¹Tedaj spregovori GOSPOD iz viharja in reče Jobu:

¹Тада одговори Господ Јову из вихора и рече:

²Kdo je ta, ki v mrak zavija Božje sklepe z besedami brez spoznanja?

²Ко је то што замрачује савет речима неразумно?

³Opaši, pravim, kakor mož ledja svoja! jaz te bom vprašal, in ti me pouči!

³Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.

⁴Kje si bil, ko sem postavljal temelje zemlji? Povej, če kaj imaš razuma!

⁴Где си ти био кад ја оснивах земљу? Кажи, ако си разуман.

⁵Kdo je določil mero njeno, če menda veš? ali kdo je čeznjo potegnil merno vrvico?

⁵Ко јој је одредио мере? Знаш ли? Или ко је растегао уже преко ње?

⁶V kaj so vtaknjeni podstavni stebri njeni? ali kdo je položil njen vogelni kamen,

⁶На чем су подножја њена углављена? Или ко јој је метнуо камен угаони?

⁷ko so pele vkup jutranje zvezde in vsi sinovi Božji radostno ukali?

⁷Кад певаху заједно звезде јутарње и сви синови Божји кликоваху.

⁸In kdo je zaprl morje z zatvornicami, ko je ven pridrlo kakor iz materinega telesa,

⁸Или ко је затворио море вратима кад као из утробе изиђе?

⁹ko sem mu naredil oblake za oblačilo in megleno tmino za plenice,

⁹Кад га одех облаком и пових тамом;

¹⁰in sem mu določil stalno mejo in postavil zapahe in vrata

¹⁰Кад поставих за њ уредбу своју и метнух му преворнице и врата;

¹¹in velel: Dotod pojdeš in nikar naprej, in tu bodi mejnik kljubovalnim valovom tvojim!

¹¹И рекох: Довде ћеш долазити, а даље нећеш, и ту ће се устављати поносити валови твоји.

¹²Ali si kdaj, odkar živiš, ukazal jutru se svitati, si li odkazal jutranji zarji mesto njeno,

¹²Јеси ли свог века заповедио јутру, показао зори место њено,

¹³veleč, naj zgrabi robove zemlje in ž nje otrese brezbožnike?

¹³Да се ухвати земљи за крајеве, и да се растерају с ње безбожници,

¹⁴Kakor pečatna glina se premenjuje zemlja in vse na njej se kaže kakor v oblačilu;

¹⁴Да се она промени као блато печатно, а они да стоје као хаљина,

¹⁵a brezbožnim se jemlje njih luč, in povzdignjena rama bo strta.

¹⁵Да се одузме безбожницима светлост њихова и рука подигнута да се сломи?

¹⁶Ali si stopil v studence morja, si li prehodil dno globočine?

¹⁶Јеси ли долазио до дубина морских? И по дну пропасти јеси ли ходио?

¹⁷Odprla so se ti vrata smrti in videl si vrata smrtne sence?

¹⁷Јесу ли ти се отворила врата смртна, и врата сена смртног јеси ли видео?

¹⁸Si li prav pregledal širjavo zemlje? Povej, če vse to veš!

¹⁸Јеси ли сагледао ширину земаљску? Кажи, ако знаш све то.

¹⁹Katera je pot do bivališča luči in kje je temi rodni kraj?

¹⁹Који је пут к стану светлости? И где је место тами,

²⁰da bi ju pripeljal do njiju mej in da bi znal steze k njiju hiši?

²⁰Да би је узео и одвео до међе њене, и знао стазе к дому њеном?

²¹Pač to veš? saj si bil takrat rojen in dni tvojih število je veliko!

²¹Знаш ти; јер си се онда родио, и број је дана твојих велик.

²²Si li dospel do skladišč snega in videl zaloge toče,

²²Јеси ли улазио у ризнице снежне? Или ризнице градне јеси ли видео,

²³ki sem jih prihranil za čas nadloge, za dan boja in vojske?

²³Које чувам за време невоље, за дан боја и рата?

²⁴Kateri je pot, ki se na njem svetloba delí, vzhodni veter se razširja nad zemljo?

²⁴Којим се путем дели светлост и устока се разилази по земљи?

²⁵Kdo je razklal v oblakih lijaku tok in odpira pot blisku in grmenju,

²⁵Ко је разделио јазове поводњу и пут светлици громовној?

²⁶da bi deževalo na zemljo brez ljudi, na puščavo, kjer ni človeka,

²⁶Да би ишао дажд на земљу где нема никога, и на пустињу где нема човека,

²⁷da se nasiti pušča in puščava in poganja zelena trava.

²⁷Да напоји пуста и неродна места, и учини да расте трава зелена.

²⁸Ima li dež očeta in kdo plodi rosne kapljice?

²⁸Има ли дажд оца? Или ко је родио капље росне?

²⁹Iz čigavega telesa prihaja led in kdo rodi slano nebeško?

²⁹Из чије је утробе изашао лед, и ко је родио слану небеску,

³⁰Vode se zgoščujejo, da so kakor kamen, in gladina globočine se stakne vkup.

³⁰Да се воде скривају и постају као камен и крајеви пропасти срастају?

³¹Moreš li zvezati zveze gostosevcev ali razdreti spojine rimščic?

³¹Можеш ли свезати милине влашићима? Или свезу штапима разрешити?

³²Storiš li, da se prikažejo znamenja zverokroga o svojem času, moreš li voditi medveda ž njegovimi mladiči?

³²Можеш ли извести јужне звезде на време? Или кола са звездама њиховим хоћеш ли водити?

³³Poznaš li postave neba, ali pa urejaš vlado njegovo nad zemljo?

³³Знаш ли ред небески? Можеш ли ти уређивати владу његову на земљи?

³⁴Moreš li povzdigniti glas svoj do oblakov, da te množina vode pokrije?

³⁴Можеш ли дигнути глас свој до облака да би те мноштво воде покрило?

³⁵Moreš li bliske izpuščati, da švigajo, da ti reko: Tu smo!

³⁵Можеш ли пустити муње да иду, и да ти кажу: Ево нас?

³⁶Kdo je del v notranjščino modrost, ali kdo je dal duhu razum?

³⁶Ко је метнуо човеку у срце мудрост? Или ко је дао души разум?

³⁷Kdo šteje najvišje oblake z modrostjo in kdo izliva nebeške mehove,

³⁷Ко ће избројати облаке мудрошћу, и мехове небеске ко ће излити,

³⁸ko se strdi prah, da je kakor ulitina, in se grude prilepijo druga drugi.

³⁸Да се расквашен прах згусне и груде се слепе?

³⁹Mar levinji loviš plen in tešiš mladih levov glad,

³⁹Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,

⁴⁰ko čepe v brlogih svojih, v goščavi na preži sede?Kdo pripravlja vranu hrano njegovo, ko mladiči njegovi kriče k Bogu mogočnemu, letajo semtertja, ker nimajo živeža?

⁴⁰[39:2] Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?

⁴¹Kdo pripravlja vranu hrano njegovo, ko mladiči njegovi kriče k Bogu mogočnemu, letajo semtertja, ker nimajo živeža?

⁴¹[39:3] Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?