1{Pesem stopinj.} Spominjaj se, o GOSPOD, Davidu vsega truda njegovega!
1Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,
2Kako je prisegel GOSPODU, obljubil Mogočnemu Jakobovemu:
2Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:
3Ne pojdem v hiše svoje šator, ne stopim na posteljo ležišča svojega,
3"Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;
4spanja ne dam očem svojim, dremanja trepalnicam svojim,
4Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;
5dokler ne najdem mesta za GOSPODA, bivališča za Mogočnega Jakobovega!
5Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом."
6Glej, skrinja zaveze je bila, kakor smo slišali, v Efrati, našli smo jo na poljanah Jaarskih.
6Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.
7Pojdimo v šatore njegove, priklanjajmo se pred nog njegovih podnožjem!
7Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.
8Vstani, GOSPOD, stopi v počivališče svoje, ti in skrinja moči tvoje!
8Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.
9Duhovniki tvoji naj se oblečejo s pravičnostjo in sveti tvoji naj pojó veselo.
9Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.
10Zavoljo Davida, hlapca svojega, ne zavrni maziljenca svojega obličja!
10Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.
11Prisegel je GOSPOD Davidu resnico, od katere ne bo odstopil: „Od sadú telesa tvojega posadim na prestol tvoj.
11Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.
12Ako se bodo držali zaveze moje sinovi tvoji in pričevanj mojih, katerih jih bom učil, bodo tudi njih sinovi vekomaj sedeli na prestolu mojem.“
12Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.
13Zakaj GOSPOD je izvolil Sion, želel si ga je za prebivališče svoje:
13Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.
14To je počivališče moje vekomaj, tu bom prebival, ker njega sem si želel.
14Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.
15Hrano njegovo bom bogato blagoslovil, potrebne njegove nasitim s kruhom;
15Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.
16in duhovnike njegove oblečem z zveličanjem, in sveti njegovi bodo veselo peli.
16Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.
17Storim, da tam požene rog Davidu, kjer sem pripravil svetilo maziljencu svojemu.Sovražnike njegove ogrnem s sramoto, nad njim pa bo cvetel venec njegov.
17Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.
18Sovražnike njegove ogrnem s sramoto, nad njim pa bo cvetel venec njegov.
18Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.