11{Načelniku godbe, Jedutunu. Psalm Davidov.} Rekel sem: Pazil bom na pota svoja, da ne grešim z jezikom svojim; z uzdo bom čuval usta svoja, dokler bo brezbožnik pred menoj.
1Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.
2Onemel sem in se vdal tihoti, tih sem bil, ne meneč se niti za dobro; ali hujšala se je bolečina moja.
2Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,
3Srce moje se je vnemalo v meni, v premišljevanju mojem se je vžgal ogenj; govoril sem z jezikom svojim:
3Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:
4Daj, da zvem, o GOSPOD, konec svoj in kolika je mera mojih dni, da vem, kako sem minljiv.
4Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.
5Glej, le po dlan dolge si naredil dni moje, in vek moj je kakor nič pred teboj; zares, zgolj ničevost je vsak človek, čeprav stoji trdno. (Sela.)
5Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.
6Zares, kakor senčna podoba hodi človek, res, za nič se toliko vznemirja: kopiči imetje, a ne ve, kdo to pograbi.
6Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.
7In sedaj, česa naj pričakujem, o Gospod? Nada moja se ozira v te.
7Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.
8Vseh prestopkov mojih me reši, nespametnežem v zasmeh me ne izpostavi.
8Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.
9Molčim, ne odprem ust svojih, ker ti si vse prav storil.
9Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.
10Obrni od mene bič svoj, od udarca roke tvoje omahujem.
10Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.
11Ko s kaznimi za krivde pokoriš človeka, uničuješ kakor molj sukno lepoto njegovo –zares, zgolj ničevost je sleherni človek. (Sela.)
11Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.
12Čuj molitev mojo, o GOSPOD, in uho nagni k vpitju mojemu; nikar ne molči solzam mojim, kajti tujec sem pri tebi in naselnik kakor vsi očetje moji.Prizanesi mi, da se okrepčam, preden odidem in me več ne bo.
12Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.
13Prizanesi mi, da se okrepčam, preden odidem in me več ne bo.
13Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.