¹Чујте ову реч, нарицање које подижем за вама, доме Израиљев.

¹Hear ye this word which I take up against you, even a lamentation, O house of Israel.

²Паде, неће више устати девојка Израиљева; бачена је на земљу своју, нема никога да је подигне.

²The virgin of Israel is fallen; she shall no more rise: she is forsaken upon her land; there is none to raise her up.

³Јер овако вели Господ Господ: У граду из ког је излазила хиљада остаће стотина, а из ког је излазила стотина у њему ће остати десет дому Израиљевом.

³For thus saith the Lord GOD; The city that went out by a thousand shall leave an hundred, and that which went forth by an hundred shall leave ten, to the house of Israel.

⁴Јер овако вели Господ дому Израиљевом: Тражите ме, и бићете живи.

⁴For thus saith the LORD unto the house of Israel, Seek ye me, and ye shall live:

⁵А не тражите Ветиља, и не идите у Галгал, и не пролазите у Вирсавеју, јер ће Галгал отићи у ропство, а Ветиљ ће се обратити у ништа.

⁵But seek not Bethel, nor enter into Gilgal, and pass not to Beersheba: for Gilgal shall surely go into captivity, and Bethel shall come to nought.

⁶Тражите Господа и бићете живи, да не обузме дом Јосифов као огањ и спали и не буде никога да гаси Ветиљ.

⁶Seek the LORD, and ye shall live; lest he break out like fire in the house of Joseph, and devour it, and there be none to quench it in Bethel.

⁷Који обраћате суд у пелен, и правду на земљи обарате.

⁷Ye who turn judgment to wormwood, and leave off righteousness in the earth,

⁸Оног тражите који је створио звезде, кола и штапе, и који претвара сен смртни у јутро, а дан у тамну ноћ, који дозива воде морске и пролива их по земљи; име Му је Господ.

⁸Seek him that maketh the seven stars and Orion, and turneth the shadow of death into the morning, and maketh the day dark with night: that calleth for the waters of the sea, and poureth them out upon the face of the earth: The LORD is his name:

⁹Који подиже погибао на јакога, те погибао дође на град.

⁹That strengtheneth the spoiled against the strong, so that the spoiled shall come against the fortress.

¹⁰Мрзе на оног који кара на вратима, и гаде се на оног који говори право.

¹⁰They hate him that rebuketh in the gate, and they abhor him that speaketh uprightly.

¹¹Зато што газите сиромаха и узимате од њега жито у данак, саградисте куће од тесаног камена, али нећете седети у њима; насадисте лепе винограде, али нећете пити вино из њих.

¹¹Forasmuch therefore as your treading is upon the poor, and ye take from him burdens of wheat: ye have built houses of hewn stone, but ye shall not dwell in them; ye have planted pleasant vineyards, but ye shall not drink wine of them.

¹²Јер знам безакоња ваша, којих је много, и грехе ваше, који су велики, који мучите праведника, примате поклоне и изврћете правду убогима на вратима.

¹²For I know your manifold transgressions and your mighty sins: they afflict the just, they take a bribe, and they turn aside the poor in the gate from their right.

¹³Зато ће праведни ћутати у ово време, јер је зло време.

¹³Therefore the prudent shall keep silence in that time; for it is an evil time.

¹⁴Тражите добро а не зло, да бисте били живи; и тако ће Господ Бог над војскама бити с вама, како рекосте.

¹⁴Seek good, and not evil, that ye may live: and so the LORD, the God of hosts, shall be with you, as ye have spoken.

¹⁵Мрзите на зло и љубите добро, и поставите на вратима суд, не би ли се Господ Бог над војскама смиловао на остатак Јосифов.

¹⁵Hate the evil, and love the good, and establish judgment in the gate: it may be that the LORD God of hosts will be gracious unto the remnant of Joseph.

¹⁶Зато овако вели Господ Бог над војскама, Господ: Биће тужњава по свим улицама, и по свим путевима говориће: Јаох! Јаох! И зваће ратаре на жалост и на тужњаву оне који умеју нарицати.

¹⁶Therefore the LORD, the God of hosts, the LORD, saith thus; Wailing shall be in all streets; and they shall say in all the highways, Alas! alas! and they shall call the husbandman to mourning, and such as are skilful of lamentation to wailing.

¹⁷И по свим ће виноградима бити тужњава, јер ћу проћи посред тебе, говори Господ.

¹⁷And in all vineyards shall be wailing: for I will pass through thee, saith the LORD.

¹⁸Тешко онима који желе дан Господњи! Шта ће вам дан Господњи? Тада је мрак а не видело.

¹⁸Woe unto you that desire the day of the LORD! to what end is it for you? the day of the LORD is darkness, and not light.

¹⁹Као да би ко бежао од лава па би га срео медвед; или као да би ко дошао у кућу и наслонио се руком на зид, па би га змија ујела.

¹⁹As if a man did flee from a lion, and a bear met him; or went into the house, and leaned his hand on the wall, and a serpent bit him.

²⁰Није ли дан Господњи мрак, а не видело? И тама, без светлости?

²⁰Shall not the day of the LORD be darkness, and not light? even very dark, and no brightness in it?

²¹Мрзим на ваше празнике, одбацио сам их, и нећу да миришем светковина ваших.

²¹I hate, I despise your feast days, and I will not smell in your solemn assemblies.

²²Ако ми принесете жртве паљенице и приносе своје, нећу их примити, и нећу погледати на захвалне жртве од угојене стоке ваше.

²²Though ye offer me burnt offerings and your meat offerings, I will not accept them: neither will I regard the peace offerings of your fat beasts.

²³Уклони од мене буку песама својих, и свирања псалтира твојих, нећу да чујем.

²³Take thou away from me the noise of thy songs; for I will not hear the melody of thy viols.

²⁴Него суд нека тече као вода и правда као силан поток.

²⁴But let judgment run down as waters, and righteousness as a mighty stream.

²⁵Јесте ли мени приносили жртве и даре у пустињи четрдесет година, доме Израиљев?

²⁵Have ye offered unto me sacrifices and offerings in the wilderness forty years, O house of Israel?

²⁶Него сте носили шатор Молоха свог, и Хијуна, ликове своје, звезду бога свог, које сами себи начинисте.

²⁶But ye have borne the tabernacle of your Moloch and Chiun your images, the star of your god, which ye made to yourselves.

²⁷Зато ћу вас преселити иза Дамаска, говори Господ, коме је име Бог над војскама.

²⁷Therefore will I cause you to go into captivity beyond Damascus, saith the LORD, whose name is The God of hosts.