¹Тешко Арилу, Арилу, граду где је стајао Давид. Додајте годину на годину, нека кољу жртве празничне.

¹Woe to Ariel, to Ariel, the city where David dwelt! add ye year to year; let them kill sacrifices.

²Али ћу притеснити Арила, и биће жалост и туга, јер ће ми бити као Арил.

²Yet I will distress Ariel, and there shall be heaviness and sorrow: and it shall be unto me as Ariel.

³Јер ћу те опколити војском, и стегнућу те опкопима и подигнућу супрот теби куле.

³And I will camp against thee round about, and will lay siege against thee with a mount, and I will raise forts against thee.

⁴Те ћеш оборен говорити са земље и из праха ћеш муцати, и глас ће ти бити са земље као у бајача и из праха ћеш шапћући говорити.

⁴And thou shalt be brought down, and shalt speak out of the ground, and thy speech shall be low out of the dust, and thy voice shall be, as of one that hath a familiar spirit, out of the ground, and thy speech shall whisper out of the dust.

⁵А мноштво непријатеља твојих биће као ситан прах и мноштво насилника као плева кад се размеће; и то ће бити зачас, изненада.

⁵Moreover the multitude of thy strangers shall be like small dust, and the multitude of the terrible ones shall be as chaff that passeth away: yea, it shall be at an instant suddenly.

⁶Господ над војскама походиће га громом и трусом и хуком великом, вихором и буром и пламеном огњеним који прождире.

⁶Thou shalt be visited of the LORD of hosts with thunder, and with earthquake, and great noise, with storm and tempest, and the flame of devouring fire.

⁷И мноштво свих народа који војују на Арил и сви који ударају на њ и на зидове његове и који га притешњују, биће као утвара ноћна у сну.

⁷And the multitude of all the nations that fight against Ariel, even all that fight against her and her munition, and that distress her, shall be as a dream of a night vision.

⁸Биће као кад гладан сни да једе, па кад се пробуди а душа му празна; или кад сни жедан да пије, па кад се пробуди, а он изнемогао и душа му жедна; тако ће бити мноштво свих народа што војују на гору сионску.

⁸It shall even be as when an hungry man dreameth, and, behold, he eateth; but he awaketh, and his soul is empty: or as when a thirsty man dreameth, and, behold, he drinketh; but he awaketh, and, behold, he is faint, and his soul hath appetite: so shall the multitude of all the nations be, that fight against mount Zion.

⁹Станите и чудите се; вапијте и вичите: Пијани су, али не од вина; посрћу, али не од силовитог пића.

⁹Stay yourselves, and wonder; cry ye out, and cry: they are drunken, but not with wine; they stagger, but not with strong drink.

¹⁰Јер је Господ излио на вас дух тврдог сна и затворио вам очи, ослепио пророке и видеоце, главаре ваше.

¹⁰For the LORD hath poured out upon you the spirit of deep sleep, and hath closed your eyes: the prophets and your rulers, the seers hath he covered.

¹¹И свака утвара биће вам као речи у запечаћеној књизи, коју дају човеку који зна читати говорећи: Читај то; а он рече: Не могу, јер је запечаћено.

¹¹And the vision of all is become unto you as the words of a book that is sealed, which men deliver to one that is learned, saying, Read this, I pray thee: and he saith, I cannot; for it is sealed:

¹²Или да дају књигу оном који не зна читати говорећи: Читај то; а он рече: Не знам читати.

¹²And the book is delivered to him that is not learned, saying, Read this, I pray thee: and he saith, I am not learned.

¹³Зато рече Господ: Што се овај народ приближује устима својим и уснама својим поштује ме, а срце им далеко стоји од мене, и страх којим ме се боје заповест је људска којој су научени,

¹³Wherefore the Lord said, Forasmuch as this people draw near me with their mouth, and with their lips do honour me, but have removed their heart far from me, and their fear toward me is taught by the precept of men:

¹⁴Зато ћу ево још радити чудесно с тим народом, чудесно и дивно, и мудрост мудрих његових погинуће и разум разумних нестаће.

¹⁴Therefore, behold, I will proceed to do a marvellous work among this people, even a marvellous work and a wonder: for the wisdom of their wise men shall perish, and the understanding of their prudent men shall be hid.

¹⁵Тешко онима који дубоко сакривају од Господа намеру, који раде у мраку и говоре: Ко нас види? И ко нас зна?

¹⁵Woe unto them that seek deep to hide their counsel from the LORD, and their works are in the dark, and they say, Who seeth us? and who knoweth us?

¹⁶Наопаке мисли ваше нису ли као као лончарски? Говори ли дело за оног који га је начинио: Није ме начинио? И лонац говори ли за оног који га је начинио: Не разуме?

¹⁶Surely your turning of things upside down shall be esteemed as the potter's clay: for shall the work say of him that made it, He made me not? or shall the thing framed say of him that framed it, He had no understanding?

¹⁷Неће ли се доскора и Ливан претворити у поље, и поље се узимати за шуму?

¹⁷Is it not yet a very little while, and Lebanon shall be turned into a fruitful field, and the fruitful field shall be esteemed as a forest?

¹⁸И у тај ће дан глуви чути речи у књизи, и из таме и мрака видеће очи слепих.

¹⁸And in that day shall the deaf hear the words of the book, and the eyes of the blind shall see out of obscurity, and out of darkness.

¹⁹И кротки ће се веома радовати у Господу, и ништи између људи веселиће се са Свеца Израиљевог.

¹⁹The meek also shall increase their joy in the LORD, and the poor among men shall rejoice in the Holy One of Israel.

²⁰Јер насилника неће бити, и нестаће подсмевача, и истребиће се сви који гледају да чине безакоње,

²⁰For the terrible one is brought to nought, and the scorner is consumed, and all that watch for iniquity are cut off:

²¹Који окривљују човека за реч, и мећу замку оном који кара на вратима, и обарају праведног лажју.

²¹That make a man an offender for a word, and lay a snare for him that reproveth in the gate, and turn aside the just for a thing of nought.

²²Зато Господ, који је откупио Аврама, овако говори за дом Јаковљев: Неће се више Јаков постидети, нити ће му лице побледети.

²²Therefore thus saith the LORD, who redeemed Abraham, concerning the house of Jacob, Jacob shall not now be ashamed, neither shall his face now wax pale.

²³Јер кад види усред себе децу своју, дело руку мојих, тада ће они светити име моје, светиће Свеца Јаковљевог и бојаће се Бога Израиљевог.

²³But when he seeth his children, the work of mine hands, in the midst of him, they shall sanctify my name, and sanctify the Holy One of Jacob, and shall fear the God of Israel.

²⁴И који лутају духом оразумиће се, и викачи ће примити науку.

²⁴They also that erred in spirit shall come to understanding, and they that murmured shall learn doctrine.