¹{Načelniku godbe; za Jedutuna. Psalm Davidov.} Samo Bogu tiho vdana je duša moja, od njega pride rešenje moje.

¹Та, у Бога је мир души мојој, од Њега је спасење моје!

²Samo on je skala moja in rešitev moja, grad visoki moj, ne omahnem mnogo.

²Та, Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути нимало.

³Doklej se hočete zaganjati v moža? da ga poderete vi vsi kakor nagnjeno steno in omajano ograjo!

³Докле ћете нападати на човека? Сви хоћете да га оборите као зид наваљен, као ограду испроваљивану.

⁴Posvetujejo se samo, kako bi ga z višave njegove pehnili; laž jim ugaja: z usti svojimi vsak blagoslavlja, znotraj v sebi pa preklinja. (Sela.)

⁴Баш наумише да га свргну с висине, омиле им лаж, устима благосиљају, а у срцу куну.

⁵Samo Bogu bodi tiho vdana, duša moja, zakaj od njega pride pričakovanje moje.

⁵Да, у Богу се смири, душо моја; јер је у Њему нада моја.

⁶Samo on je skala moja in rešitev moja, grad moj visoki, ne omahnem.

⁶Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути.

⁷Na Boga je oprta rešitev moja in slava moja; skalo moči svoje, pribežališče svoje imam v Bogu.

⁷У Богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристаниште мени је у Богу.

⁸Zaupajte vanj vsak čas, o ljudstvo; pred njim izlijte srce svoje: Bog nam je pribežališče. (Sela.)

⁸Народе! Уздај се у Њега у свако доба; изливајте пред Њим срце своје; Бог је наше уточиште.

⁹Le ničevost so preprosti ljudje, laž pa odlični možje; na tehtnico vkup položeni, poskočili bi nad ničevost.

⁹Та, синови су простачки ништа, синови су господски лаж, да се метну на мерила, били би лакши него ништа.

¹⁰Ne upajte v odiranje in plen naj vas ne dela ničemurnih; ako se množi bogastvo, ne navezujte nanje srca!

¹⁰Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави; кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ.

¹¹Enkrat je govoril Bog, dvakrat sem slišal: da Božja je močin tvoja, o Gospod, milost – zakaj ti povrneš vsakemu po delu njegovem.

¹¹Једном рече Бог и више пута чух, да је крепост у Бога.

¹²in tvoja, o Gospod, milost – zakaj ti povrneš vsakemu po delu njegovem.

¹²И у Тебе је, Господе, милост; јер Ти плаћаш свакоме по делима његовим.