¹Али сада овако вели Господ, који те је створио, Јакове, и који те је саздао, Израиљу: не бој се, јер те откупих, позвах те по имену твом; мој си.

¹But now thus saith the LORD that created thee, O Jacob, and he that formed thee, O Israel, Fear not: for I have redeemed thee, I have called thee by thy name; thou art mine.

²Кад пођеш преко воде, ја ћу бити с тобом, или преко река, неће те потопити; кад пођеш кроз огањ, нећеш изгорети и неће те пламен опалити.

²When thou passest through the waters, I will be with thee; and through the rivers, they shall not overflow thee: when thou walkest through the fire, thou shalt not be burned; neither shall the flame kindle upon thee.

³Јер сам ја Господ, Бог твој, Светац Израиљев, Спаситељ твој; дадох у откуп за те Мисир, Етиопску и Севу место тебе.

³For I am the LORD thy God, the Holy One of Israel, thy Saviour: I gave Egypt for thy ransom, Ethiopia and Seba for thee.

⁴Откако си ми постао драг, прославио си се и ја те љубих; и дадох људе за те и народе за душу твоју.

⁴Since thou wast precious in my sight, thou hast been honourable, and I have loved thee: therefore will I give men for thee, and people for thy life.

⁵Не бој се, јер сам ја с тобом; од истока ћу довести семе твоје, и од запада сабраћу те.

⁵Fear not: for I am with thee: I will bring thy seed from the east, and gather thee from the west;

⁶Казаћу северу: Дај, и југу: Не брани; доведи синове моје из далека и кћери моје с крајева земаљских,

⁶I will say to the north, Give up; and to the south, Keep not back: bring my sons from far, and my daughters from the ends of the earth;

⁷Све, који се зову мојим именом и које створих на славу себи, саздах и начиних.

⁷Even every one that is called by my name: for I have created him for my glory, I have formed him; yea, I have made him.

⁸Изведи народ слепи који има очи, и глуви који има уши.

⁸Bring forth the blind people that have eyes, and the deaf that have ears.

⁹Сви народи нека се скупе, и нека се саберу племена; ко је између њих напред казао то или нам казао шта је било пре? Нека доведу сведоке своје и оправдају се; или нека чују, и кажу: Истина је.

⁹Let all the nations be gathered together, and let the people be assembled: who among them can declare this, and shew us former things? let them bring forth their witnesses, that they may be justified: or let them hear, and say, It is truth.

¹⁰Ви сте моји сведоци, вели Господ, и слуга мој кога изабрах, да бисте знали и веровали ми и разумели да сам ја; пре мене није било Бога нити ће после мене бити.

¹⁰Ye are my witnesses, saith the LORD, and my servant whom I have chosen: that ye may know and believe me, and understand that I am he: before me there was no God formed, neither shall there be after me.

¹¹Ја сам, ја сам Господ, и осим мене нема Спаситеља.

¹¹I, even I, am the LORD; and beside me there is no saviour.

¹²Ја објавих, и спасох, и напред казах, и никоји туђ бог међу вама, и ви сте ми сведоци, вели Господ, и ја сам Бог.

¹²I have declared, and have saved, and I have shewed, when there was no strange god among you: therefore ye are my witnesses, saith the LORD, that I am God.

¹³Ја сам од пре него дан поста, и нико не може избавити из моје руке; кад радим, ко ће смести?

¹³Yea, before the day was I am he; and there is none that can deliver out of my hand: I will work, and who shall let it?

¹⁴Овако говори Господ Избавитељ ваш, Светац Израиљев: Вас ради послаћу у Вавилон и побацаћу све преворнице, и Халдејце с лађама, којима се хвале.

¹⁴Thus saith the LORD, your redeemer, the Holy One of Israel; For your sake I have sent to Babylon, and have brought down all their nobles, and the Chaldeans, whose cry is in the ships.

¹⁵Ја сам Господ Светац ваш, Створитељ Израиљев, цар ваш.

¹⁵I am the LORD, your Holy One, the creator of Israel, your King.

¹⁶Овако говори Господ који је начинио по мору пут и по силним водама стазу,

¹⁶Thus saith the LORD, which maketh a way in the sea, and a path in the mighty waters;

¹⁷Који изводи кола и коње, војску и силу, да сви попадају и не могу устати, да се угасе као што се гаси свештило:

¹⁷Which bringeth forth the chariot and horse, the army and the power; they shall lie down together, they shall not rise: they are extinct, they are quenched as tow.

¹⁸Не помињите шта је пре било и не мислите о старим стварима.

¹⁸Remember ye not the former things, neither consider the things of old.

¹⁹Ево, ја ћу учинити ново, одмах ће настати; нећете ли га познати? Још ћу начинити у пустињи пут, реке у сувој земљи.

¹⁹Behold, I will do a new thing; now it shall spring forth; shall ye not know it? I will even make a way in the wilderness, and rivers in the desert.

²⁰Славиће ме звери пољске, змајеви и сове, што сам извео у пустињу воде, реке у земљи сувој, да напојим народ свој, изабраника свог.

²⁰The beast of the field shall honour me, the dragons and the owls: because I give waters in the wilderness, and rivers in the desert, to give drink to my people, my chosen.

²¹Народ који саздах себи, приповедаће хвалу моју.

²¹This people have I formed for myself; they shall shew forth my praise.

²²А ти, Јакове, не призива ме, и бејах ти досадан, Израиљу.

²²But thou hast not called upon me, O Jacob; but thou hast been weary of me, O Israel.

²³Ниси ми принео јагњета на жртву паљеницу, и жртвама својим ниси ме почастио; нисам те нагонио да ми служиш приносима, нити сам те трудио да ми кадиш.

²³Thou hast not brought me the small cattle of thy burnt offerings; neither hast thou honoured me with thy sacrifices. I have not caused thee to serve with an offering, nor wearied thee with incense.

²⁴Ниси ми купио за новце када, нити си ме претилином жртава својих наситио, него си ме мучио својим гресима, и досадио си ми безакоњем својим.

²⁴Thou hast bought me no sweet cane with money, neither hast thou filled me with the fat of thy sacrifices: but thou hast made me to serve with thy sins, thou hast wearied me with thine iniquities.

²⁵Ја, ја сам бришем твоје преступе себе ради, и грехе твоје не помињем.

²⁵I, even I, am he that blotteth out thy transgressions for mine own sake, and will not remember thy sins.

²⁶Опомени ме, да се судимо, казуј, да се оправдаш.

²⁶Put me in remembrance: let us plead together: declare thou, that thou mayest be justified.

²⁷Отац твој први сагреши, и учитељи твоји скривише ми.

²⁷Thy first father hath sinned, and thy teachers have transgressed against me.

²⁸Зато ћу избацити из светиње кнезове, и даћу Јакова у проклетство и Израиља у срамоту.

²⁸Therefore I have profaned the princes of the sanctuary, and have given Jacob to the curse, and Israel to reproaches.