¹Ne zavidaj hudobnim ljudem in ne želi bivati ž njimi;

¹Не завиди злим људима нити жели да си с њима.

²ker na pogubo misli njih srce in nadlego govore njih ustnice.

²Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.

³Z modrostjo se hiša zida in z umnostjo se utrdi;

³Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.

⁴in po znanju se napolnijo hrami z vsem blagom dragim in prijetnim.

⁴И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.

⁵Mož modri je močan in umni mož utrjuje krepkost svojo.

⁵Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.

⁶Kajti z razumnim vodstvom se boš srečno vojskoval in zmago pridobil z množico svetovalcev.

⁶Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.

⁷Previsoka je neumnežu modrost, pri vratih ne odpre svojih ust.

⁷Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.

⁸Kdor misli kaj hudega storiti, imenovali ga bodo gospodarja spletk.

⁸Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.

⁹Namera neumnosti je greh in zasmehovalec je gnusoba ljudem.

⁹Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.

¹⁰Če ti srce upade v čas stiske, majhna je krepost tvoja.

¹⁰Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.

¹¹Otmi nje, ki jih vlečejo v smrt, in ustavi jih, ki gredo na morišče!

¹¹Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.

¹²Če praviš: Glej, nismo vedeli tega! – ali ne bode on, ki srca pretehtava, pazil na to, in ki straži dušo tvojo, ne bo vedel tega? In ne povrne li vsakemu po delu njegovem?

¹²Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?

¹³Jej med, sin moj, ker je dober, in čisto strd, sladko tvojemu grlu;

¹³Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.

¹⁴spoznaj tudi, da je modrost dobra duši tvoji: če si jo dosegel, je zate bodočnost, in upanje tvoje se ne bo iztrebilo.

¹⁴Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.

¹⁵Ne preži, o brezbožnik, na pravičnega prebivališče, ne razdevaj počivališča njegovega!

¹⁵Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.

¹⁶Kajti sedemkrat pade pravični, a zopet vstane, brezbožni pa se zvrnejo v nesrečo.

¹⁶Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.

¹⁷Ko pade sovražnik tvoj, ne veseli se, in ko se zgrudi, ne radúj se srce tvoje;

¹⁷Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.

¹⁸da ne zagleda GOSPOD in ne bo hudo v očeh njegovih ter ne obrne od njega v tebe jeze svoje.

¹⁸Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.

¹⁹Ne srdi se zaradi hudodelnikov, ne zavidaj brezbožnim:

¹⁹Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.

²⁰kajti prihodnosti ne bode hudemu, brezbožnih svetilnica ugasne.

²⁰Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.

²¹Boj se GOSPODA, sin moj, in kralja, in z uporniki se ne druži:

²¹Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.

²²kajti hipoma vstane njih nesreča, in kdo ve, kakšen bode konec njih let?

²²Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?

²³Tudi to so izreki modrih: Ozirati se na osebo v sodbi ni dobro.

²³И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.

²⁴Kdor pravi krivičniku: Pravičen si, klela ga bodo ljudstva, mrzeli narodi;

²⁴Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.

²⁵tistim pa, ki ga karajo, bode prijaznost in pride jim blagoslov dobrega.

²⁵А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.

²⁶Ustne poljublja, kdor besede prave odgovarja.

²⁶Ко говори речи истините, у уста љуби.

²⁷Opravi zunaj delo svoje in pripravi si ga na polju, potem lahko zidaš hišo svojo.

²⁷Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.

²⁸Ne bodi brez sile priča zoper bližnjega svojega, in zakaj bi varal z ustnami svojimi?

²⁸Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.

²⁹Ne govóri: Kakor mi je storil, tako mu storim, vsakemu povrnem po delu njegovem.

²⁹Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.

³⁰Šel sem mimo polja lenega moža in mimo vinograda človeka brezumnega:

³⁰Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;

³¹pa glej, plevel ga je docela porastel, s koprivami je bilo pokrito površje njegovo in kamenena ograja njegova je bila podrta.

³¹И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.

³²Tedaj sem gledal in v srcu preudarjal in, videč to, sem posnel nauk:

³²И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.

³³Malo zaspati, malo zadremati, malo roke sklenivši ležati,v tem pride kakor uren popotnik uboštvo tvoje in potreba tvoja kakor oboroženec.

³³Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,

³⁴v tem pride kakor uren popotnik uboštvo tvoje in potreba tvoja kakor oboroženec.

³⁴У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.