1Zedhekia wakatanga kubata ushe ava namakore ana makumi maviri nerimwe, akabata ushe paJerusaremu makore ane gumi nerimwe; zita ramai vake rakanga riri Hamutari mukunda waJeremiya weRibhina.
1耶路撒冷失陷（王下24:18~20；代下36:11~16）西底家登基的時候是二十一歲，他在耶路撒冷作王十一年；他母親名叫哈慕他，是立拿人耶利米的女兒。
2Akaita zvakaipa pamberi paJehovha netsika dzose dzaJehoiakimu.
2他行耶和華眼中看為惡的事，像約雅敬一切所行的。
3nekuti izvozvo zvakaitirwa Jerusaremu naJudha nokuda kokutsamwa kwaJehovha, kusvikira avarashira kure kwaari; Zedhikia akamukira mambo weBhabhironi.
3因為耶和華的怒氣向耶路撒冷和猶大發作，直到他把他們從自己的面前趕走。後來，西底家背叛了巴比倫王。
4Zvino negore repfumbamwe rokubata kwake ushe, nomwedzi wegumi, nezuva regumi romwedzi, Nebhukadhirezari mambo weBhabhironi akasvika, iye nehondo yake yose, kuzorwa neJerusaremu, vakadzika matende avopo, vakarikomba nenhare.
4西底家背叛巴比倫王（王下25:1~2；代下36:17）西底家作王第九年十月十日，巴比倫王尼布甲尼撒率領他的全軍來攻打耶路撒冷；他們在城外安營，又在四周築壘攻城。
5Naizvozvo guta rakakombwa kusvikira pagore regumi nerimwe ramambo Zedhekia.
5於是，城被圍困，直到西底家王第十一年。
6Zvino nomwedzi wechina, nezuva repfumbamwe romwedzi, nzara ikanyanya kwazvo paguta, vanhu venyika vakashaiwa zvokudya.
6聖城淪陷，人民被擄（王下25:3~12；代下36:17、19）四月九日，城裡饑荒非常嚴重，甚至那地的人民都斷了糧食。
7Vakaputsa rusvingo rweguta, vanhu vose vehondo vakatiza, vakabuda muguta vusiku nenzira yesuwo, pakati pamadziro maviri aiva pamunda wamambo; (zvino vaKaradhea vakanga vakakomba guta); vakaenda nenzira yokurenje.
7城終於被攻破了，所有的戰士就在夜間從靠近王的花園的兩牆中間的那門，逃跑出城。那時迦勒底人在四圍攻城；他們就往亞拉巴的方向逃走。
8Asi hondo yavaKaradhea yakatevera mambo, vakabata Zedhekia pamapani eJeriko, hondo yake yose ikapararira ikabva kwaari.
8迦勒底人的軍隊追趕，在耶利哥的原野上把西底家追上了；他的全軍都離開他四散了。
9Zvino vakabata mambo, vakaenda naye kuna mambo weBhabhironi paRibhira munyika yeHamati, iye akamutongerapo.
9他們把王擒住，把他解到哈馬地的利比拉巴比倫王那裡；他就宣判他的罪。
10Mambo weBhabhironi akauraya vanakomana vaZedhekia iye achizviona, akaurayawo machinda ose aJudha paRibhira.
10巴比倫王在利比拉，當著西底家眼前殺了他的眾子，也殺了猶大所有的領袖，
11Akatumbura meso aZedhekia, mambo weBhabhironi akamusunga namatare, akamuisa Bhabhironi, akamusunga mutirongo kusvikira pazuva rokufa kwake.
11並且把西底家的眼睛弄瞎，然後用銅鍊鎖住他。巴比倫王把他帶到巴比倫去，關在牢裡，直到他去世的日子。
12Zvino nomwedzi wechishanu, nezuva regumi romwedzi, negore regumi namapfumbamwe ramambo Nebhukadhirezari mambo weBhabhironi, Nebhuzaradhani mukuru wavarindi, waimira pamberi pamambo weBhabhironi, wakasvika Jerusaremu.
12五月十日，就是巴比倫王尼布甲尼撒第十九年，侍立在巴比倫王面前的護衛長尼布撒拉旦來到耶路撒冷。
13Akapisa imba yaJehovha, neimba yamambo; akapisawo dzimba dzose dzeJerusaremu, dzimba dzose huru, nomoto.
13他放火焚燒耶和華的殿和王宮，以及耶路撒冷一切房屋，一切高大的房屋，他都放火燒了。
14Hondo yose yavaKaradhea, yakanga inomukuru wavarindi, ikaputsa masvingo ose eJerusaremu kunhivi dzose.
14跟隨護衛長的迦勒底人全軍拆毀了耶路撒冷周圍所有的城牆。
15Ipapo Nebhuzaradhani mukuru wavarindi akatapa vamwe varombo chaivo vavanhu, navamwe vanhu vakanga vasara muguta, navakanga vanyengera vakaenda kuna mambo weBhabhironi, navakanga vasara kuvazhinji.
15至於人民中最貧窮的、城中剩下的人民，和已經向巴比倫王投降的人，以及剩下的技工，護衛長尼布撒拉旦都擄了去。
16Asi Nebhuzaradhani mukuru wavarindi akasiya vamwe varombo chaivo venyika, kuti vave varimi veminda yemizambiringa nemimwe minda.
16至於那地最貧窮的人，護衛長尼布撒拉旦把他們留下，去修理葡萄園和耕種田地。
17VaKaradhea vakaputsanya mbiru dzendarira dzakanga dziri mumba maJehovha, nezvingoro, nedziva rendarira, zvakanga zviri mumba maJehovha, vakaenda nendarira yazvo yose Bhabhironi.
17聖殿被掠（王下25:13~17；代下36:18）耶和華殿的銅柱，以及耶和華殿的銅座和銅海，迦勒底人都打碎了，把所有的銅都運到巴比倫去。
18Vakatorawo hari nefoshoro nembato dzemwenje, nembiya, nezvirongo, nenhumbi dzose dzendarira dzavaibata nadzo.
18他們又把鍋、鏟子、燭剪、碗、碟子，和敬拜用的一切銅器都拿去了。
19Nemikombe, nezvaenga zvomoto, nembiya, nehari, nezvitimiko zvemwenje, nezvirongo, nemidziyo, zvose zvakanga zviri zvendarama nezvose zvakanga zviri zvesirivha, mukuru wavarindi akazvitora.
19此外，碗盆、火鼎、碗、鍋、燈臺、碟子和奠酒的爵，無論是金的或是銀的，護衛長都拿去了。
20Mbiru mbiri, nedziva rimwe, nehando gumi nembiri dzendarira dzaiva pasi pezvingoro, zvakanga zvaitirwa imba yaJehovha naSoromoni, kurema kwendarira yenhumbi idzi dzose kwakanga kusingagoni kuyerwa.
20所羅門王為耶和華的殿所做的兩根銅柱、一個銅海、銅海下面的十二頭銅牛，和十個銅座，這一切器皿的銅，重得無法可稱。
21Zvino kana dziri mbiru, kureba kwembiru imwe kwakasvika makubhiti ane gumi namasere; pakuyera rwonzi rwakasvika makubhiti ane gumi namaviri rwakarupoteredza; pakukora yakasvika mimwe mina; mukati makanga munemhango.
21至於那些柱子，每根高八公尺，圓周是五公尺三公分，柱子是空心的。銅的厚度有七十五公釐。
22Yakanga inomusoro wendarira pamusoro payo, kureba komusoro mumwe kwakasvika makubhiti mashanu, uye kwakanga kune zvakarukwa namatamba zvaipoteredza musoro, zvose zviri zvendarira; nembiru yechipiri yakanga yakafanana neyiyi, namatambawo
22柱上有銅柱頭，柱頭高兩公尺三十公分，柱頭四周有網子和石榴都是銅的；另一根柱子同樣也有石榴。
23Pamativi pakanga pana matamba makumi mapfumbamwe namatanhatu, matamba ose akasvika zana pane zvakarukwa pamativi ose.
23每個網子周圍共有一百個石榴，明顯可見的有九十六個。
24Mukuru wavarindi akatora Seraia mupristi mukuru, naZefaniya mupristi wechipiri, navarindi vatatu vomukova;
24祭司與朝臣被殺（王下25:18~21）護衛長拿住祭司長西萊雅、副祭司長西番亞和三個守門的；
25napaguta akatora mukuru waitarira varume vehondo, navarume vanomwe vaisionana namambo, vaakawana muguta, nomunyori womukuru wehondo, waiunganidza vanhu venyika, navarume vana makumi matanhatu vavanhu venyika, vaakawana mukati meguta.
25又從城裡拿住一個管理軍兵的官長，並且在城裡搜獲常見王面的七個人，和一個負責召募當地人民的軍長書記，又在城中搜獲六十個當地的人民。
26Nebhuzaradhani mukuru wavarindi akavatora, akavaisa kuna mambo weBhabhironi paRibhira.
26護衛長尼布撒拉旦把他們拿住，帶到利比拉巴比倫王那裡。
27Mambo weBhabhironi akavabaya, akavauraya paRibhira, panyika yeHamati. Naizvozvo vaJudha vakatapwa panyika yavo.
27巴比倫王擊打他們，在哈馬地的利比拉把他們處死。這樣，猶大人被擄，離開了他們的國土。
28Ndivo vanhu vakatapwa naNebhukadhirezari; negore rechinomwe vaJudha vane zviuru zvitatu namakumi maviri navatatu;
28被擄的人數以下是尼布甲尼撒擄去的人民的數目：在他執政第七年，有猶大人三千零二十三名；
29negore regumi namasere raNebhukadhirezari wakatapa paJerusaremu vanhu vana mazana masere namakumi matatu navaviri, akaenda navo;
29尼布甲尼撒第十八年，從耶路撒冷擄去的，有八百三十二人；
30negore ramakumi maviri namatatu raNebhukadhirezari, Nebhuzaradhani mukuru wavarindi wakatapa kuvaJudha vanhu vana mazana manomwe namakumi mana navashanu; vanhu vose vaiva zviuru zvina namazana matatu.
30尼布甲尼撒第二十三年，護衛長尼布撒拉旦擄去猶大人七百四十五名。總數是四千六百人。
31Zvino negore ramakumi matatu namanomwe rokutapwa kwaJehoiakini mambo waJudha, nomwedzi wegumi nemiviri, nezuva ramakumi maviri namashanu romwedzi, Evhirimerodhaki mambo weBhabhironi negore rokutanga rokubata kwake ushe, akakudza musoro waJehoiakini mambo wavaJudha, akamubvisa mutirongo;
31巴比倫王善待約雅斤（王下25:27~30）猶大王約雅斤被擄後第三十七年，就是巴比倫王以未．米羅達登基的那一年，十二月二十五日，他恩待（“恩待”原文作“使抬起頭來”）猶大王約雅斤，把他從獄中領出來，
32akataura naye nomoyo munyoro, akakudza chigaro chake choushe kukunda zvigaro zvoushe zvamadzimambo akanga anaye paBhabhironi,
32並且安慰他，使他的地位高過和他一起在巴比倫的眾王。
33akashandura nguvo dzake dzokusungwa. Jehoiakini akaramba achidya zvokudya pamberi pake mazuva ose ohupenyu hwake.
33又換下他的囚衣，賜他終生常在王面前吃飯。
34Kana zviri zvokurarama nazvo, waisipiwa zvokurarama nazvo namambo weBhabhironi nguva dzose, zuva rimwe nerimwe mugove waro, kusvikira zuva rokufa kwake, namazuva ose oupenyu hwake
34他的生活費用，在他一生的年日中，每日不斷由巴比倫王供應，直到他去世的日子。