1Zakaj ni vnaprej določil Vsemogočni sodnih rokov? in zakaj ne vidijo, kateri ga poznajo, njegovih sodnih dni?
1Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
2Krivičniki prestavljajo mejnike, plenijo črede in jih sebi pasejo.
2Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
3Osle sirotam odganjajo in vdovam jemljejo v zastavo vole.
3Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
4Ubožce pehajo s cest, krotki, kar jih je v deželi, se morajo skrivati vsi.
4Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
5Glej, kakor divji osli v pustinji hodijo ubožci na delo svoje, marljivo iščoč plena: puščava jim daje hrane za njih otroke.
5Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;
6Na polju žanjejo žito krivičnikovo in paberkujejo v njegovem vinogradu.
6Жању њиву и беру виноград који није њихов;
7Nagi leže vso noč, ker nimajo obleke, in nimajo odeje v mrazu.
7Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
8Lijak z gora jih premoči, in ker nimajo strehe, se oklepajo skalovja. –
8Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
9Siroto od prsi trgajo krivičniki, in kar ima na sebi ubožec, jemljejo v zastavo. –
9Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
10Goli hodijo, brez oblačila, in lačni nosijo bogatinom snope;
10Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
11v njih hramih jim morajo delati olje, tlačijo v tlačilnici in žeje se suše.
11Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
12Iz mesta se sliši ječanje umirajočih, in duša ranjencev vpije. A Bog tega ne šteje za nepristojnost!
12Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
13Drugi pa so sovražniki svetlobe: njenih potov ne poznajo, na njenih stezah ne ostajajo.
13Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
14Ob jutranjem svitu vstaja razbojnik, mori ubožca in potrebnega, in po noči je kakor tat.
14Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
15In oko prešeštnikovo čaka, da nastane mrak, češ: Nobeno oko me ne zagleda, in krinko si dene na obraz.
15И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
16V temi vdirajo v hiše; po dnevi se zapirajo, svetlobe ne poznajo.
16Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
17Kajti najbolj črna tema jim je vsem jutro, ker vsak izmed njih je vešč grozotam črne teme.
17Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
18Hiter je v teku svojem po površju vodá; njih delež je proklet na zemlji; ne hodi več po poti proti vinogradom.
18Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
19Suša in vročina odpravita snežnico: enako šeol tiste, ki so grešili.
19Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике.
20Mati pozabi takega, črvadi bo dobro teknil, ne bodo se ga več spominjali; tako bo strta kakor drevo nepravičnost
20Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
21tistega, ki je plenil nerodovitno, ki ni rodila, in vdovi ničesar ni storil dobrega.
21Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
22Bog pa z močjo svojo dolgo vzdržuje mogočneže; marsikateri še vstane, ko je že obupal nad življenjem.
22Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
23Bog mu daje varnosti, in on se naslanja nanjo; toda oči Njegove so nad njih poti.
23Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
24Stopijo visoko, a malo le, pa jih ni več; zvrnejo se, smrt jih pograbi kakor vse druge, posečeni bodo kakor dozoreli klasovi.Ni li tako? Kdo dokaže, da lažem, in dene v nič govor moj?
24Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
25Ni li tako? Kdo dokaže, da lažem, in dene v nič govor moj?
25Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?