¹Тешите, тешите народ мој, говори Бог ваш.

¹Comfort ye, comfort ye my people, saith your God.

²Говорите Јерусалиму љубазно, и јављајте му да се навршио рок његов, да му се безакоње опростило, јер је примио из руке Господње двојином за све грехе своје.

²Speak ye comfortably to Jerusalem, and cry unto her, that her warfare is accomplished, that her iniquity is pardoned: for she hath received of the LORD's hand double for all her sins.

³Глас је некога који виче: Приправите у пустињи пут Господњи, поравните у пустоши стазу Богу нашем.

³The voice of him that crieth in the wilderness, Prepare ye the way of the LORD, make straight in the desert a highway for our God.

⁴Све долине нека се повисе, и све горе и брегови нека се слегну, и што је криво нека буде право, и неравна места нека буду равна.

⁴Every valley shall be exalted, and every mountain and hill shall be made low: and the crooked shall be made straight, and the rough places plain:

⁵И јавиће се слава Господња, и свако ће тело видети; јер уста Господња говорише.

⁵And the glory of the LORD shall be revealed, and all flesh shall see it together: for the mouth of the LORD hath spoken it.

⁶Глас говори: Вичи. И рече: Шта да вичем? Да је свако тело трава и све добро његово као цвет пољски.

⁶The voice said, Cry. And he said, What shall I cry? All flesh is grass, and all the goodliness thereof is as the flower of the field:

⁷Суши се трава, цвет опада кад дух Господњи дуне на њ; доиста је народ трава.

⁷The grass withereth, the flower fadeth: because the spirit of the LORD bloweth upon it: surely the people is grass.

⁸Суши се трава, цвет опада; али реч Бога нашег остаје довека.

⁸The grass withereth, the flower fadeth: but the word of our God shall stand for ever.

⁹Изађи на високу гору, Сионе, који јављаш добре гласове; подигни силно глас свој, Јерусалиме, који јављаш добре гласове; подигни, не бој се. Кажи градовима Јудиним: Ево Бога вашег.

⁹O Zion, that bringest good tidings, get thee up into the high mountain; O Jerusalem, that bringest good tidings, lift up thy voice with strength; lift it up, be not afraid; say unto the cities of Judah, Behold your God!

¹⁰Ево, Господ Бог иде на јаког, и мишица ће Његова овладати њим; ево плата је његова код Њега и дело његово пред Њим.

¹⁰Behold, the Lord GOD will come with strong hand, and his arm shall rule for him: behold, his reward is with him, and his work before him.

¹¹Као пастир пашће стадо своје; у наручје своје сабраће јагањце, и у недрима ће их носити, а дојилице ће водити полако.

¹¹He shall feed his flock like a shepherd: he shall gather the lambs with his arm, and carry them in his bosom, and shall gently lead those that are with young.

¹²Ко је измерио воду грстима својим и небеса премерио пеђу? Ко је мером измерио прах земаљски, и горе измерио на мерила и брегове на потег?

¹²Who hath measured the waters in the hollow of his hand, and meted out heaven with the span, and comprehended the dust of the earth in a measure, and weighed the mountains in scales, and the hills in a balance?

¹³Ко је управљао Духом Господњим? Или Му био саветник и научио Га?

¹³Who hath directed the Spirit of the LORD, or being his counsellor hath taught him?

¹⁴С ким се договарао и ко Га је уразумио и научио путу суда, и научио Га знању и показао Му пут разума?

¹⁴With whom took he counsel, and who instructed him, and taught him in the path of judgment, and taught him knowledge, and shewed to him the way of understanding?

¹⁵Гле, народи су као кап из ведра, и као прашка на мерилима броје се; гле, премешта острва као прашак.

¹⁵Behold, the nations are as a drop of a bucket, and are counted as the small dust of the balance: behold, he taketh up the isles as a very little thing.

¹⁶Ни Ливан не би био доста за огањ, и животиње његове не би биле доста за жртву паљеницу.

¹⁶And Lebanon is not sufficient to burn, nor the beasts thereof sufficient for a burnt offering.

¹⁷Сви су народи као ништа пред Њим, мање неголи ништа и таштина вреде Му.

¹⁷All nations before him are as nothing; and they are counted to him less than nothing, and vanity.

¹⁸С ким ћете дакле изједначити Бога? И какву ћете Му прилику наћи?

¹⁸To whom then will ye liken God? or what likeness will ye compare unto him?

¹⁹Уметник лије лик, и златар га позлаћује, и верижице сребрне лије.

¹⁹The workman melteth a graven image, and the goldsmith spreadeth it over with gold, and casteth silver chains.

²⁰А ко је сиромах, те нема шта принети, бира дрво које не труне, и тражи вештог уметника да начини резан лик, који се не помиче.

²⁰He that is so impoverished that he hath no oblation chooseth a tree that will not rot; he seeketh unto him a cunning workman to prepare a graven image, that shall not be moved.

²¹Не знате ли? Не чујете ли? Не казује ли вам се од искона? Не разумете ли од темеља земаљских?

²¹Have ye not known? have ye not heard? hath it not been told you from the beginning? have ye not understood from the foundations of the earth?

²²Он седи над кругом земаљским, и њени су Му становници као скакавци; Он је разастро небеса као платно и разапео их као шатор за стан.

²²It is he that sitteth upon the circle of the earth, and the inhabitants thereof are as grasshoppers; that stretcheth out the heavens as a curtain, and spreadeth them out as a tent to dwell in:

²³Он обраћа кнезове у ништа, судије земаљске чини да су као таштина.

²³That bringeth the princes to nothing; he maketh the judges of the earth as vanity.

²⁴Као да нису посађени ни посејани, и као да им се стабло није укоренило у земљи, чим дуне на њих, посахну, и вихор као плеву разнесе их.

²⁴Yea, they shall not be planted; yea, they shall not be sown: yea, their stock shall not take root in the earth: and he shall also blow upon them, and they shall wither, and the whirlwind shall take them away as stubble.

²⁵С ким ћете ме дакле изједначити да бих био као он? вели Свети.

²⁵To whom then will ye liken me, or shall I be equal? saith the Holy One.

²⁶Подигните горе очи своје и видите; ко је то створио? Ко изводи војску свега тога на број и зове свако по имену, и велике ради силе Његове и јаке моћи не изостаје ниједно?

²⁶Lift up your eyes on high, and behold who hath created these things, that bringeth out their host by number: he calleth them all by names by the greatness of his might, for that he is strong in power; not one faileth.

²⁷Зашто говориш, Јакове, и кажеш, Израиљу: Сакривен је пут мој од Господа, и ствар моја не излази пред Бога мог?

²⁷Why sayest thou, O Jacob, and speakest, O Israel, My way is hid from the LORD, and my judgment is passed over from my God?

²⁸Не знаш ли? Ниси ли чуо да Бог вечни Господ, који је створио крајеве земаљске, не сустаје нити се утруђује? Разуму Његовом нема мере.

²⁸Hast thou not known? hast thou not heard, that the everlasting God, the LORD, the Creator of the ends of the earth, fainteth not, neither is weary? there is no searching of his understanding.

²⁹Он даје снагу уморном, и нејаком умножава крепост.

²⁹He giveth power to the faint; and to them that have no might he increaseth strength.

³⁰Деца се море и сустају, и младићи падају;

³⁰Even the youths shall faint and be weary, and the young men shall utterly fall:

³¹Али који се надају Господу, добијају нову снагу, подижу се на крилима као орлови, трче и не сустају, ходе и не море се.

³¹But they that wait upon the LORD shall renew their strength; they shall mount up with wings as eagles; they shall run, and not be weary; and they shall walk, and not faint.