1Še je Elihu nadaljeval, govoreč:
1Још говори Елијуј и рече:
2Počakaj še malo, in te poučim, kajti še imam besed za Boga.
2Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.
3Prinesem znanje svoje iz daljave in pripoznam pravičnost Stvarniku svojemu.
3Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
4Kajti zares, besede moje niso lažnive; popoln v spoznanju je, ki stoji pred teboj!
4Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.
5Glej, Bog je mogočen, vendar ne zaničuje nikogar; mogočen je v moči razuma.
5Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
6Brezbožnih ne hrani v življenju, trpinom pa pridobiva pravico.
6Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.
7Ne odvrača oči svojih od pravičnih, ampak s kralji na prestolu jim da sedeti za vedno, da so povišani.
7Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.
8In ko so zvezani v sponah in ujeti v vezeh revščine,
8Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
9tedaj jim oznani njih dejanje in njih prestopke, da so prevzetovali,
9Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.
10in jim odpre uho za svarilo in veli, naj se preobrnejo od krivice.
10И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
11Ako poslušajo in se mu podvržejo, prežive dni svoje v blaginji in leta svoja v prijetnostih.
11Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
12Ako pa ne poslušajo, lete v strelo in mrjo v nerazumu.
12Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
13Kateri pa so bogapozabni v srcu, gojé jezo: ne kličejo za pomoč, kadar jih je zvezal.
13А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;
14Njih duša umrje v mladosti in njih življenje pogine med nečistosti prodanimi.
14Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
15A trpina otimlje v trpljenju njegovem in po stiski jim odpira uho.
15Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.
16Tudi tebe bi bil iz žrela stiske odpeljal v prostranost, kjer ni tesnobe, in kar se postavi na mizo tvojo, bi bilo polno tolščobe.
16Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
17Ali napolnjen si s sodbo brezbožnikovo: sodba in obsodba te zadeneta.
17Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
18Zato glej, da te togota ne zapelje v zasmehovanje Boga, in obilost podkupnine naj te ne prekani!
18Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
19Pomore ti li tvoje vpitje tja, kjer ni stiske, in vse napenjanje moči tvoje?
19Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.
20Ne žéli si noči, v kateri bodo ljudstva iztrebljena z mesta svojega.
20Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.
21Varuj se, ne obračaj se h krivici, kajti njo rajši voliš nego trpljenje.
21Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.
22Glej, Bog mogočni ravna vzvišeno v moči svoji; kdo je tak učitelj kakor On?
22Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?
23Kdo Mu je predpisal pot Njegovo in kdo sme reči: Nepravo si storil?
23Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?
24Pomisli, da ti je poveličevati delo Njegovo, katero opevajo ljudje.
24Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.
25Vsi ljudje je z veseljem gledajo, smrtnik je zagleda oddaleč.
25Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.
26Glej, Bog mogočni je prevzvišen za naše spoznanje, število let Njegovih je nedoumno.
26Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.
27Kajti On dviga gori kapljico vode; od sopare, ki jo napravlja, solzé kot dež,
27Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;
28ki ga visoki oblaki izlivajo in kapljajo na človeka v obilosti.
28Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
29In ume li kdo razprostrtje oblakov, prasketanje šatora Njegovega?
29И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?
30Glej, On razširja svetlobo svojo okoli sebe in s koreninami morja se ogrinja;
30Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?
31kajti s tem sodi narode, s tem daje jedi v izobilju.
31Тиме суди народима, даје хране изобила.
32Roke svoje odeva z bliskom in ga pošilja, da zadene protivnika.Njegovo grmenje Ga naznanja, celo živina čuti, da prihaja.
32Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,
33Njegovo grmenje Ga naznanja, celo živina čuti, da prihaja.
33Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.