¹Тешко онима који постављају законе неправедне и који пишу неправду,

¹Woe unto them that decree unrighteous decrees, and that write grievousness which they have prescribed;

²Да одбију од суда убоге, и да отимају правицу сиромасима народа мог, да би им плен биле удовице и сироте грабеж.

²To turn aside the needy from judgment, and to take away the right from the poor of my people, that widows may be their prey, and that they may rob the fatherless!

³А шта ћете чинити у дан похођења и погибли која ће доћи издалека? Коме ћете прибећи за помоћ? Где ли ћете оставити славу своју?

³And what will ye do in the day of visitation, and in the desolation which shall come from far? to whom will ye flee for help? and where will ye leave your glory?

⁴Да се не би унизила међу робље и међу побијене пала? Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута.

⁴Without me they shall bow down under the prisoners, and they shall fall under the slain. For all this his anger is not turned away, but his hand is stretched out still.

⁵Тешко Асиру, шиби гнева мог, ако и јесте палица у руци његовој моја јарост.

⁵O Assyrian, the rod of mine anger, and the staff in their hand is mine indignation.

⁶На народ лицемерни послаћу га, и заповедићу му за народ на који се гневим, да плени и отима, и да га изгази као блато на улицама.

⁶I will send him against an hypocritical nation, and against the people of my wrath will I give him a charge, to take the spoil, and to take the prey, and to tread them down like the mire of the streets.

⁷Али он неће тако мислити и срце његово неће тако судити, него му је у срцу да затре и истреби многе народе.

⁷Howbeit he meaneth not so, neither doth his heart think so; but it is in his heart to destroy and cut off nations not a few.

⁸Јер ће рећи: Кнезови моји нису ли сви цареви?

⁸For he saith, Are not my princes altogether kings?

⁹Није ли Халан као Хархемис? Није ли Емат као Арфад? Није ли Самарија као Дамаск?

⁹Is not Calno as Carchemish? is not Hamath as Arpad? is not Samaria as Damascus?

¹⁰Како је рука моја нашла царства лажних богова, којих ликови беху јачи од јерусалимских и самаријских,

¹⁰As my hand hath found the kingdoms of the idols, and whose graven images did excel them of Jerusalem and of Samaria;

¹¹Нећу ли учинити Јерусалиму и његовим лажним боговима онако како сам учинио Самарији и њеним лажним боговима?

¹¹Shall I not, as I have done unto Samaria and her idols, so do to Jerusalem and her idols?

¹²Али кад сврши Господ све дело своје на гори сионској и у Јерусалиму, тада ћу обићи плод охолог срца цара асирског и славу поноситих очију његових.

¹²Wherefore it shall come to pass, that when the Lord hath performed his whole work upon mount Zion and on Jerusalem, I will punish the fruit of the stout heart of the king of Assyria, and the glory of his high looks.

¹³Јер рече: Крепошћу руке своје учиних и мудрошћу својом, јер сам разуман; и преместих међе народима и благо њихово заплених и као јунак оборих становнике.

¹³For he saith, By the strength of my hand I have done it, and by my wisdom; for I am prudent: and I have removed the bounds of the people, and have robbed their treasures, and I have put down the inhabitants like a valiant man:

¹⁴И рука моја нађе као гнездо богатство у народа, и како се купе јаја остављена тако покупих сву земљу, и не би никога да махне крилом или да отвори уста и писне.

¹⁴And my hand hath found as a nest the riches of the people: and as one gathereth eggs that are left, have I gathered all the earth; and there was none that moved the wing, or opened the mouth, or peeped.

¹⁵Хоће ли се секира величати над оним који њом сече? Хоће ли се пила разметати над оним који њом ради? Као да би прут махао оним који га дигне, као да би се хвалио штап да није од дрвета.

¹⁵Shall the axe boast itself against him that heweth therewith? or shall the saw magnify itself against him that shaketh it? as if the rod should shake itself against them that lift it up, or as if the staff should lift up itself, as if it were no wood.

¹⁶Зато ће Господ, Господ над војскама, пустити на претиле његове мршу, и славу ће његову потпалити да гори као огањ.

¹⁶Therefore shall the Lord, the Lord of hosts, send among his fat ones leanness; and under his glory he shall kindle a burning like the burning of a fire.

¹⁷Јер ће видело Израиљево бити огањ, и Светац ће његов бити пламен, и упалиће и сажећи трње његово и чкаљ његов у један дан.

¹⁷And the light of Israel shall be for a fire, and his Holy One for a flame: and it shall burn and devour his thorns and his briers in one day;

¹⁸И красоту шуме његове и њиве његове, од душе до тела, уништиће, и биће као бегунац кад изнемогне.

¹⁸And shall consume the glory of his forest, and of his fruitful field, both soul and body: and they shall be as when a standard-bearer fainteth.

¹⁹И шта остане дрвета шуме његове, биће мало, да би их дете могло пописати.

¹⁹And the rest of the trees of his forest shall be few, that a child may write them.

²⁰И у то време остатак Израиљев и који се избаве у дому Јаковљевом неће се више ослањати на оног ко их бије, него ће се ослањати на Господа Свеца Израиљевог истином.

²⁰And it shall come to pass in that day, that the remnant of Israel, and such as are escaped of the house of Jacob, shall no more again stay upon him that smote them; but shall stay upon the LORD, the Holy One of Israel, in truth.

²¹Остатак ће се обратити, остатак Јаковљев, к Богу силном.

²¹The remnant shall return, even the remnant of Jacob, unto the mighty God.

²²Јер ако буде народа твог, Израиљу, као песка морског, остатак ће се његов обратити. Погибао је одређена, разлиће се правда.

²²For though thy people Israel be as the sand of the sea, yet a remnant of them shall return: the consumption decreed shall overflow with righteousness.

²³Јер ће Господ, Господ над војскама, извршити погибао одређену у свој земљи.

²³For the Lord GOD of hosts shall make a consumption, even determined, in the midst of all the land.

²⁴Зато овако вели Господ, Господ над војскама: Не бој се Асирца, народе мој, који наставаш на гори Сиону; прутом ће те ударити и штап свој подигнуће на те као у Мисиру.

²⁴Therefore thus saith the Lord GOD of hosts, O my people that dwellest in Zion, be not afraid of the Assyrian: he shall smite thee with a rod, and shall lift up his staff against thee, after the manner of Egypt.

²⁵Јер још мало, и гнев ће престати; тада ће се јарост моја обратити на њихову погибао.

²⁵For yet a very little while, and the indignation shall cease, and mine anger in their destruction.

²⁶Јер ће подигнути на њ Господ над војскама бич, те ће бити као расап мадијански код камена Орива и као штап његов на мору, и подигнуће га као у Мисиру.

²⁶And the LORD of hosts shall stir up a scourge for him according to the slaughter of Midian at the rock of Oreb: and as his rod was upon the sea, so shall he lift it up after the manner of Egypt.

²⁷И тада ће се скинути бреме његово с рамена твог и јарам његов с врата твог, и изломиће се јарам од помазања.

²⁷And it shall come to pass in that day, that his burden shall be taken away from off thy shoulder, and his yoke from off thy neck, and the yoke shall be destroyed because of the anointing.

²⁸Дође у Ајат, прође у Мигрон, у Михмасу распрти пртљаг свој.

²⁸He is come to Aiath, he is passed to Migron; at Michmash he hath laid up his carriages:

²⁹Пођоше кланцем, у Гаваји заноћише, препаде се Рама, Гаваја Саулова побеже.

²⁹They are gone over the passage: they have taken up their lodging at Geba; Ramah is afraid; Gibeah of Saul is fled.

³⁰Вичи гласно, кћери Галимова; нек се чује у Лаис, јадни Анатоте!

³⁰Lift up thy voice, O daughter of Gallim: cause it to be heard unto Laish, O poor Anathoth.

³¹Мадмина побеже, становници гевимски утекоше.

³¹Madmenah is removed; the inhabitants of Gebim gather themselves to flee.

³²Још један дан, па ће стајати у Нову, махнуће руком својом на гору кћери сионске, на хум јерусалимски.

³²As yet shall he remain at Nob that day: he shall shake his hand against the mount of the daughter of Zion, the hill of Jerusalem.

³³Гле, Господ, Господ над војскама, окресаће силом гране; шта је високо посећи ће, и шта је уздигнуто снизиће.

³³Behold, the Lord, the LORD of hosts, shall lop the bough with terror: and the high ones of stature shall be hewn down, and the haughty shall be humbled.

³⁴И густу ће шуму исећи секиром, и Ливан ће пасти од Силнога.

³⁴And he shall cut down the thickets of the forest with iron, and Lebanon shall fall by a mighty one.