¹А Хирам, цар тирски посла посланике к Давиду и дрва кедрових и зидара и дрводеља да му саграде кућу.

¹Now Hiram king of Tyre sent messengers to David, and timber of cedars, with masons and carpenters, to build him an house.

²И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа Његовог Израиља.

²And David perceived that the LORD had confirmed him king over Israel, for his kingdom was lifted up on high, because of his people Israel.

³И Давид узе још жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери.

³And David took more wives at Jerusalem: and David begat more sons and daughters.

⁴И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Сануја и Совав, Натан и Соломун,

⁴Now these are the names of his children which he had in Jerusalem; Shammua, and Shobab, Nathan, and Solomon,

⁵И Јевар и Елисуја и Елфалет,

⁵And Ibhar, and Elishua, and Elpalet,

⁶И Нога и Нефег и Јафија

⁶And Nogah, and Nepheg, and Japhia,

⁷И Елисама и Велијада и Елифалет.

⁷And Elishama, and Beeliada, and Eliphalet.

⁸А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свим Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изиђе пред њих.

⁸And when the Philistines heard that David was anointed king over all Israel, all the Philistines went up to seek David. And David heard of it, and went out against them.

⁹И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској.

⁹And the Philistines came and spread themselves in the valley of Rephaim.

¹⁰Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: Изађи, и даћу их у твоје руке.

¹⁰And David inquired of God, saying, Shall I go up against the Philistines? And wilt thou deliver them into mine hand? And the LORD said unto him, Go up; for I will deliver them into thine hand.

¹¹Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их онде Давид, и рече Давид: Продре Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва место Вал-Ферасим.

¹¹So they came up to Baalperazim; and David smote them there. Then David said, God hath broken in upon mine enemies by mine hand like the breaking forth of waters: therefore they called the name of that place Baalperazim.

¹²И оставише онде богове своје; а Давид заповеди, те их спалише огњем.

¹²And when they had left their gods there, David gave a commandment, and they were burned with fire.

¹³А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу.

¹³And the Philistines yet again spread themselves abroad in the valley.

¹⁴И Давид опет упита Бога, а Бог му рече: Не иди за њима, него се врати од њих, па удари на њих према дудовима.

¹⁴Therefore David inquired again of God; and God said unto him, Go not up after them; turn away from them, and come upon them over against the mulberry trees.

¹⁵И кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, тада изиђи у бој; јер ће поћи Бог пред тобом да побије војску филистејску.

¹⁵And it shall be, when thou shalt hear a sound of going in the tops of the mulberry trees, that then thou shalt go out to battle: for God is gone forth before thee to smite the host of the Philistines.

¹⁶И учини Давид како му заповеди Бог и поби војску филистејску од Гаваона до Гезера.

¹⁶David therefore did as God commanded him: and they smote the host of the Philistines from Gibeon even to Gazer.

¹⁷И разгласи се име Давидово по свим земљама; и Господ зададе страх од њега свим народима.

¹⁷And the fame of David went out into all lands; and the LORD brought the fear of him upon all nations.