1Jaz sem tisti mož, ki okuša bridkost po šibi togote njegove.
1Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.
2Mene vodi in goni po temi, ne pa po svetlobi.
2Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.
3Samo meni nasprotujoč, obrača proti meni roko svojo ves dan.
3Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.
4Storil je, da se je postaralo meso moje in koža moja, kosti moje je potrl.
4Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.
5Zidal je zoper mene in me obdal s strupeno grenkobo in nadlogo.
5Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.
6Velel mi je bivati v temnih krajih, kakor tisti, ki so mrtvi za vselej.
6Посади ме у таму као умрле одавна.
7Ogradil me je, da ne morem uiti, dejal me je v težko železje.
7Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.
8Ko tudi kličem in vpijem, ne pusti k sebi prošnje moje.
8Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.
9Pota moja je zagradil z rezanim kamenjem, steze mi je izprevrgel.
9Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.
10Kakor prežeč medved mi je, kakor lev v zasedi.
10Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.
11Pota moja je napravil tavajoča in me je raztrgal, me opustošil.
11Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.
12Napel je lok svoj in me je postavil pšici svoji za cilj.
12Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.
13V ledice moje je izpustil tula svojega strelice.
13Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.
14V smeh sem vsemu ljudstvu svojemu, njih pesmica ves dan.
14Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.
15Nasitil me je z najhujšo bridkostjo, upijanil me je s pelinom.
15Насити ме горчином, опоји ме пеленом.
16In s kamenjem mi je zdrobil zobe, povalil me je v pepel.
16Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.
17In vržena je daleč od miru duša moja, pozabil sem, kar je sreča.
17Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.
18In rekel sem: Izginila je moč moja in moje upanje v GOSPODA.
18И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.
19Spomni se edinščine moje in tavanja mojega, pelina in grenkega strupa!
19Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.
20Spominja se tega vedno duša moja in je potrta v meni.
20Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.
21To si hočem vtisniti v srce, zato bom upal:
21Али ово напомињем срцу свом, те се надам:
22Prevelika dobrotljivost GOSPODOVA je, da nismo docela pokončani, ker nima konca usmiljenje njegovo,
22Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.
23novo je vsako jutro; preobila je zvestoba tvoja.
23Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.
24Delež moj je GOSPOD, govori duša moja, zato bom upal vanj.
24Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.
25Dober je GOSPOD njim, ki ga čakajo, duši, ki ga išče.
25Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.
26Dobro je možu, da upa in tiho čaka rešitve GOSPODOVE.
26Добро је мирно чекати спасење Господње.
27Dobro je možu, da je nosil jarem v mladosti svoji.
27Добро је човеку носити јарам за младости своје.
28Samoten naj sedi in molči, ker mu ga je naložil Gospod.
28Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.
29V prah naj položi usta: morda je še upanje.
29Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.
30Njemu, ki ga bije, naj pomoli lice svoje; nasiti se naj s sramoto.
30Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.
31Kajti Gospod ne zameta vekomaj;
31Јер Господ не одбацује за свагда.
32marveč, ko je užalostil, se tudi usmili po obilosti dobrot svojih.
32Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.
33Nikakor ne muči iz srca, ne žali otrok človeških.
33Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.
34Če kdo gazi vse zvezane na zemlji,
34Кад газе ногама све сужње на земљи,
35če zavija pravico možu pred obličjem Najvišjega,
35Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,
36če prekanja človeka v pravdi njegovi: ne bo li Gospod pazil na to?
36Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?
37Kdo je, ki je velel, in se je zgodilo, če ni tega zapovedal Gospod?
37Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?
38Ali ne prihaja iz ust Najvišjega hudo in dobro?
38Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?
39Kaj bi tožil človek, dokler živi? Vsakdo naj toži zaradi svojih grehov!
39Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?
40Preiskujmo ter izsledujmo pota svoja in vrnimo se do GOSPODA!
40Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.
41Povzdignimo dušo svojo z rokami vred k Bogu mogočnemu v nebesih!
41Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.
42Mi, mi smo se pregrešili in se uprli; ti nisi odpustil.
42Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.
43Ogrnil si se z jezo in preganjal nas, moril si brez milosti.
43Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.
44Z oblakom si se ogrnil, da ne predere molitev.
44Обастро си си се облаком да не продре молитва.
45Za nesnago in izmeček si nas postavil sredi ljudstev.
45Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.
46Vsi sovražniki naši so usta svoja razširili zoper nas.
46Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.
47Groza in jama sta blizu nas, razdejanje in poguba.
47Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.
48Potoke vodá toči oko moje zavoljo pogube hčere mojega ljudstva.
48Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.
49Oko moje se solzi in ne neha, ni nobenega prestanka,
49Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,
50dokler se GOSPOD iz nebes ne ozre in ne vidi.
50Докле Господ не погледа и не види с неба.
51Oko moje mi žali srce zavoljo vseh hčer mesta mojega.
51Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.
52Lovili so me hudo kakor ptičico, kateri me sovražijo brez vzroka.
52Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.
53V jamo so pehnili življenje moje, da me uničijo, in kamenje so lučali v me.
53Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.
54Vode so mi kipele čez glavo, dejal sem: Pokončan sem!
54Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!
55Klical sem ime tvoje, o GOSPOD, iz jame pregloboke.
55Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.
56Glas moj si čul; ne skrivaj ušesa svojega zdihovanju mojemu, vpitju mojemu.
56Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.
57Približal si se tisti dan, ko sem klical; rekel si: Ne boj se!
57Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.
58Sodil si, Gospod, pravdo duše moje, odrešil si življenje moje.
58Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.
59Videl si, o GOSPOD, krivico, ki se mi godi; razsodi pravdo mojo!
59Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.
60Videl si vse njih maščevanje in vse njih naklepe zoper mene.
60Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.
61Slišal si njih zasramovanje, o GOSPOD, in vse njih namere zoper mene,
61Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,
62govorjenje tistih, ki so vstali nadme, in njih izmišljevanje zoper mene ves dan.
62Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.
63Glej jih, ko sede in ko vstajajo, da jim sem za pesmico!
63Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.
64Plačaj jim povračilo, GOSPOD, po njih rok delu.
64Плати им, Господе, по делима руку њихових.
65Daj jim zaslepljenost srca, prokletje tvoje pridi nadnje!Preganjaj jih v jezi in zatri jih izpod nebes GOSPODOVIH!
65Подај им упорно срце, проклетство своје.
66Preganjaj jih v jezi in zatri jih izpod nebes GOSPODOVIH!
66Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.