1{Načelniku godbe, kakor ‚Nema golobica v oddaljenih krajih‘. Davidova zlata pesem, ko so ga prijeli Filistejci v Gatu.} Milosten mi bodi, o Bog, ker rohneč me preganja človek, ves dan se z menoj bojuje in me stiska.
1Смилуј се на ме, Боже, јер човек хоће да ме прогута, непријатељ ме сваки дан притешњује.
2Rohne zalezovalci moji ves dan, ker mnogo jih je, ki se zoper mene vojskujejo ošabno.
2Непријатељи моји сваки дан траже да ме прогутају; јер многи нападају на ме охоло.
3Ob dnevu, ko me strah obhaja, stavim svoje upanje vate.
3Кад ме је страх, јер се у Тебе уздам.
4V Bogu bom hvalil besedo njegovo; v Boga upam, ne bom se bal: Kaj mi more storiti meso?
4Богом се хвалим за реч Његову; у Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити тело?
5Ves dan prevračajo moje besede, zoper mene merijo vse njih misli v hudo.
5Сваки дан изврћу речи моје; шта год мисле, све мени о злу.
6Zbirajo se in skrivajo se v prežo, pazijo mi na stopinje, ker mi strežejo po življenju.
6Скупљају се, прикривају се, пазе за петама мојим; јер траже душу моју.
7Se li bodo rešili ob taki hudobnosti? V jezi pahni ljudstva, o Bog!
7Код овакве злоће избави од њих, у гневу обори народе, Боже.
8Ti imaš seštete ure tavanja mojega. Deni v lagvico svojo vsako solzo mojo, ali bi jih ne imel v zaznamku svojem?
8У Тебе је избројано моје потуцање, сузе се моје чувају у суду код Тебе, оне су у књизи Твојој.
9Potem se umaknejo sovražniki moji v dan, ko bom klical; to vem, da mi je Bog na strani.
9Непријатељи моји уступају натраг, кад Тебе призивам; по том знам да је Бог са мном.
10V Bogu bom hvalil besedo, v GOSPODU hvalil besedo.
10Богом се хвалим за реч Његову, Господом се хвалим за реч Његову.
11V Boga upam, ne bom se bal: Kaj mi more storiti človek?
11У Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити човек?
12Dolžan sem ti, o Bog, obljube; hvalne daritve ti bom opravljal.Ker ti si otel dušo mojo smrti, tudi noge moje padca, da neprestano hodim pred Bogom v življenja luči.
12Теби сам се, Боже, заветовао; Тебе ћу хвалити;
13Ker ti si otel dušo mojo smrti, tudi noge moje padca, da neprestano hodim pred Bogom v življenja luči.
13Јер си избавио душу моју од смрти, ноге моје од спотицања, да бих ходио пред лицем Божјим, у светлости живих.