1{Načelniku godbe; na ‚Smrt sinu‘. Psalm Davidov.} Hvalil te bom, GOSPOD, iz vsega srca svojega, pripovedoval vsa čudovita dela tvoja.
1Хвалим Те, Господе, из свега срца свог, казујем сва чудеса Твоја.
2Veselil se bom in radoval v tebi, psalme bom prepeval tvojemu imenu, Najvišji.
2Радујем се и веселим се о Теби, певам имену Твом, Вишњи!
3Ker sovražniki moji se umikajo, padajo in ginejo pred obličjem tvojim.
3Непријатељи се моји вратише натраг, спотакоше се и неста их испред лица Твог;
4Zakaj ti si vodil sodbo mojo in pravdo mojo, sedel si na prestolu kot pravičen sodnik;
4Јер си свршио суд мој и одбранио ме; сео си на престо, судија праведни.
5pokaral si narode, pogubil krivičnika, njih ime si izbrisal na večne čase.
5Расрдио си се на народе и убио безбожника, име си им затро довека, за свагда.
6Sovražnikov je konec, razdejani so na veke, njih mesta si uničil, da, njih spomin je izginil.
6Непријатељу неста мачева сасвим; градове Ти си развалио; погибе спомен њихов.
7A GOSPOD stoluje na veke, pripravil je za sodbo prestol svoj.
7Али Господ увек живи; спремио је за суд престо свој.
8On bo sodil vesoljni svet v pravičnosti, pravde razsojal narodom po pravici.
8Он ће судити васионом свету по правди, усудиће народима право.
9GOSPOD bode tudi grad na višini siromaku, grad na višini ob časih stiske.
9Господ је уточиште убогоме, уточиште у невољи.
10In bodo upali v te, kateri poznajo ime tvoje, ker ne zapustiš njih, ki te iščejo, GOSPOD.
10У Тебе се уздају који знају име Твоје, јер не остављаш оних који Те траже, Господе!
11Hvalnice pojte GOSPODU, ki prebiva na Sionu, oznanjujte ljudstvom dela njegova.
11Појте Господу, који живи на Сиону; казујте народу дела Његова;
12Kajti on, ki maščuje kri v moritvi prelito, se jih je spomnil, ni pozabil vpitja trpinov.
12Јер Он освећује крв, памти је; не заборавља јаук невољних.
13Usmili se me, GOSPOD, ozri se v ponižanje moje od sovražnikov mojih, da me vzdigneš izpred smrtnih vrat:
13Смилуј се на ме, Господе; погледај како страдам од непријатеља својих, Ти, који ме подижеш од врата смртних,
14da oznanjam vso slavo tvojo, med vrati hčere sionske se radujem v zveličanju tvojem.
14Да бих казивао све хвале Твоје на вратима кћери Сионове, и славио спасење Твоје.
15Pogreznili so se narodi v jamo, ki so jo sami napravili; v mrežo, ki so jo skrito nastavili, se je ujela njih noga.
15Попадоше народи у јаму, коју су ископали; у замку, коју су сами наместили, ухвати се нога њихова.
16Pokazal se je GOSPOD po sodbi, katero je storil: v rok njegovih delo je zapletel brezbožnika. (Pomisleka vredno! Sela.)
16Познаше Господа; Он је судио; у дела руку својих заплете се безбожник.
17Brezbožniki se morajo obrniti v pekel, vsi narodi, ki so pozabili Boga.
17Вратиће се у пакао безбожници, сви народи који заборављају Бога;
18Kajti siromak ne bode na veke pozabljen, ubožcev upanje ne pogine za večno.
18Јер неће свагда бити заборављен убоги, и нада невољницима неће никад погинути.
19Vstani, o GOSPOD, da se ne šopiri človek umrljivi, sojeni naj bodo narodi pred obličjem tvojim.V strah jih primi, GOSPOD, spoznajo naj narodi, da so umrjoči. (Sela.)
19Устани, Господе, да се не посили човек, и да приме народи суд пред Тобом.
20V strah jih primi, GOSPOD, spoznajo naj narodi, da so umrjoči. (Sela.)
20Пусти, Господе, страх на њих; нека познају народи да су људи.