¹Tedaj se je zbralo vse ljudstvo kakor en mož na široki ulici pred Vodnimi vrati; in rekli so Ezru pismouku, naj prinese knjigo zakona Mojzesovega, ki ga je GOSPOD zapovedal Izraelu.

¹Тада се скупи сав народ једнодушно на улицу која је пред вратима воденим, и рекоше Јездри књижевнику да донесе књигу закона Мојсијевог који даде Господ Израиљу.

²In Ezra duhovnik je prinesel postavo pred zbor, pred može in žene in vse, ki so jo mogli slišati in razumeti, prvi dan sedmega meseca.

²И донесе Јездра свештеник закон пред збор, у коме беху људи и жене и сви који могаху разумети, првог дана седмог месеца.

³In čital jo je na široki ulici, ki je pred Vodnimi vrati, od jutranjega svita do poldne vpričo mož in žen in tistih, ki so mogli razumeti; in vsega ljudstva ušesa so bila obrnjena h knjigi postave.

³И чита је на улици која је пред вратима воденим од јутра до подне пред људима и женама и оним који могаху разумети, и уши свему народу беху обраћене ка књизи законској.

⁴In Ezra, pismouk, je stal na visokem lesenem stolu, ki so ga bili napravili v ta namen; in zraven njega so stali Matitija, Sema, Anaja, Urija, Hilkija in Maaseja, njemu na desni, na levi pa Pedaja, Misael, Malkija, Hasum, Hasbadana, Zeharija in Mesulam.

⁴А Јездра књижевник стајаше на месту повисоку, које беху начинили од дрвета за то; и до њега стајаше Мататија и Сема и Анаја и Урија и Хелкија и Масија с десне стране, а с леве Федаја и Мисаило и Малахија и Асум и Асвадана, Захарија и Месулам.

⁵In Ezra razgane knjigo pred očmi vsega ljudstva (kajti stal je više nego vse ljudstvo), in ko jo je razganil, vstane vse ljudstvo.

⁵И отвори Јездра књигу на видику свем народу, јер беше више свега народа, и кад је отвори, уста сав народ.

⁶In Ezra hvali GOSPODA, vélikega Boga. In vse ljudstvo odgovori: Amen, Amen! povzdigujoč roke svoje. In pripognejo se in poklonijo GOSPODU z obrazom do tal.

⁶И Јездра благослови Господа Бога великог, а сав народ одговори: Амин, амин, подигнувши руке своје, па се савише и поклонише се Господу лицем до земље.

⁷Tudi Jesua, Bani, Serebija, Jamin, Akub, Sabetaj, Hodija, Maaseja, Kelita, Azarija, Jozabad, Hanan, Pelaja, leviti, so razlagali ljudstvu pouk postave; in ljudstvo je stalo na mestu svojem.

⁷А Исус и Ваније и Сервевија, Јамин, Акув, Саветај, Одија, Масија, Келита, Азарија, Јозавад, Анан, Фелаја и други Левити поучаваху народ закону, и народ стајаше на месту.

⁸In čitali so knjigo, postavo Božjo, razumljivo in razložili pomen, da se je prečitano razumelo.

⁸И читаху књигу, закон Божји, разговетно и разлагаху смисао, те се разумеваше шта се читаше.

⁹In Nehemija, ki je bil Tirsata, in Ezra, duhovnik pismouk, in leviti, ki so učili ljudstvo, so rekli vsemu ljudstvu: Ta dan je svet GOSPODU, vašemu Bogu; ne bodite žalostni in ne plakajte! Zakaj vse ljudstvo je plakalo, ko so slišali besede postave.

⁹Потом Немија, који је Тирсата, и свештеник Јездра књижевник и Левити који научаваху народ, рекоше свему народу: Овај је дан свет Господу Богу вашем; не тужите ни плачите. Јер плакаше сав народ слушајући шта говори закон.

¹⁰Zato jim je velel: Pojdite, jejte tolsto in pijte sladko in pošljite tudi darila tem, ki niso ničesar zase pripravili, zakaj ta dan je svet Gospodu našemu; zato se ne žalostite, kajti radost GOSPODOVA je vaša moč.

¹⁰И рече им: Идите и једите претило и пијте слатко и шаљите делове онима који немају ништа зготовљено, јер је овај дан свет Господу нашем. Зато не будите жалосни, јер је радост Господња ваша сила.

¹¹In leviti so tolažili vse ljudstvo, govoreč: Molčíte, kajti ta dan je svet, ne žalostite se!

¹¹И Левити утишаше народ говорећи: Ћутите, јер је овај дан свет, и не будите жалосни.

¹²In šlo je vse ljudstvo, da bi jedli in pili in darila pošiljali in napravili veliko veselico; kajti razumeli so besede, ki so jih jim bili oznanjali.

¹²И отиде сав народ да једе и пије и да шаље делове, и веселише се веома што разумеше речи које им се казаше.

¹³In drugega dne so se zbrali poglavarji očetovin vsega ljudstva, duhovniki in leviti k Ezru pismouku, da bi pazili na besede postave.

¹³А сутрадан скупише се главари домова отачких из свега народа, свештеници и Левити, к Јездри књижевнику да уче шта закон говори.

¹⁴In našli so pisano v postavi, da je bil GOSPOD zapovedal po Mojzesu, da naj prebivajo sinovi Izraelovi v šatorih iz zelenja ob prazniku v sedmem mesecu

¹⁴И нађоше написано у закону да је Господ заповедио преко Мојсија да синови Израиљеви бораве у сеницама на празник седмог месеца.

¹⁵ter naj oznanijo in pošljejo oklic po vseh mestih svojih in po Jeruzalemu, rekoč: Pojdite na gore in prinesite oljkovih mladik in vej z divje oljke in mirtovih in palmovih vej in mladičja z listnatih dreves, da se napravijo iz njih šatori, kakor je pisano!

¹⁵И објавише и прогласише по свим градовима својим и у Јерусалиму говорећи: Идите у гору, и донесите грање маслиново и грање од дивље маслине и грање миртово и палмово и грање од шумнатих дрвета, да начините сенице, како је написано.

¹⁶Ljudstvo je torej šlo ven, in so prinesli ter si napravili šatore, vsak na strehi svoji, in na svojih dvoriščih in na dvoriščih hiše Božje in na široki ulici pri Vodnih vratih in na široki ulici pri Efraimovih vratih.

¹⁶И народ изиђе и донесе и начини сенице сваки на свом крову и у свом трему и у тремовима дома Божјег и на улици код врата водених и на улици код врата Јефремових.

¹⁷In ves zbor tistih, ki so se bili vrnili iz ujetništva, si je napravil šatore, in prebivali so v njih. Kajti sinovi Izraelovi niso bili tako slovesno praznovali od dni Jozueta, sina Nunovega, do tega dne. In bilo je veselje silno veliko.In bral je v knjigi Božje postave vsak dan, od prvega dne do poslednjega. In so praznovali praznik sedem dni, in osmi dan je bilo slovesno zborovanje, po predpisu.

¹⁷И тако начини сенице сав збор, што се беше вратио из ропства, и борављаху под сеницама. А од времена Исуса, сина Навиног, до тог дана не чинише тако синови Израиљеви. И би весеље веома велико.

¹⁸In bral je v knjigi Božje postave vsak dan, od prvega dne do poslednjega. In so praznovali praznik sedem dni, in osmi dan je bilo slovesno zborovanje, po predpisu.

¹⁸И читаше се књига закона Божјег сваки дан, од првог дана до последњег; и празноваше празник седам дана, а осми дан би сабор, како је уређено.