¹Запеваћу сада драгом свом песму драгог свог о винограду његовом. Драги мој има виноград на родном брдашцету.

¹Now will I sing to my wellbeloved a song of my beloved touching his vineyard. My wellbeloved hath a vineyard in a very fruitful hill:

²И огради га, и отреби из њега камење, и насади га племенитом лозом, и сазида кулу усред њега, и ископа пивницу у њему, и почека да роди грожђем, а он роди вињагом.

²And he fenced it, and gathered out the stones thereof, and planted it with the choicest vine, and built a tower in the midst of it, and also made a winepress therein: and he looked that it should bring forth grapes, and it brought forth wild grapes.

³Па сада, становници јерусалимски и људи Јудејци, судите између мене и винограда мог.

³And now, O inhabitants of Jerusalem, and men of Judah, judge, I pray you, betwixt me and my vineyard.

⁴Шта је још требало чинити винограду мом шта му не учиних? Кад чеках да роди грожђем, зашто роди вињагом?

⁴What could have been done more to my vineyard, that I have not done in it? wherefore, when I looked that it should bring forth grapes, brought it forth wild grapes?

⁵Сада ћу вам казати шта ћу учинити винограду свом. Оборићу му ограду, нека опусти; развалићу му зид, нека се погази;

⁵And now go to; I will tell you what I will do to my vineyard: I will take away the hedge thereof, and it shall be eaten up; and break down the wall thereof, and it shall be trodden down:

⁶Упарложићу га, неће се резати ни копати, него ће расти чкаљ и трње, и заповедићу облацима да не пуштају више дажд на њ.

⁶And I will lay it waste: it shall not be pruned, nor digged; but there shall come up briers and thorns: I will also command the clouds that they rain no rain upon it.

⁷Да, виноград је Господа над војскама дом Израиљев, и људи су Јудејци мили сад Његов; Он чека суд, а гле насиља, чека правду, а гле вике.

⁷For the vineyard of the LORD of hosts is the house of Israel, and the men of Judah his pleasant plant: and he looked for judgment, but behold oppression; for righteousness, but behold a cry.

⁸Тешко онима који састављају кућу с кућом, и њиву на њиву настављају, да већ не буде места и ви сами останете у земљи.

⁸Woe unto them that join house to house, that lay field to field, till there be no place, that they may be placed alone in the midst of the earth!

⁹Од Господа над војскама чух: Многе куће опустеће, у великим и лепим неће бити никога.

⁹In mine ears said the LORD of hosts, Of a truth many houses shall be desolate, even great and fair, without inhabitant.

¹⁰Јер ће десет рала винограда дати један ват, и гомер семена даће ефу.

¹⁰Yea, ten acres of vineyard shall yield one bath, and the seed of an homer shall yield an ephah.

¹¹Тешко онима који ране, те иду на силовито пиће и остају до мрака док их вино распали.

¹¹Woe unto them that rise up early in the morning, that they may follow strong drink; that continue until night, till wine inflame them!

¹²И на гозбама су им гусле и псалтири и бубњи и свирале и вино; а не гледају на дела Господња и не виде рад руку Његових.

¹²And the harp, and the viol, the tabret, and pipe, and wine, are in their feasts: but they regard not the work of the LORD, neither consider the operation of his hands.

¹³Зато се народ мој одведе у ропство што не знају, и које поштује гладују, и људство његово гине од жеђи.

¹³Therefore my people are gone into captivity, because they have no knowledge: and their honourable men are famished, and their multitude dried up with thirst.

¹⁴Зато се раширио гроб и развалио ждрело своје превећ, и сићи ће у њ слава његова и мноштво његово и врева његова и који се веселе у њему.

¹⁴Therefore hell hath enlarged herself, and opened her mouth without measure: and their glory, and their multitude, and their pomp, and he that rejoiceth, shall descend into it.

¹⁵И погнуће се прост човек, и високи ће се понизити, и поносите очи обориће се;

¹⁵And the mean man shall be brought down, and the mighty man shall be humbled, and the eyes of the lofty shall be humbled:

¹⁶Господ над војскама узвисиће се судом, и Бог Свети посветиће се правдом.

¹⁶But the LORD of hosts shall be exalted in judgment, and God that is holy shall be sanctified in righteousness.

¹⁷И јагањци ће пасти по свом обичају, и дошљаци ће јести с пустих места претилину.

¹⁷Then shall the lambs feed after their manner, and the waste places of the fat ones shall strangers eat.

¹⁸Тешко онима који вуку безакоње узицама од таштине, и грех као ужем колским,

¹⁸Woe unto them that draw iniquity with cords of vanity, and sin as it were with a cart rope:

¹⁹Који говоре: Нека похита, нека брзо дође дело Његово, да видимо, и нека се приближи и дође шта је наумио Светац Израиљев, да познамо.

¹⁹That say, Let him make speed, and hasten his work, that we may see it: and let the counsel of the Holy One of Israel draw nigh and come, that we may know it!

²⁰Тешко онима који зло зову добро, а добро зло, који праве од мрака светлост, а од светлости мрак, који праве од горког слатко а од слатког горко.

²⁰Woe unto them that call evil good, and good evil; that put darkness for light, and light for darkness; that put bitter for sweet, and sweet for bitter!

²¹Тешко онима који мисле да су мудри, и сами су себи разумни.

²¹Woe unto them that are wise in their own eyes, and prudent in their own sight!

²²Тешко онима који су јаки пити вино и јунаци у мешању силовитог пића.

²²Woe unto them that are mighty to drink wine, and men of strength to mingle strong drink:

²³Који правдају безбожника за поклон, а праведнима узимају правду.

²³Which justify the wicked for reward, and take away the righteousness of the righteous from him!

²⁴Зато као што огањ прождире стрњику и слама нестаје у пламену, тако ће корен њихов бити као трулеж и цвет њихов отићи ће као прах, јер одбацише закон Господа над војскама и презреше реч Свеца Израиљевог.

²⁴Therefore as the fire devoureth the stubble, and the flame consumeth the chaff, so their root shall be as rottenness, and their blossom shall go up as dust: because they have cast away the law of the LORD of hosts, and despised the word of the Holy One of Israel.

²⁵Зато се распали гнев Господњи на народ Његов, и махнув руком својом на њ удари га да се горе задрмаше и мртва телеса његова бише као блато по улицама. Код свега тога гнев се Његов не одврати, него је рука Његова још подигнута.

²⁵Therefore is the anger of the LORD kindled against his people, and he hath stretched forth his hand against them, and hath smitten them: and the hills did tremble, and their carcases were torn in the midst of the streets. For all this his anger is not turned away, but his hand is stretched out still.

²⁶И подигнуће заставу народима далеким, и зазвиждаће им с краја земље; и гле, они ће доћи одмах, брзо.

²⁶And he will lift up an ensign to the nations from far, and will hiss unto them from the end of the earth: and, behold, they shall come with speed swiftly:

²⁷Неће бити међу њима уморног ни сусталог, ни дремљивог ни сањивог, никоме се неће распасати појас око њега, нити ће се коме откинути ремен на обући.

²⁷None shall be weary nor stumble among them; none shall slumber nor sleep; neither shall the girdle of their loins be loosed, nor the latchet of their shoes be broken:

²⁸Стреле ће им бити оштре, и сви лукови њихови запети; копита у коња њихових биће као кремен и точкови њихови као вихор.

²⁸Whose arrows are sharp, and all their bows bent, their horses' hoofs shall be counted like flint, and their wheels like a whirlwind:

²⁹Рика ће им бити као у лава, и рикаће као лавићи; бучаће и уграбиће плен и однети га, и неће бити никога да отме.

²⁹Their roaring shall be like a lion, they shall roar like young lions: yea, they shall roar, and lay hold of the prey, and shall carry it away safe, and none shall deliver it.

³⁰Бучаће над њим у то време као што море бучи. Тада ће погледати на земљу, а то мрак и страх, и светлост ће се помрачити над погибљу њиховом.

³⁰And in that day they shall roar against them like the roaring of the sea: and if one look unto the land, behold darkness and sorrow, and the light is darkened in the heavens thereof.