¹Jaz sem roža saronska, lilija v dolinah.

¹Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.

²Kakor lilija med trnjem, tako je prijateljica moja med hčerami.

²Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.

³Kakor jablan med drevjem v gozdu, tako je ljubi moj med sinovi. V senci njegovi sem želela sedeti in sedim, in sad njegov je sladak grlu mojemu.

³Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.

⁴Vpeljal me je v hišo, kjer se gostujejo, in zastava njegova nad menoj je ljubezen.

⁴Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.

⁵Okrepčajte me z grozdnimi gručami, poživite me z jabolki, ker sem bolna od ljubezni!...

⁵Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.

⁶Levica njegova je pod glavo mojo in z desnico svojo me objema.

⁶Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.

⁷Rotim vas, hčere jeruzalemske, pri gazelah in pri košutah poljskih, da ne prebudite in ne predramite ljubezni, dokler ji je drago.

⁷Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.

⁸Glas ljubega svojega čujem! glej, on prihaja, skače po gorah, poskakuje po hribih.

⁸Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.

⁹Ljubi moj je podoben gazeli ali mlademu jelenu. Glej, stoji za našim zidom, gleda skozi okno, zre skozi omrežje.

⁹Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.

¹⁰Izpregovoril je ljubi moj in mi veli: „Vstani, prijateljica moja, lepa moja, in pridi ven!

¹⁰Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.

¹¹Zakaj, glej, zima je minila, deževje je prešlo, konec mu je.

¹¹Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.

¹²Cvetje se prikazuje po zemlji, čas petja je prišel, in grlice glas se sliši v deželi naši;

¹²Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.

¹³smokovec rumeni zarodke smokev svojih, in vinske trte poganjajo očesca in vonjajo duh svoj. Vstani, prijateljica moja, lepa moja, in pridi ven!

¹³Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.

¹⁴Golobica moja v razpoklinah pečevja, v skrivališču skalnih sten, daj, da vidim tvoj obraz, daj mi slišati svoj glas, ker glas tvoj je sladak in obraz tvoj miloviden.“

¹⁴Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.

¹⁵Polovite nam lisice, male lisice, ki kvarijo vinograde, zakaj naši vinogradi so v cvetu!

¹⁵Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.

¹⁶Ljubi moj je moj in jaz sem njegova; on pase čredo svojo med lilijami.Ko se ohladi dan in sence zbeže, vrni se ljubi moj, in podoben bodi gazeli ali mlademu jelenu na razpokanih gorah.

¹⁶Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.

¹⁷Ko se ohladi dan in sence zbeže, vrni se ljubi moj, in podoben bodi gazeli ali mlademu jelenu na razpokanih gorah.

¹⁷Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.