so rekli Izmaelu: Ne usmrti nas! kajti skrite zaklade imamo na polju, pšenice in ječmena in olja in medu. Torej je odnehal in jih ni usmrtil ž njih brati vred.

⁸А међу њима се нађе десет људи који рекоше Исмаилу: Немој нас погубити, јер имамо сакривено благо у пољу, пшенице и јечма и уља и меда. И остави их, и не поби их с браћом њиховом.

⁹Jama pa, ki je vanjo vrgel vsa trupla mož, ki jih je bil pobil, poleg Gedalija, je bila tista, ki jo je naredil Asa v strahu pred Baasom, kraljem Izraelovim; njo je napolnil s pobitimi Izmael, sin Netanijev.

⁹А јама у коју побаца Исмаило сва телеса људи које поби уз Годолију беше она коју начини цар Аса бојећи се Васе цара Израиљевог; и Исмаило син Нетанијин напуни је побијених људи.

¹⁰In Izmael je odpeljal v ujetništvo ves ostanek ljudstva, ki je bilo v Micpi: hčere kraljeve in vse ljudstvo, kar ga je preostalo v Micpi in ki ga je izročil Nebuzaradan, glavar telesne straže, Gedaliju, sinu Ahikamovemu; nje je ujete odpeljal Izmael, sin Netanijev, ter odrinil, da bi prešel k sinom Amonovim.

¹⁰И зароби Исмаило сав остатак народа што беше у Миспи, кћери цареве и сав народ што беше остао у Миспи, над којим беше поставио Невузардан заповедник стражарски Годолију, сина Ахикамовог; и заробивши их Исмаило, син Нетанијин, пође да пређе к синовима Амоновим.

¹¹In ko je slišal Johanan, sin Kareahov, in vsi vojaški poveljniki, ki so bili ž njim, vse tisto zlo, ki ga je napravil Izmael, sin Netanijev,

¹¹Али Јоанан, син Каријин, и све војводе што беху с њим чуше све зло што учини Исмаило син Нетанијин.

¹²skličejo vse može in odrinejo bojevat se zoper Izmaela, sina Netanijevega, ter ga zalotijo pri veliki vodi, ki je ob Gibeonu.

¹²Тада узеше све своје људе и пођоше да ударе на Исмаила, сина Нетанијиног, ког нађоше код велике воде у Гаваону.

¹³In ko vidi vse ljudstvo, ki je bilo z Izmaelom, Johanana, sina Kareahovega, in vse vojaške poveljnike ž njim, se razveseli.

¹³И сав народ што беше с Исмаилом кад виде Јоанана сина Каријиног и све војводе што беху с њим, обрадова се,

¹⁴Vse ljudstvo torej, ki ga je peljal Izmael ujeto iz Micpe, se izpremisli in se obrne in gre k Johananu, sinu Kareahovemu.

¹⁴И сав народ што Исмаило зароби из Миспе обрну се и отиде к Јоанану, сину Каријином.

¹⁵Izmael pa, sin Netanijev, je zbežal z osmimi možmi izpred Johanana ter odšel k sinom Amonovim.

¹⁵А Исмаило син Нетанијин побеже с осам људи од Јоанана, и отиде к синовима Амоновим.

¹⁶Tedaj vzame Johanan, sin Kareahov, in vsi vojaški poveljniki, ki so bili ž njim, ves ostanek ljudstva, ki ga je nazaj dobil od Izmaela, sina Netanijevega, iz Micpe, – potem ko je bil ubil Gedalija, sina Ahikamovega, – in peljali so može, vojščake, in žene in otroke in komornike nazaj iz Gibeona;

¹⁶И тако Јоанан, син Каријин и све војводе што беху с њим узеше сав остатак народа што повратише од Исмаила, сина Нетанијиног, који убивши Годолију, сина Ахикамовог, беше их одвео из Миспе, војнике и жене и децу и дворане, и одведоше их из Гаваона;

¹⁷in so šli ter se ustavili v prenočišču Kimhamovem, ki je blizu Betlehema, da bi se napotili in odšli v Egiptzavoljo Kaldejcev, ker so se jih bali, zato ker je Izmael, sin Netanijev, umoril Gedalija, sina Ahikamovega, ki ga je bil kralj babilonski postavil nad deželo.

¹⁷И отишавши стадоше у гостионици Химамовој код Витлејема; да би отишли и прешли у Мисир,

¹⁸zavoljo Kaldejcev, ker so se jih bali, zato ker je Izmael, sin Netanijev, umoril Gedalija, sina Ahikamovega, ki ga je bil kralj babilonski postavil nad deželo.

¹⁸Ради Халдејаца, јер их се бојаху, што Исмаило, син Нетанијин, уби Годолију, сина Ахикамовог, ког беше поставио цар вавилонски над земљом.