¹И кад би те се одвезосмо отргнувши се од њих, идући право дођосмо у Ко, и други дан у Род и оданде у Патару.

¹And it came to pass, that after we were gotten from them, and had launched, we came with a straight course unto Coos, and the day following unto Rhodes, and from thence unto Patara:

²И нашавши лађу која полази у Финикију, уђосмо и одвезосмо се.

²And finding a ship sailing over unto Phenicia, we went aboard, and set forth.

³А кад нам се указа Кипар, остависмо га налево, и пловљасмо у Сирију, и стадосмо у Тиру; јер онде ваљаше да се истовари лађа.

³Now when we had discovered Cyprus, we left it on the left hand, and sailed into Syria, and landed at Tyre: for there the ship was to unlade her burden.

⁴И нашавши ученике остасмо онде седам дана: они Павлу говораху Духом да не иде горе у Јерусалим.

⁴And finding disciples, we tarried there seven days: who said to Paul through the Spirit, that he should not go up to Jerusalem.

⁵А кад би те ми дане навршисмо, изишавши иђасмо, и праћаху нас сви са женама и децом до иза града, и клекнувши на брегу помолисмо се Богу.

⁵And when we had accomplished those days, we departed and went our way; and they all brought us on our way, with wives and children, till we were out of the city: and we kneeled down on the shore, and prayed.

⁶И опростивши се један с другим уђосмо у лађу; а они се вратише својим кућама.

⁶And when we had taken our leave one of another, we took ship; and they returned home again.

⁷А ми почевши пловљење од Тира, дођосмо у Птолемаиду; и поздравивши се с браћом остасмо код њих један дан.

⁷And when we had finished our course from Tyre, we came to Ptolemais, and saluted the brethren, and abode with them one day.

⁸А сутрадан пошавши Павле и који бејасмо с њим дођосмо у Ћесарију; и ушавши у кућу Филипа јеванђелиста, који беше један од седам ђакона, остасмо у њега.

⁸And the next day we that were of Paul's company departed, and came unto Caesarea: and we entered into the house of Philip the evangelist, which was one of the seven; and abode with him.

⁹И овај имаше четири кћери девојке које прорицаху.

⁹And the same man had four daughters, virgins, which did prophesy.

¹⁰Стојећи ми пак онде много дана, дође одозго из Јудеје један пророк, по имену Агав;

¹⁰And as we tarried there many days, there came down from Judaea a certain prophet, named Agabus.

¹¹И дошавши к нама узе појас Павлов и свезавши своје руке и ноге рече: Тако вели Дух Свети: Човека ког је овај појас, овако ће га свезати у Јерусалиму Јевреји, и предаће га у руке незнабожаца.

¹¹And when he was come unto us, he took Paul's girdle, and bound his own hands and feet, and said, Thus saith the Holy Ghost, So shall the Jews at Jerusalem bind the man that owneth this girdle, and shall deliver him into the hands of the Gentiles.

¹²И кад чусмо ово, молисмо и ми и ондашњи да не иде горе у Јерусалим.

¹²And when we heard these things, both we, and they of that place, besought him not to go up to Jerusalem.

¹³А Павле одговори и рече: Шта чините те плачете и цепате ми срце? Јер ја не само свезан бити хоћу, него и умрети у Јерусалиму готов сам за име Господа Исуса.

¹³Then Paul answered, What mean ye to weep and to break mine heart? for I am ready not to be bound only, but also to die at Jerusalem for the name of the Lord Jesus.

¹⁴А кад га не могасмо одвратити, умукосмо рекавши: Воља Божја нека буде.

¹⁴And when he would not be persuaded, we ceased, saying, The will of the Lord be done.

¹⁵А после ових дана спремивши се изиђосмо у Јерусалим.

¹⁵And after those days we took up our carriages, and went up to Jerusalem.

¹⁶А дођоше с нама и неки ученици из Ћесарије водећи са собом неког Мнасона из Кипра, старог ученика, у ког бисмо ми стајали.

¹⁶There went with us also certain of the disciples of Caesarea, and brought with them one Mnason of Cyprus, an old disciple, with whom we should lodge.

¹⁷И кад дођосмо у Јерусалим, примише нас браћа љубазно.

¹⁷And when we were come to Jerusalem, the brethren received us gladly.

¹⁸А сутрадан отиде Павле с нама к Јакову, и дођоше све старешине.

¹⁸And the day following Paul went in with us unto James; and all the elders were present.

¹⁹И поздравивши се с њима казиваше све редом шта учини Бог у незнабошцима његовом службом.

¹⁹And when he had saluted them, he declared particularly what things God had wrought among the Gentiles by his ministry.

²⁰А они чувши хваљаху Бога и рекоше му: Видиш ли, брате! Колико је хиљада Јевреја који вероваше, и сви теже на стари закон.

²⁰And when they heard it, they glorified the Lord, and said unto him, Thou seest, brother, how many thousands of Jews there are which believe; and they are all zealous of the law:

²¹А дознали су за тебе да учиш отпадању од закона Мојсијевог све Јевреје који живе међу незнабошцима, казујући да им не треба обрезивати деце своје, нити држати обичаје отачке.

²¹And they are informed of thee, that thou teachest all the Jews which are among the Gentiles to forsake Moses, saying that they ought not to circumcise their children, neither to walk after the customs.

²²Шта ћемо дакле сад? Народ ће се сабрати јамачно; јер ће чути да си дошао.

²²What is it therefore? the multitude must needs come together: for they will hear that thou art come.

²³Ово дакле учини шта ти кажемо: у нас имају четири човека који су се заветовали Богу;

²³Do therefore this that we say to thee: We have four men which have a vow on them;

²⁴Ове узми и очисти се с њима, и потроши на њих нека острижу главе своје, и сви ће дознати да оно што су чули за тебе ништа није, него да и сам држиш закон и живиш по њему.

²⁴Them take, and purify thyself with them, and be at charges with them, that they may shave their heads: and all may know that those things, whereof they were informed concerning thee, are nothing; but that thou thyself also walkest orderly, and keepest the law.

²⁵А за незнабошце који вероваше ми посласмо пресудивши да они такво ништа не држе осим да се чувају од прилога идолских, и од крви, и од удављеног, и од курварства.

²⁵As touching the Gentiles which believe, we have written and concluded that they observe no such thing, save only that they keep themselves from things offered to idols, and from blood, and from strangled, and from fornication.

²⁶Тада Павле узе оне људе, и сутрадан очистивши се с њима, уђе у цркву, и показа како извршује дане очишћења докле се не принесе жртва за сваког њих.

²⁶Then Paul took the men, and the next day purifying himself with them entered into the temple, to signify the accomplishment of the days of purification, until that an offering should be offered for every one of them.

²⁷А кад хтеде да се наврши седам дана, видевши га у цркви они Јевреји што беху из Азије, побунише сав народ, и метнуше руке на њ.

²⁷And when the seven days were almost ended, the Jews which were of Asia, when they saw him in the temple, stirred up all the people, and laid hands on him,

²⁸Вичући: Помагајте, људи Израиљци! Ово је човек који против народа и закона и против овог места учи све свуда; па још и Грке уведе у цркву и опогани свето место ово.

²⁸Crying out, Men of Israel, help: This is the man, that teacheth all men every where against the people, and the law, and this place: and further brought Greeks also into the temple, and hath polluted this holy place.

²⁹Јер беху видели с њим у граду Трофима из Ефеса, ког мишљаху да је увео Павле у цркву.

²⁹(For they had seen before with him in the city Trophimus an Ephesian, whom they supposed that Paul had brought into the temple.)

³⁰И сав се град подиже, и навали народ са свију страна, и ухвативши Павла вуцијаху га напоље из цркве; и одмах се затворише врата.

³⁰And all the city was moved, and the people ran together: and they took Paul, and drew him out of the temple: and forthwith the doors were shut.

³¹А кад хтеше да га убију, дође глас горе к војводи од чете да се побуни сав Јерусалим.

³¹And as they went about to kill him, tidings came unto the chief captain of the band, that all Jerusalem was in an uproar.

³²А он одмах узевши војнике и капетане дотрча на њих. А они видевши војводу и војнике престаше бити Павла.

³²Who immediately took soldiers and centurions, and ran down unto them: and when they saw the chief captain and the soldiers, they left beating of Paul.

³³А војвода приступивши узе га, и заповеди да га метну у двоје вериге, и питаше ко је и шта је учинио.

³³Then the chief captain came near, and took him, and commanded him to be bound with two chains; and demanded who he was, and what he had done.

³⁴А један викаше једно, а други друго по народу. А кад не може од буне ништа да разуме управо, заповеди да га одведу у логор.

³⁴And some cried one thing, some another, among the multitude: and when he could not know the certainty for the tumult, he commanded him to be carried into the castle.

³⁵А кад би на басамацима, мораше га војници носити силе ради народа.

³⁵And when he came upon the stairs, so it was, that he was borne of the soldiers for the violence of the people.

³⁶Јер за њим приста мноштво народа који викаху: Погуби га.

³⁶For the multitude of the people followed after, crying, Away with him.

³⁷А кад хтеде Павле да уђе у логор, рече војводи: Је ли ми слободно говорити шта теби? А он рече: Зар умеш грчки?

³⁷And as Paul was to be led into the castle, he said unto the chief captain, May I speak unto thee? Who said, Canst thou speak Greek?

³⁸Ниси ли ти Мисирац који пре ових дана подбуни и изведе у пустињу четири хиљаде хајдука?

³⁸Art not thou that Egyptian, which before these days madest an uproar, and leddest out into the wilderness four thousand men that were murderers?

³⁹А Павле рече: Ја сам човек Јеврејин из Тарса, грађанин познатог града у Киликији; него те молим допусти ми да говорим к народу.

³⁹But Paul said, I am a man which am a Jew of Tarsus, a city in Cilicia, a citizen of no mean city: and, I beseech thee, suffer me to speak unto the people.

⁴⁰А кад му допусти, стаде Павле на басамацима и махну руком на народ; и кад поста велика тишина проговори јеврејским језиком говорећи:

⁴⁰And when he had given him licence, Paul stood on the stairs, and beckoned with the hand unto the people. And when there was made a great silence, he spake unto them in the Hebrew tongue, saying,