1Sin moder posluša pouk očetov, a zasmehovalec ne posluša nobenega svarjenja.
1Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.
2Od sadú ust svojih uživa človek dobro, duša nezvestnikov pa krivičnosti sad.
2Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.
3Kdor straži usta svoja, obvaruje dušo svojo, kdor pa odpira ustne nepremišljeno, pride mu poguba.
3Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.
4Želi, a ničesar ne doseže duša lenuhova, pridnih pa duša se bo redila.
4Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.
5Pravičnik sovraži lažnivost, brezbožnik pa dela smrad in sramoto.
5На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.
6Pravičnost straži nedolžnega na potu, krivica pa grešnika izpodnaša.
6Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.
7Nekateri se kaže bogatega, pa vsega pogreša, nekateri se dela ubožnega, a ima obilo blaga.
7Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.
8Odkupnina življenja je možu bogastvo njegovo, ali siromak ne čuje pretenja.
8Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.
9Luč pravičnih daje vesele žarke, brezbožnih svetilnica pa ugasne.
9Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.
10Prevzetnost napravlja samo prepire, pri njih pa, ki sprejemajo svet, je modrost.
10Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.
11Blago, ki se je dobilo s sleparijo, se zmanjša, kdor pa s pošteno roko zbira, ga pomnoži.
11Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.
12Predolgo upanje dela srce bolno, življenja drevo pa je želja, ki se izpolni.
12Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
13Kdor zaničuje besedo Božjo, sebi škoduje; kdor pa se boji zapovedi, njemu se poplača.
13Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.
14Nauk modrega je vrelec življenja, da se ogne smrtnih zadrg.
14Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.
15Razbornost pridobiva milost, pot nezvestnikov pa je hrapav.
15Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
16Razumni dela vse premišljeno, bedak pa razseva neumnost.
16Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
17Brezbožen glasnik zaide v nesrečo, a zvest poslanec je kakor zdravilo.
17Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.
18Uboštvo in sramota bode njemu, ki se odteguje pouku, kdor pa se pokori svarjenju, pride v čast.
18Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
19Želja izpolnjena je sladka duši, bedakom pa je gnusno umikati se zlemu.
19Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.
20Kdor hodi z modrimi, postane modrejši; kdor pa se druži z bedaki, se pohujša.
20Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.
21Grešnike preganja nesreča, pravičnim pa Bog povrača dobro.
21Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.
22Dobri zapušča dediščino sinov sinovom, grešnikovo premoženje pa je shranjeno za pravičnega.
22Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.
23Mnogo kruha imajo ubogi, ki orjejo ledino, mnogi pa pride na nič, ker mu ni pravice.
23Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
24Komur je žal šibe, sovraži sina svojega, kdor ga pa ljubi, kaznuje ga zgodaj.Pravični jé do sitosti duše svoje, trebuh brezbožnih pa strada.
24Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.
25Pravični jé do sitosti duše svoje, trebuh brezbožnih pa strada.
25Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.