¹Догоди се пак, кад беше Аполос у Коринту, да Павле пролажаше горње земље, и дође у Ефес, и нашавши неке ученике

¹And it came to pass, that, while Apollos was at Corinth, Paul having passed through the upper coasts came to Ephesus: and finding certain disciples,

²Рече им: Јесте ли примили Духа Светог кад сте веровали? А они му рекоше: Нисмо ни чули да има Дух Свети.

²He said unto them, Have ye received the Holy Ghost since ye believed? And they said unto him, We have not so much as heard whether there be any Holy Ghost.

³А он им рече: На шта се дакле крстисте? А они рекоше: На крштење Јованово.

³And he said unto them, Unto what then were ye baptized? And they said, Unto John's baptism.

⁴А Павле рече: Јован крсти крштењем покајања, говорећи народу да верују Оног који ће за њим доћи, то јест, Христа Исуса.

⁴Then said Paul, John verily baptized with the baptism of repentance, saying unto the people, that they should believe on him which should come after him, that is, on Christ Jesus.

⁵А кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса.

⁵When they heard this, they were baptized in the name of the Lord Jesus.

⁶А кад Павле метну руке на њих, сиђе Дух Свети на њих, и говораше језике и прорицаху.

⁶And when Paul had laid his hands upon them, the Holy Ghost came on them; and they spake with tongues, and prophesied.

⁷А беше људи свега око дванаест.

⁷And all the men were about twelve.

⁸И ушавши у зборницу говораше слободно три месеца учећи и уверавајући за царство Божје.

⁸And he went into the synagogue, and spake boldly for the space of three months, disputing and persuading the things concerning the kingdom of God.

⁹А кад неки беху отврднули и свађаху се хулећи на пут Господњи пред народом, одступи од њих и одлучи ученике, па се препираше сваки дан у школи неког Тирана.

⁹But when divers were hardened, and believed not, but spake evil of that way before the multitude, he departed from them, and separated the disciples, disputing daily in the school of one Tyrannus.

¹⁰И ово је бивало две године, тако да сви који живљаху у Азији, и Јевреји и Грци, чуше реч Господа Исуса.

¹⁰And this continued by the space of two years; so that all they which dwelt in Asia heard the word of the Lord Jesus, both Jews and Greeks.

¹¹И Бог чињаше не мала чудеса рукама Павловим,

¹¹And God wrought special miracles by the hands of Paul:

¹²Тако да су и чалме и убрушчиће знојаве од тела његовог носили на болеснике, и они се исцељиваху од болести, и духови зли излажаху из њих.

¹²So that from his body were brought unto the sick handkerchiefs or aprons, and the diseases departed from them, and the evil spirits went out of them.

¹³И почеше неки од Јевреја, који се скитаху и заклињаху ђаволе, спомињати над онима у којима беху зли духови име Господа Исуса говорећи: Заклињемо вас Исусом кога Павле проповеда.

¹³Then certain of the vagabond Jews, exorcists, took upon them to call over them which had evil spirits the name of the LORD Jesus, saying, We adjure you by Jesus whom Paul preacheth.

¹⁴А беху неких седам синова Скеве Јеврејина, поглавара свештеничког, који ово чињаху.

¹⁴And there were seven sons of one Sceva, a Jew, and chief of the priests, which did so.

¹⁵А дух зли одговарајући рече: Исуса познајем, и Павла знам; али ви ко сте?

¹⁵And the evil spirit answered and said, Jesus I know, and Paul I know; but who are ye?

¹⁶И скочивши на њих човек у коме беше зли дух надвлада их, и притиште их пода се тако да голи и израњени утекоше из оне куће.

¹⁶And the man in whom the evil spirit was leaped on them, and overcame them, and prevailed against them, so that they fled out of that house naked and wounded.

¹⁷И ово дознаше сви који живљаху у Ефесу, и Јевреји, и Грци; и уђе страх у све њих, и величаше се име Господа Исуса.

¹⁷And this was known to all the Jews and Greeks also dwelling at Ephesus; and fear fell on them all, and the name of the Lord Jesus was magnified.

¹⁸И многи од оних што вероваху, долажаху те се исповедаху и казиваху шта су учинили.

¹⁸And many that believed came, and confessed, and shewed their deeds.

¹⁹А многи од оних који чараху, сабравши књиге своје спаљиваху их пред свима; и прорачунаше и нађоше да су вределе педесет хиљада гроша.

¹⁹Many of them also which used curious arts brought their books together, and burned them before all men: and they counted the price of them, and found it fifty thousand pieces of silver.

²⁰Тако здраво растијаше и надвлађиваше реч Господња.

²⁰So mightily grew the word of God and prevailed.

²¹И кад се ово сврши, намисли Павле да прође преко Македоније и Ахаје, и да иде у Јерусалим, и рече: Пошто будем тамо, ваља ми и Рим видети.

²¹After these things were ended, Paul purposed in the spirit, when he had passed through Macedonia and Achaia, to go to Jerusalem, saying, After I have been there, I must also see Rome.

²²И посла у Македонију двојицу од оних који га служаху, Тимотија и Ераста; а он оста неко време у Азији.

²²So he sent into Macedonia two of them that ministered unto him, Timotheus and Erastus; but he himself stayed in Asia for a season.

²³А у оно време подиже се не мала буна пута ради Господњег,

²³And the same time there arose no small stir about that way.

²⁴Јер некакав златар, по имену Димитрије, који грађаше Дијани сребрне црквице и даваше мајсторима не мали посао,

²⁴For a certain man named Demetrius, a silversmith, which made silver shrines for Diana, brought no small gain unto the craftsmen;

²⁵Он скупи ове и других оваквих ствари мајсторе, и рече: Људи! Ви знате да од овог посла ми имамо добитак за своје живљење;

²⁵Whom he called together with the workmen of like occupation, and said, Sirs, ye know that by this craft we have our wealth.

²⁶И видите и чујете да не само у Ефесу него готово по свој Азији овај Павле одврати народ многи, говорећи: То нису богови што се рукама човечијим граде.

²⁶Moreover ye see and hear, that not alone at Ephesus, but almost throughout all Asia, this Paul hath persuaded and turned away much people, saying that they be no gods, which are made with hands:

²⁷И не само што ће ова несрећа доћи на наш занат да не пролази, него се неће марити ни за цркву велике богиње Дијане, и пропашће величанство оне коју сва Азија и васиони свет поштује.

²⁷So that not only this our craft is in danger to be set at nought; but also that the temple of the great goddess Diana should be despised, and her magnificence should be destroyed, whom all Asia and the world worshippeth.

²⁸А кад они ово чуше, напунише се гнева, и викаху говорећи: Велика је Дијана Ефеска!

²⁸And when they heard these sayings, they were full of wrath, and cried out, saying, Great is Diana of the Ephesians.

²⁹И сав се град напуни буне; и наваливши једнодушно на збориште ухватише Гаја и Аристарха из Македоније, другове Павлове.

²⁹And the whole city was filled with confusion: and having caught Gaius and Aristarchus, men of Macedonia, Paul's companions in travel, they rushed with one accord into the theatre.

³⁰А кад Павле хтеде да иде међу народ, не дадоше му ученици.

³⁰And when Paul would have entered in unto the people, the disciples suffered him not.

³¹А неки и од азијских поглавара који му беху пријатељи, послаше к њему саветујући га да не излази на збориште.

³¹And certain of the chief of Asia, which were his friends, sent unto him, desiring him that he would not adventure himself into the theatre.

³²Једни пак викаху једно а други друго; јер беше сабор смућен, и највише их не знаху зашто су се скупили.

³²Some therefore cried one thing, and some another: for the assembly was confused: and the more part knew not wherefore they were come together.

³³А једни од народа извукоше Александра, кад га Јевреји изведоше. А Александар махнувши руком хтеде да одговори народу.

³³And they drew Alexander out of the multitude, the Jews putting him forward. And Alexander beckoned with the hand, and would have made his defence unto the people.

³⁴А кад га познаше да је Јеврејин, повикаше сви у глас, и викаху око два сата: Велика је Дијана Ефеска.

³⁴But when they knew that he was a Jew, all with one voice about the space of two hours cried out, Great is Diana of the Ephesians.

³⁵А писар утишавши народ рече: Људи Ефесци! Ко је тај човек који не зна да град Ефес слави велику богињу Дијану и њен кип небески?

³⁵And when the townclerk had appeased the people, he said, Ye men of Ephesus, what man is there that knoweth not how that the city of the Ephesians is a worshipper of the great goddess Diana, and of the image which fell down from Jupiter?

³⁶Кад дакле то не може нико одрећи, ваља ви да будете мирни, и ништа нагло да не чините;

³⁶Seeing then that these things cannot be spoken against, ye ought to be quiet, and to do nothing rashly.

³⁷Јер доведосте ове људе који нити су цркву Дијанину покрали, нити хуле на вашу богињу.

³⁷For ye have brought hither these men, which are neither robbers of churches, nor yet blasphemers of your goddess.

³⁸А Димитрије и мајстори који су с њим ако имају какву тужбу, имају судови, и имају намесници, нека туже један другог.

³⁸Wherefore if Demetrius, and the craftsmen which are with him, have a matter against any man, the law is open, and there are deputies: let them implead one another.

³⁹Ако ли шта друго иштете, нека се извиди на правој скупштини.

³⁹But if ye enquire any thing concerning other matters, it shall be determined in a lawful assembly.

⁴⁰Јер се бојимо да не будемо тужени за данашњу буну; а ниједног узрока нема којим бисмо се могли оправдати за ову буну. И ово рекавши распусти народ који се беше сабрао.

⁴⁰For we are in danger to be called in question for this day's uproar, there being no cause whereby we may give an account of this concourse.

⁴¹...

⁴¹And when he had thus spoken, he dismissed the assembly.