1Spomni se, o GOSPOD, kaj nas je zadelo, ozri se in poglej sramoto našo!
1Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
2Dediščina naša je pripadla tujcem, hiše naše inozemcem.
2Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
3Sirote smo, brez očeta, matere naše so kakor vdove.
3Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
4Vode svoje pijemo za denar, drva svoja dobivamo za plačilo.
4Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
5Preganjalci naši nam stopajo na vrat; utrujeni smo, ne dovolijo nam pokoja.
5На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.
6Egipčanu molimo roko, tudi Asircu, da se nasitimo kruha.
6Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.
7Očetje naši so grešili, in ni jih več; nam pa je nositi njih krivice.
7Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
8Hlapci nam gospodujejo; nikogar ni, ki bi nas oprostil iz njih roke.
8Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.
9Z nevarnostjo življenja svojega prinašamo kruh svoj spričo meča puščave.
9Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.
10Koža naša je začrnela kakor peč zavoljo vroče lakote.
10Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.
11Žene na Sionu so oskrunjali, device po mestih Judovih.
11Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.
12Poglavarje obešajo njih roke, starčkov obličje se ne časti.
12Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.
13Mladeniči nosijo mlinske kamene in dečki padajo pod lesom.
13Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.
14Starci so nehali shajati se med vrati, mladeniči na petje svoje.
14Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.
15Minilo je srca našega veselje, v žalost se je preobrnil naš ples.
15Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.
16Venec naše glave je padel. Gorje nam! ker smo grešili.
16Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!
17Zato omedleva srce naše, zavoljo tega so nam otemnele oči:
17Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,
18zavoljo gore Sionske, ki je opustošena; lisice prosto hodijo po njej.
18Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.
19Ti, GOSPOD, ostaneš vekomaj, prestol tvoj od roda do roda.
19Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.
20Zakaj nas vekomaj pozabljaš, hočeš li nas zapustiti za dolge čase?
20Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?
21Pelji nas nazaj k sebi, o GOSPOD, da se povrnemo; ponovi dni naše kakor v prejšnjih časih!Ali bi nas popolnoma zavrgel, razsrdil se zoper nas tako silno?
21Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.
22Ali bi nas popolnoma zavrgel, razsrdil se zoper nas tako silno?
22Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?