¹Alef [Alef, bet, gimel itd. se imenujejo črke hebrejske abecede.]. Blagor njim, ki hodijo brezmadežno po pravem potu, ki živé po postavi GOSPODOVI.

¹Благо онима којима је пут чист, који ходе у закону Господњем.

²Blagor njim, ki hranijo pričevanja njegova, ki ga iščejo iz vsega srca,

²Благо онима који чувају откривења Његова, свим срцем траже Га;

³ki tudi ne delajo krivice, ampak hodijo po potih njegovih.

³Који не чине безакоња, ходе путевима Његовим!

⁴Ti si zapovedal ukaze svoje, da naj se izpolnjujejo pridno.

⁴Ти си дао заповести своје, да се чувају добро.

⁵O, da bi pota moja šla tako, da bi izpolnjeval postave tvoje!

⁵Кад би путеви моји били управљени да чувам наредбе Твоје!

⁶Tedaj ne pridem v sramoto, ko bom gledal na vse zapovedi tvoje.

⁶Онда се не бих постидео, пазећи на заповести Твоје;

⁷Hvalil te bom s pravim srcem, ko se bom učil razsodkov pravičnosti tvoje.

⁷Хвалио бих Те с правим срцем, учећи се праведним законима Твојим.

⁸Postave tvoje bom izpolnjeval, le ne zapusti me nikar!

⁸Чуваћу наредбе Твоје, немој ме оставити сасвим.

⁹Bet. Kako ohrani mladenič stezo svojo brez madeža? Držeč se je po besedi tvoji.

⁹Како ће младић очистити пут свој? Владајући се по Твојим речима.

¹⁰Iz vsega srca svojega te iščem, ne daj, da izgrešim zapovedi tvoje.

¹⁰Свим срцем својим тражим Тебе, не дај ми да зађем од заповести Твојих.

¹¹V srcu svojem sem shranil govor tvoj, da ne grešim zoper tebe.

¹¹У срце своје затворио сам реч Твоју, да Ти не грешим.

¹²Hvaljen si, GOSPOD, uči me postave svoje!

¹²Благословен си, Господе! Научи ме наредбама својим.

¹³Z ustnami svojimi pripovedujem vse sodbe tvojih ust.

¹³Устима својим јављам све судове уста Твојих.

¹⁴Veselim se pota pričevanj tvojih kakor vseh zakladov.

¹⁴На путу откривења Твојих радујем се као за велико богатство.

¹⁵Ukaze tvoje bom premišljeval in pazil na steze tvoje.

¹⁵О заповестима Твојим размишљам, и пазим на путеве Твоје.

¹⁶V postavah tvojih se razveseljujem, besede tvoje ne zabim.

¹⁶Наредбама Твојим тешим се, не заборављам речи Твоје.

¹⁷Gimel. Dobrotno ravnaj s hlapcem svojim, da bom živel, in hraniti hočem besedo tvojo.

¹⁷Учини милост слузи свом, да бих живео и чувао реч Твоју.

¹⁸Odgrni oči moje, da gledam čuda v zakonu tvojem.

¹⁸Отвори очи моје, да бих видео чудеса закона Твог;

¹⁹Tujec sem na tej zemlji, ne skrivaj mi zapovedi svojih.

¹⁹Гост сам на земљи, немој сакрити од мене заповести своје.

²⁰Duša moja gine od hrepenenja po pravicah tvojih vsak čas.

²⁰Изнеможе душа моја желећи без престанка познати судове Твоје.

²¹Ti pretiš prevzetnim in preklinjaš, kateri izgrešajo zapovedi tvoje.

²¹Ти си страшан проклетим охолицама, које застрањују од заповести Твојих.

²²Odvali od mene sramoto in zaničevanje, ker hranim pričevanja tvoja.

²²Одврати од мене руг и срамоту, јер чувам откривења Твоја.

²³Tudi knezi sedé in govoré zoper mene, a hlapec tvoj premišlja postave tvoje.

²³Седе кнезови и договарају се на мене; а слуга Твој размишља о наредбама Твојим.

²⁴Pričevanja tvoja so vendarle razveseljevanja moja, svetovalci moji.

²⁴Откривења су Твоја утеха моја, саветници моји.

²⁵Dalet. V prahu tiči duša moja, oživi me po besedi svoji.

²⁵Душа моја лежи у праху; оживи ме по речи својој.

²⁶Pota svoja sem ti naznanjal, in odgovoril si mi; úči me postav svojih.

²⁶Казујем путеве своје, и чујеш ме; научи ме наредбама својим.

²⁷Daj, da umem pot ukazov tvojih, in premišljeval bom čudovita dela tvoja.

²⁷Уразуми ме о путу заповести својих, и размишљаћу о чудесима Твојим.

²⁸Od otožnosti se v solzah taja duša moja, vzdrži me po besedi svoji!

²⁸Сузе пролива душа моја од туге, окрепи ме по речи својој.

²⁹Lažnivosti pot odvrni od mene in pouk zakona svojega mi podéli milostno.

²⁹Пут лажни уклони од мене и закон свој даруј ми.

³⁰Zvestobe pot sem izvolil, sodbe tvoje si postavil pred oči.

³⁰Пут истини избрах, законе Твоје тражим.

³¹Držim se tvojih pričevanj, GOSPOD, ne daj, da se osramotim.

³¹Прионух за откривења Твоја, Господе; немој ме осрамотити.

³²Po poti zapovedi tvojih bom tekel, ko razširiš srce moje.

³²Путем заповести Твојих трчим, јер си раширио срце моје.

³³He. Uči me, GOSPOD, postav svojih pot, da jo ohranim do konca.

³³Покажи ми, Господе, пут наредаба својих, да га се држим до краја.

³⁴Daj mi razum, da hranim zakon tvoj in ga izpolnjujem iz vsega srca.

³⁴Уразуми ме, и држаћу се закона Твог, и чувати га свим срцем.

³⁵Daj, da hodim po zapovedi tvojih stezi, ker tá me veseli.

³⁵Постави ме на стазу заповести својих, јер ми је она омилела.

³⁶Nagni srce moje k pričevanjem svojim in ne k dobičku.

³⁶Привиј срце моје к откривењима својим, а не к лакомству.

³⁷Odvrni oči moje, da ne gledajo ničemurnosti, in na potih svojih me oživi!

³⁷Одврати очи моје да не гледају ништавила, путем својим оживи ме.

³⁸Utrdi hlapcu svojemu obljubo svojo, ki je dana v pospeševanje strahu do tebe.

³⁸Испуни слузи свом реч своју да Те се боји.

³⁹Odvrni sramoto mojo, ki se je bojim, ker dobre so sodbe tvoje.

³⁹Уклони руг мој, ког се плашим; јер су судови Твоји благи.

⁴⁰Glej, ukazov tvojih želim, v pravičnosti tvoji daj mi živeti.

⁴⁰Миле су ми заповести Твоје, правдом својом оживи ме.

⁴¹Vav. Pridejo naj mi milosti tvoje, GOSPOD, zveličanje tvoje po obljubi tvoji;

⁴¹Нека дође на ме милост Твоја, Господе, помоћ Твоја по речи Твојој.

⁴²tako bom imel kaj odgovoriti njemu, ki me sramoti, ker upanje imam v besedo tvojo.

⁴²И ја ћу одговорити ономе који ме ружи; јер се уздам у реч Твоју.

⁴³In ne vzemi docela iz ust mojih besede resnice, ker sodb tvojih čakam.

⁴³Немој узети никад од уста мојих речи истине, јер чекам судове Твоје.

⁴⁴In izpolnjeval bom zakon tvoj stanovitno, vedno in vekomaj.

⁴⁴И чуваћу закон Твој свагда, довека и без престанка.

⁴⁵In neprestano bom hodil v svobodi, ker postav tvojih iščem.

⁴⁵Ходићу слободно, јер тражим заповести Твоје.

⁴⁶Govoriti hočem o pričevanjih tvojih tudi pred kralji, in ne bode me sram.

⁴⁶Говорићу о откривењима Твојим пред царевима, и нећу се стидети.

⁴⁷In razveseljeval se bom v zapovedih tvojih, ki so se mi omilile.

⁴⁷Тешићу се заповестима Твојим, које љубим.

⁴⁸In dvignem roke svoje do zapovedi tvojih, ki jih ljubim, in preudarjal bom postave tvoje.

⁴⁸Руке своје пружам к заповестима Твојим, које љубим, и размишљам о наредбама Твојим.

⁴⁹Zajin. Spomni se besede, ki si jo dal hlapcu svojemu, s katero si me utrdil v upanju.

⁴⁹Опомени се речи своје к слузи свом, на коју си ми заповедио да се ослањам.

⁵⁰To mi je tolažilo v bridkosti moji, da me je beseda tvoja oživila.

⁵⁰У невољи мојој теши ме што ме реч Твоја оживљава.

⁵¹Prevzetniki so se mi posmehovali silno, a od postave tvoje nisem krenil.

⁵¹Охоли ми се ругају веома; али ја не одступам од закона Твог.

⁵²Spominjal sem se sodb tvojih od nekdaj in se tolažil.

⁵²Памтим судове Твоје од искона, Господе, и тешим се.

⁵³Togota me je zgrabila spričo brezbožnikov, ki zapuščajo zakon tvoj.

⁵³Гнев ме обузима на безбожнике, који остављају закон Твој.

⁵⁴Sladki spevi so mi postave tvoje v hiši mojega tujčevanja.

⁵⁴Наредбе су Твоје песма моја у путничком стану мом.

⁵⁵Po noči se spominjam imena tvojega, GOSPOD, in zakon tvoj izpolnjujem.

⁵⁵Ноћу помињем име Твоје, Господе, и чувам закон Твој.

⁵⁶To mi je bilo dano, ker sem hranil ukaze tvoje.

⁵⁶То је моје, да чувам заповести Твоје.

⁵⁷Het. Delež moj je GOSPOD, rekel sem, da bi izpolnjeval besede tvoje.

⁵⁷Део мој Ти си, Господе; наумио сам чувати речи Твоје.

⁵⁸Ponižno molim pred obličjem tvojim iz vsega srca svojega, milost mi izkaži po obljubi svoji.

⁵⁸Молим Ти се из свега срца, смилуј се на ме по речи својој.

⁵⁹Premislil sem pota svoja in obrnil sem noge svoje k pričevanjem tvojim.

⁵⁹Разматрам путеве своје, и обраћам ноге своје к откривењима Твојим.

⁶⁰Hitim in se ne obotavljam izpolnjevati zapovedi tvoje.

⁶⁰Хитим, и не затежем се чувати заповести Твоје.

⁶¹Zadrge brezbožnih so me ovile, a postave tvoje ne zabim.

⁶¹Мреже безбожничке опколише ме, али закон Твој не заборављам.

⁶²Opolnoči vstajam hvalit te zavoljo sodb pravičnosti tvoje.

⁶²У по ноћи устајем да Те славим за праведне судове Твоје.

⁶³Tovariš sem vsem, ki se te bojé in izpolnjujejo povelja tvoja.

⁶³У заједници сам са свима који се Тебе боје и који чувају заповести Твоје.

⁶⁴Milosti tvoje, o GOSPOD, polna je zemlja, postav svojih me úči.

⁶⁴Доброте је Твоје, Господе, пуна сва земља; наредбама својим научи ме.

⁶⁵Tet. Dobro si storil hlapcu svojemu, GOSPOD, po besedi svoji.

⁶⁵Учинио си добро слузи свом, Господе, по речи својој.

⁶⁶Dobre razsodnosti in spoznanja me úči, ker zapovedim tvojim verujem.

⁶⁶Доброј мисли и знању научи ме, јер заповестима Твојим верујем.

⁶⁷Preden sem bil ponižan, sem zahajal v zmote, sedaj pa izpolnjujem govor tvoj.

⁶⁷Пре страдања свог лутах, а сад чувам реч Твоју.

⁶⁸Dober si in dobro delaš, úči me postav svojih.

⁶⁸Ти си добар, и добро чиниш; научи ме наредбама својим.

⁶⁹Zvijačo so skovali zoper mene prevzetniki, jaz pa iz vsega srca hranim povelja tvoja.

⁶⁹Охоли плету на мене лаж, али се ја свим срцем држим заповести Твојих.

⁷⁰Debelí se kakor z mastjo njih srce, jaz pa se zakona tvojega radujem.

⁷⁰Задригло је срце њихово као сало, а ја се тешим законом Твојим.

⁷¹V dobro mi je bilo, da sem bil ponižan, da bi se učil postav tvojih.

⁷¹Добро ми је што страдам, да се научим наредбама Твојим.

⁷²Boljši mi je zakon tvojih ust nego tisoči zlata in srebra.

⁷²Милији ми је закон уста Твојих него хиљаде злата и сребра.

⁷³Jod. Roke tvoje so me naredile in pripravile, stóri me razumnega, da se učim zapovedi tvojih.

⁷³Руке Твоје створиле су ме и начиниле ме; уразуми ме, и научићу се заповестима Твојим.

⁷⁴Kateri se te boje, me bodo videli ter se veselili, ker imam v besedi tvoji nado svojo.

⁷⁴Који се Тебе боје, видеће ме, и радоваће се што се уздам у Твоју реч.

⁷⁵Spoznavam, GOSPOD, da so pravične sodbe tvoje in da si me v zvestobi ponižal.

⁷⁵Знам да су судови Твоји, Господе, праведни, и по правди ме караш.

⁷⁶Bodi, prosim, milost tvoja mi v tolažbo, po obljubi tvoji hlapcu tvojemu.

⁷⁶Нека буде доброта Твоја утеха моја, као што си рекао слузи свом.

⁷⁷Dojde naj mi usmiljenje tvoje, da živim, ker zakon tvoj je vse veselje moje.

⁷⁷Нека дође к мени милосрђе Твоје, и оживим; јер је закон Твој утеха моја.

⁷⁸Osramoté se naj prevzetniki, ker so me z lažjo tlačili; jaz pa premišljujem povelja tvoja.

⁷⁸Нек се постиде охоли; јер ме без кривице оборише. Ја размишљам о заповестима Твојим.

⁷⁹Povrnejo se naj k meni, ki se boje tebe, in tisti, ki poznajo pričevanja tvoja.

⁷⁹Нек се обрате к мени који се Тебе боје, и који знају откривења Твоја.

⁸⁰Srce moje se popolnoma pokoravaj postavam tvojim, da ne pridem v sramoto.

⁸⁰Срце моје нека буде савршено у наредбама Твојим, да се не постидим.

⁸¹Kaf. Duša moja koprni po zveličanju tvojem, besede tvoje čakam.

⁸¹Чезне душа моја за спасењем Твојим, реч Твоју чекам.

⁸²Oči moje koprne po obljubi tvoji, ko govorim: Kdaj me potolažiš?

⁸²Чезну очи моје за речју Твојом; говорим: Кад ћеш ме утешити?

⁸³Dasi sem podoben mehu v dimu, postav tvojih nisem pozabil.

⁸³Постадох као мех у диму, али Твојих наредаба не заборавих.

⁸⁴Koliko bode dni hlapca tvojega? Kdaj boš sodil nje, ki me preganjajo?

⁸⁴Колико ће бити дана слуге Твог? Кад ћеш судити онима који ме гоне?

⁸⁵Jame mi kopljejo prevzetniki, ki se ne ravnajo po zakonu tvojem.

⁸⁵Охоли ископаше ми јаму насупрот закону Твом.

⁸⁶Vse zapovedi tvoje so resnica; po krivem me preganjajo, pomagaj mi!

⁸⁶Све су заповести Твоје истина; без кривице ме гоне, помози ми.

⁸⁷Skoraj so me uničili na zemlji, jaz pa se nisem izneveril ukazom tvojim.

⁸⁷Умало ме не убише на земљи, али ја не остављам заповести Твоје.

⁸⁸Po milosti svoji me oživi, in hranil bom pričevanja tvojih ust.

⁸⁸По милости својој оживи ме, и чуваћу откривења уста Твојих.

⁸⁹Lamed. Na vekomaj, o GOSPOD, je utrjena beseda tvoja v nebesih.

⁸⁹Довека је, Господе, реч Твоја утврђена на небесима,

⁹⁰Od roda do roda traja zvestoba tvoja: ustanovil si zemljo, in ona stoji.

⁹⁰Од колена до колена истина Твоја; Ти си поставио земљу, и стоји.

⁹¹Po tvojih naredbah stoji vse še danes, kajti vse stvari služijo tebi.

⁹¹По Твојој наредби све стоји сад; јер све служи Теби.

⁹²Ako bi ne bil zakon tvoj vse veselje moje, zdavnaj bi že bil poginil v nadlogi svoji.

⁹²Да није закон Твој био утеха моја, погинуо бих у невољи својој.

⁹³Nikdar ne pozabim povelj tvojih, ker ž njimi si me oživil.

⁹³Заповести Твоје нећу заборавити довека, јер ме њима оживљаваш.

⁹⁴Tvoj sem, reši me, ker ukazov tvojih iščem.

⁹⁴Ја сам Твој, помози ми, јер тражим заповести Твоје.

⁹⁵Ko name prežé brezbožni, da me pogubé, pregledujem pričevanja tvoja.

⁹⁵Безбожници гледају да ме убију; а ја размишљам о Твојим откривењима.

⁹⁶Videl sem, da sleherna stvar, še tako popolna, ima svoj konec, a zapoved tvoja je širna brez meje.

⁹⁶Свему савршеном видех крај; али је заповест Твоја веома широка.

⁹⁷Mem. Kako ljubim zakon tvoj! ves dan je o njem premišljevanje moje.

⁹⁷Како љубим закон твој! Сав дан мислим о њему.

⁹⁸Modrejšega od sovražnikov mojih me delajo zapovedi tvoje, ker vekomaj so moja last.

⁹⁸Заповест Твоја чини ме мудријег од непријатеља мојих; јер је са мном увек.

⁹⁹Razumnejši sem postal od vseh učenikov svojih, ker pričevanja tvoja so premišljevanje moje.

⁹⁹Разумнији постах од свих учитеља својих; јер размишљам о Твојим откривењима.

¹⁰⁰Previdnejši sem od starcev, ker hranim povelja tvoja.

¹⁰⁰Мудрији сам од стараца; јер заповести Твоје чувам.

¹⁰¹Od vsake hudobne steze zadržujem noge svoje, da bi izpolnjeval besedo tvojo.

¹⁰¹Од сваког злог пута заустављам ноге своје, да бих чувао реч Твоју.

¹⁰²Od sodb tvojih se ne ganem, ker ti me poučuješ.

¹⁰²Од наредаба Твојих не одступам; јер си ме Ти научио.

¹⁰³Kako sladke so grlu mojemu besede tvoje, slajše od medú ustom mojim!

¹⁰³Како су слатке језику мом речи Твоје, слађе од меда устима мојим!

¹⁰⁴Po poveljih tvojih pridobivam razumnost, zato sovražim vsako stezo lažnivosti.

¹⁰⁴Од заповести Твојих постадох разуман; тога ради мрзим на сваки пут лажни.

¹⁰⁵Nun. Svetilo nogi moji je beseda tvoja in stezi moji luč.

¹⁰⁵Реч је Твоја жижак нози мојој, и видело стази мојој.

¹⁰⁶Prisegel sem, tudi uveljavil: izpolnjevati razsodke pravičnosti tvoje.

¹⁰⁶Заклех се да ћу чувати наредбе правде Твоје, и извршићу.

¹⁰⁷Ponižan sem silno, GOSPOD, oživi me po besedi svoji!

¹⁰⁷Поништен сам веома, Господе, оживи ме по речи својој.

¹⁰⁸Prostovoljne daritve ust mojih milo sprejemaj, GOSPOD, in razsodkov svojih me úči!

¹⁰⁸Нека Ти буде угодна, Господе, добровољна жртва уста мојих, и судовима својим научи ме.

¹⁰⁹Duša mi je vedno v nevarnosti, vendar ne zabim zakona tvojega.

¹⁰⁹Душа је моја у руци мојој непрестано у невољи; али закон Твој не заборављам.

¹¹⁰Brezbožniki so mi nastavili zanko, vendar od ukazov tvojih ne zahajam.

¹¹⁰Безбожници су ми метнули замку; али од заповести Твојих не застраних.

¹¹¹Pričevanja tvoja sem prejel v posest na veke, ker so veselje mojemu srcu.

¹¹¹Присвојих откривења Твоја зававек; јер су радост срцу мом.

¹¹²Srce svoje sem nagnil, da izpolnjuje postave tvoje vedno do konca.

¹¹²Приволео сам срце своје да твори наредбе Твоје навек, до краја.

¹¹³Sameh. Ljudi dvojih misli sovražim, zakon tvoj pa ljubim.

¹¹³Који преступају закон, ја на њих мрзим, а закон Твој љубим.

¹¹⁴Zatišje si moje in ščit moj, v besedi tvoji imam nado.

¹¹⁴Ти си заклон мој и штит мој; реч Твоју чекам.

¹¹⁵Umeknite se od mene, hudodelniki, jaz hočem hraniti zapovedi svojega Boga!

¹¹⁵Идите од мене, безаконици! И чуваћу заповести Бога свог.

¹¹⁶Bodi mi podpora po obljubi svoji, da živim, in ne pusti, da se osramotim v nadi svoji.

¹¹⁶Укрепи ме по речи својој и бићу жив, и немој ме осрамотити у надању мом.

¹¹⁷Podpiraj me in varen bodem in gledal bom vedno na postave tvoje.

¹¹⁷Утврди ме, и спашћу се, и размишљаћу о наредбама Твојим без престанка.

¹¹⁸Vse, ki izgrešujejo postave tvoje, zametaš, kajti laž je, s čimer se slepijo.

¹¹⁸Обараш све који одступају од наредаба Твојих; јер су помисли њихове лаж.

¹¹⁹Kakor žlindro odpravljaš vse brezbožne na zemlji; zatorej ljubim pričevanja tvoja.

¹¹⁹Као гар бацаш све безбожнике на земљи; тога ради омилеше ми откривења Твоја.

¹²⁰Od strahu pred teboj trepeče meso moje in bojim se tvojih sodb.

¹²⁰Дрхће од страха Твог тело моје, и судова Твојих бојим се.

¹²¹Ajin. Pravo sem delal in pravičnost; ne izročaj me njim, ki me stiskajo.

¹²¹Чиним суд и правду, не дај ме онима који ме гоне.

¹²²Porok bodi hlapcu svojemu na dobro; naj me ne zatirajo prevzetni.

¹²²Одбрани слугу свог на добро Његово, да ми не чине силе охоли.

¹²³Oči moje koprné po zveličanju tvojem in po obljubi pravičnosti tvoje.

¹²³Очи моје чезну за спасењем Твојим и за речју правде Твоје.

¹²⁴Ravnaj po milosti svoji s hlapcem svojim, in postav svojih me uči.

¹²⁴Учини слузи свом по милости својој, и наредбама својим научи ме.

¹²⁵Hlapec sem tvoj, stori me razumnega, da spoznam pričevanja tvoja.

¹²⁵Ја сам слуга Твој; уразуми ме, и познаћу откривења Твоја.

¹²⁶Čas je, da delaš, GOSPOD, ker v nič so deli zakon tvoj.

¹²⁶Време је да Господ ради; оборише закон Твој.

¹²⁷Zatorej bolj ljubim zapovedi tvoje nego zlato, nego najčistejše zlato.

¹²⁷Тога ради љубим заповести Твоје већма него злато и драго камење.

¹²⁸Zato spoznavam vse ukaze tvoje za prave, vsako stezo lažnivosti sovražim.

¹²⁸Тога ради заповести Твоје држим да су верне, на сваки пут лажни мрзим.

¹²⁹Pe. Čudovita so pričevanja tvoja, zato jih hrani duša moja.

¹²⁹Дивна су откривења Твоја; зато их чува душа моја.

¹³⁰Komur se beseda tvoja razodene, prejme luč, in razumnost daje ona preprostim.

¹³⁰Речи Твоје кад се јаве, просветљују и уразумљују просте.

¹³¹Usta svoja sem odprl v hrepenenju, ker žejen sem zapovedi tvojih.

¹³¹Отварам уста своја да одахнем, јер сам жедан заповести Твојих.

¹³²Ozri se v me in usmili se me, kakor je prav za tiste, ki ljubijo ime tvoje.

¹³²Погледај на ме и смилуј се на ме, као што радиш с онима који љубе име Твоје.

¹³³Noge moje utrdi s poveljem svojim in ne daj, da gospoduje kaka krivica nad menoj.

¹³³Утврди стопе моје у речи својој, и не дај никаквом безакоњу да овлада мном.

¹³⁴Otmi me zatiranja ljudi, da izpolnjujem ukaze tvoje.

¹³⁴Избави ме од насиља људског, и чуваћу заповести Твоје.

¹³⁵Daj, da sveti obličje tvoje nad hlapcem tvojim, in uči me postav svojih.

¹³⁵Светлошћу лица свог обасјај слугу свог, и научи ме наредбама својим.

¹³⁶Potoki vodá teko iz mojih oči zaradi njih, ki se ne pokoré zakonu tvojemu.

¹³⁶Очи моје лију потоке, зато што не чувају закон Твој.

¹³⁷Cade. Pravičen si, GOSPOD, in prave so sodbe tvoje.

¹³⁷Праведан си, Господе, и прави су судови Твоји.

¹³⁸Kar si zaukazal v svojih pričevanjih, je pravičnost, in zvestoba popolnoma.

¹³⁸Јавио си правду у откривењима својим, и истину целу.

¹³⁹Od gorečnosti svoje ginem, ker so pozabili besede tvoje zatiralci moji.

¹³⁹Ревност моја једе ме, зато што моји непријатељи заборавише речи Твоје.

¹⁴⁰Dobro preizkušena kakor z ognjem je beseda tvoja, zato jo ljubi hlapec tvoj.

¹⁴⁰Реч је Твоја веома чиста, и слуга је Твој веома љуби.

¹⁴¹Majhen sem jaz in zaničevan, a povelj tvojih ne zabim.

¹⁴¹Ја сам мален и поништен, али заповести Твоје не заборављам.

¹⁴²Pravičnost tvoja je pravičnost večna in postava tvoja je resnica.

¹⁴²Правда је Твоја правда вечна, и закон Твој истина.

¹⁴³Zatira in stiska sta me zadeli, zapovedi tvoje pa so veselje moje.

¹⁴³Туга и невоља нађе ме, заповести су Твоје утеха моја.

¹⁴⁴Pričevanja tvoja so pravična vekomaj; dodeli mi razumnost, in živel bom.

¹⁴⁴Вечна је правда у откривењима Твојим; уразуми ме, и бићу жив.

¹⁴⁵Kof. Iz vsega srca kličem, usliši me, o GOSPOD! hraniti hočem tvoje postave.

¹⁴⁵Вичем из свега срца: Услиши ме, Господе; сачуваћу наредбе Твоје.

¹⁴⁶Ko te kličem, reši me, in hranil bom pričevanja tvoja.

¹⁴⁶Призивам Те, помози ми; држаћу се откривења Твојих.

¹⁴⁷Jutranji svit sem prehitel, da vpijem; besede tvoje sem čakal.

¹⁴⁷Претечем свануће, и вичем; реч Твоју чекам.

¹⁴⁸Oči moje so prehitevale nočne straže, da bi premišljal govor tvoj.

¹⁴⁸Претечу очи моје јутарњу стражу, да бих размишљао о речи Твојој.

¹⁴⁹Glas moj poslušaj po milosti svoji, GOSPOD, oživi me po pravdnih naredbah svojih.

¹⁴⁹Чуј глас мој по милости својој, Господе; по суду свом оживи ме.

¹⁵⁰Bližajo se mi tisti, ki jim gre za sramotno delo, ki so daleč od zakona tvojega.

¹⁵⁰Прикучују се који љубе безакоње; удаљили су се од закона Твог.

¹⁵¹A ti si blizu, GOSPOD, in vse zapovedi tvoje so resnica.

¹⁵¹Ти си близу, Господе, и све су заповести Твоје истина.

¹⁵²Zdavnaj vem iz pričevanj tvojih, da si jih ustanovil na veke.

¹⁵²Одавна знам за откривења Твоја, да си их поставио зававек.

¹⁵³Reš. Ozri se na nadlogo mojo in reši me, ker zakona tvojega ne zabim.

¹⁵³Погледај невољу моју, и избави ме, јер не заборављам закон Твој.

¹⁵⁴Prevzemi pravdo mojo in odreši me, po obljubi svoji oživi me.

¹⁵⁴Прими се ствари моје, и одбрани ме; по речи својој оживи ме.

¹⁵⁵Daleč od krivičnih je zveličanje, ker jim ni mar za postave tvoje.

¹⁵⁵Далеко је од безбожника спасење, јер се не држе наредаба Твојих.

¹⁵⁶Usmiljenje tvoje je preobilo, GOSPOD, po sodbah svojih oživi me!

¹⁵⁶Милосрђе је Твоје, Господе, велико; по правом суду свом оживи ме.

¹⁵⁷Dasi je mnogo preganjalcev in stiskalcev mojih, od pričevanj tvojih ne krenem.

¹⁵⁷Много је противника мојих и непријатеља мојих; али ја не одступам од откривења Твојих.

¹⁵⁸Videl sem nezvestnike, in gnusilo se mi je, ker se ne držé govora tvojega.

¹⁵⁸Видим одметнике, и мрско ми је; јер не чувају речи Твоје.

¹⁵⁹Glej, da ljubim povelja tvoja, GOSPOD, po milosti svoji oživi me!

¹⁵⁹Гледај, како љубим заповести Твоје, Господе, по милости својој оживи ме.

¹⁶⁰Vsebina besed tvojih je sama resnica, in vekomaj velja vsak razsodek tvoje pravičnosti.

¹⁶⁰Основа је речи Твоје истина, и вечан је сваки суд правде Твоје.

¹⁶¹Šin. Knezi so me preganjali po nedolžnem, samo pred besedo tvojo je trepetalo moje srce.

¹⁶¹Кнезови ме гоне низашта, али се срце моје боји речи Твоје.

¹⁶²Veselim se besede tvoje, kakor kdor je našel plen obilen.

¹⁶²Радујем се речи Твојој као онај који задобије велик плен.

¹⁶³Laž sovražim in mrzim, zakon tvoj pa ljubim.

¹⁶³Мрзим на лаж и гадим се на њу, љубим закон Твој.

¹⁶⁴Sedemkrat te hvalim na dan zaradi sodb pravičnosti tvoje.

¹⁶⁴Седам пута на дан хвалим Те за судове правде Твоје.

¹⁶⁵Velik mir imajo, kateri ljubijo zakon tvoj, in ni jim spotike.

¹⁶⁵Велик мир имају они који љубе закон Твој, и у њих нема спотицања.

¹⁶⁶Zveličanja tvojega čakam, GOSPOD, in zapovedi tvoje izpolnjujem.

¹⁶⁶Чекам спасење Твоје, Господе, и заповести Твоје извршујем.

¹⁶⁷Duša moja hrani pričevanja tvoja in ljubim jih močno.

¹⁶⁷Душа моја чува откривења Твоја, и ја их љубим веома.

¹⁶⁸Povelja tvoja hranim in pričevanja tvoja, ker vsa pota moja so pred teboj.

¹⁶⁸Чувам заповести Твоје и откривења; јер су сви путеви моји пред Тобом.

¹⁶⁹Tav. Vpitje moje se bližaj tvojemu obličju, GOSPOD, daj mi razumnost po besedi svoji.

¹⁶⁹Нека изађе тужњава моја преда Те, Господе! По речи својој уразуми ме.

¹⁷⁰Prošnja moja pridi pred obličje tvoje, po obljubi svoji otmi me.

¹⁷⁰Нека дође мољење моје преда Те! По речи својој избави ме.

¹⁷¹Hvala bo vrela iz ustnic mojih, ko me boš učil postav svojih.

¹⁷¹Уста ће моја певати хвалу, кад ме научиш наредбама својим.

¹⁷²Jezik moj bo prepeval govor tvoj, kajti vse zapovedi tvoje so pravične.

¹⁷²Језик ће мој казивати реч Твоју, јер су све заповести Твоје праведне.

¹⁷³V pomoč mi bodi roka tvoja, ker sem izvolil povelja tvoja.

¹⁷³Нека ми буде рука Твоја у помоћи; јер ми омилеше заповести Твоје;

¹⁷⁴Po zveličanju tvojem hrepenim, GOSPOD, in zakon tvoj je vse veselje moje.

¹⁷⁴Жедан сам спасења Твог, Господе, и закон је Твој утеха моја.

¹⁷⁵Živi naj duša moja, da hvali tebe, in sodbe tvoje naj pomagajo meni.Blodim kakor ovca izgubljena, išči svojega hlapca, ker zapovedi tvojih nisem pozabil.

¹⁷⁵Нека живи душа моја и Тебе хвали, и судови Твоји нека ми помогну.

¹⁷⁶Blodim kakor ovca izgubljena, išči svojega hlapca, ker zapovedi tvojih nisem pozabil.

¹⁷⁶Зађох као овца изгубљена: тражи слугу свог; јер заповести Твоје не заборавих.