¹{Načelniku godbe. Psalm Davidov.} Pri tebi, GOSPOD, iščem zavetja; naj ne bodem osramočen vekomaj; po pravičnosti svoji me osvobodi.

¹У Тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довека, по правди својој избави ме.

²Nagni k meni uho svoje, hitro me otmi; skala pribežališča mi bodi, trden grad, da se rešim.

²Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми. Буди ми камени град, тврда ограда, где бих се спасао.

³Kajti skala moja si in trdnjava moja, torej zavoljo imena svojega me vodi in me spremljaj.

³Јер си Ти камена гора моја и ограда моја, имена свог ради води ме и управљај мном.

⁴Izpelji me iz mreže, katero so skrili zoper mene, saj ti si obrana moja.

⁴Извади ме из мреже коју ми тајно заместише; јер си Ти крепост моја.

⁵V roko tvojo izročam duha svojega. Odrešil si me, o GOSPOD, resnice Bog mogočni.

⁵У Твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истинити!

⁶Sovražim nje, ki časté ničemurnosti prazne, jaz pa upam v GOSPODA.

⁶Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам.

⁷Radoval se bom in veselil usmiljenja tvojega, ker si se ozrl na siromaštvo moje, spoznal duše moje stiske;

⁷Радоваћу се и веселити се о милости Твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје,

⁸in nisi me izdal sovražniku v roko, a v prostoren kraj si postavil noge moje.

⁸Не даш ме у руку непријатељу, поставиш ноге моје на пространом месту.

⁹Usmili se me, GOSPOD, ker v stiski sem, od žalovanja hira oko moje, duša moja in telo moje:

⁹Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;

¹⁰Kajti v žalosti je minilo življenje moje in leta moja v zdihovanju; vsled moje krivice hira krepkost moja in kosti moje ginejo.

¹⁰Ишчиле у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крепост моја, и кости моје сасахнуше.

¹¹Zavoljo vseh sovražnikov svojih sem prišel v zasmeh, da, celo sosedom svojim, strah pa sem znancem svojim; ko me zagledajo zunaj, beže od mene.

¹¹Од мноштва непријатеља својих постадох подсмех и суседима својим, и страшило знанцима својим; који ме виде на улици беже од мене.

¹²V pozabljenje me zagreba srce kakor mrtvega, postal sem kakor orodje podrto.

¹²Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима; ја сам као разбијен суд.

¹³Kajti zasramovanje čujem od mnogih, strašenje od vseh strani; posvetujoč se skupaj zoper mene, mislijo, kako bi prestregli dušo mojo.

¹³Јер слушам грдњу од многих, од свуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју.

¹⁴Jaz pa upam v tebe, GOSPOD, govorim: Bog moj si ti.

¹⁴А ја се, Господе, у Тебе уздам и велим: Ти си Бог мој.

¹⁵V rokah tvojih so časi moji; otmi me iz rok sovražnikov mojih in preganjalcev mojih.

¹⁵У Твојој су руци дани моји; отми ме из руку непријатеља мојих, и од оних, који ме гоне.

¹⁶Daj, da sveti obličje tvoje nad tvojim hlapcem, reši me po milosti svoji.

¹⁶Покажи светло лице своје слузи свом; спаси ме милошћу својом.

¹⁷GOSPOD, naj ne pridem v sramoto, ker tebe kličem; osramočeni naj bodo brezbožni in molče naj gredo v pekel.

¹⁷Господе! Немој ме оставити под срамотом; јер Тебе призивам. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао.

¹⁸Onemé naj ustne lažnive, ki govoré zoper pravičnega trdo, z napuhom in zaničevanjem.

¹⁸Нека онеме уста лажљива, која говоре на праведника обесно, охоло и с поругом.

¹⁹O, kako obila je dobrota tvoja, ki jo hraniš njim, kateri se te bojé, in jo izkazuješ njim, kateri pribegajo k tebi, vpričo otrok človeških.

¹⁹Како је много у Тебе добра, које чуваш за оне који Те се боје, и које дајеш онима који се у Те уздају пред синовима човечијим!

²⁰Skrivaš jih v skrivališču obličja svojega pred zarotami ljudi, varuješ jih v koči svoji prepira jezikov.

²⁰Сакриваш их под кров лица свог од буна људских; склањаш их под сен од свадљивих језика.

²¹Hvaljen bodi GOSPOD, ker mi je izkazal čudovito milost svojo v utrjenem mestu.

²¹Да је благословен Господ, што ми показа дивну милост као да ме уведе у тврд град!

²²Jaz sem bil sicer rekel v malodušnosti svoji: Iztrebljen sem izpred oči tvojih. Vendar si slišal molitev mojih glas, ko sem k tebi vpil.

²²Ја рекох у сметњи својој: Одбачен сам од очију Твојих; али Ти чу молитвени глас мој кад Те призвах.

²³Ljubite GOSPODA, vsi svetniki njegovi: GOSPOD hrani zvestobo in povrača preobilo njemu, ki ravna ošabno.Močni bodite in naj se vam ohrabri srce, vi vsi, ki čakate GOSPODA.

²³Љубите Господа сви свети Његови; Господ држи веру; и увршено враћа онима који поступају охоло.

²⁴Močni bodite in naj se vam ohrabri srce, vi vsi, ki čakate GOSPODA.

²⁴Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.