1{Pesem in psalm sinov Korahovih. Načelniku godbe; na mahalat leanot. Pouk Hemana Ezrahovca.} O GOSPOD, Bog zveličanja mojega, po dnevi kličem in po noči pred teboj.
1Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
2Pred obličje tvoje pridi molitev moja, nagni uho svoje k mojemu vpitju.
2Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
3Kajti nasičena je z nadlogami duša moja in življenje moje je dospelo do kraja mrtvih.
3Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу.
4Štejejo me med tiste, ki se pogrezajo v jamo; podoben sem možu, ki mu je minila življenja moč.
4Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
5Med mrtvimi sem zapuščen kakor pobiti, ležeči v grobu, ki se jih ne spominjaš več, ker so ločeni od tvoje roke.
5Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
6Položil si me v jamo najglobočjo, v kraje temne, v globočine.
6Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
7Trdo me tlači jeza tvoja in vse valove svoje zaganjaš v me. (Sela.)
7Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
8Oddalil si od mene znance moje, storil si me njim v najhujšo gnusobo; zajet sem, in pobegniti ne morem.
8Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
9Oko moje mrli od bede; kličem te, GOSPOD, vsak dan, k tebi razpenjam roke svoje.
9Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
10Boš li na mrtvih delal čudeže? Ali mrtvi vstajajo, da bi te slavili? (Sela.)
10Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
11Ali naj bi se v grobu oznanjala milost tvoja, zvestoba tvoja v kraju pogube?
11Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
12Ali se mar v temini spoznajo čuda tvoja in pravičnost tvoja v pozabljenja deželi?
12Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
13Jaz pa vpijem, GOSPOD, k tebi, že zjutraj ti hiti naproti molitev moja.
13Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
14Zakaj zametaš dušo mojo, o GOSPOD, skrivaš mi obličje svoje?
14Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
15Siromak sem in blizu smrti od mladosti svoje, strahove tvoje prenašam in sem izbegan.
15Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
16Jeze tvoje žar gre čezme, strahote tvoje me uničujejo;
16Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
17obdajajo me kakor vode ves dan, obstopajo me vse skupaj.Oddalil si od mene prijatelja in tovariša, temine so mi znanci edini.
17Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
18Oddalil si od mene prijatelja in tovariša, temine so mi znanci edini.
18Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.