¹Праведник мре, и нико не мари; и побожни се људи узимају, а нико се не сећа да се пред зло узима праведник;

¹The righteous perisheth, and no man layeth it to heart: and merciful men are taken away, none considering that the righteous is taken away from the evil to come.

²Долази у мир и почива на постељи својој ко год ходи правим путем.

²He shall enter into peace: they shall rest in their beds, each one walking in his uprightness.

³А ви синови врачарини, роде курварски, који се курвате, приступите овамо.

³But draw near hither, ye sons of the sorceress, the seed of the adulterer and the whore.

⁴Ким се ругате? На кога разваљујете уста и плазите језик? Нисте ли синови преступнички, семе лажно?

⁴Against whom do ye sport yourselves? against whom make ye a wide mouth, and draw out the tongue? are ye not children of transgression, a seed of falsehood.

⁵Који се упаљујете за луговима, под сваким зеленим дрветом, кољете синове своје у потоцима, под врлетима каменим.

⁵Enflaming yourselves with idols under every green tree, slaying the children in the valleys under the clifts of the rocks?

⁶Део ти је међу глатким камењем поточним; то је, то је твој део; њему лијеш налив свој, приносиш дар; тиме ли ћу се умирити?

⁶Among the smooth stones of the stream is thy portion; they, they are thy lot: even to them hast thou poured a drink offering, thou hast offered a meat offering. Should I receive comfort in these?

⁷На гори високој и узвишеној мећеш постељу своју; и онамо излазиш да принесеш жртву.

⁷Upon a lofty and high mountain hast thou set thy bed: even thither wentest thou up to offer sacrifice.

⁸И иза врата и иза довратака мећеш спомен свој; одступивши од мене откриваш се, и изашавши горе шириш одар свој, уговараш с њима, мила ти је постеља њихова, где угледаш место.

⁸Behind the doors also and the posts hast thou set up thy remembrance: for thou hast discovered thyself to another than me, and art gone up; thou hast enlarged thy bed, and made thee a covenant with them; thou lovedst their bed where thou sawest it.

⁹Идеш к цару с уљем, с многим мирисима својим; шаљеш посланике своје далеко и понижујеш се до гроба.

⁹And thou wentest to the king with ointment, and didst increase thy perfumes, and didst send thy messengers far off, and didst debase thyself even unto hell.

¹⁰Од далеког пута свог уморна не кажеш: Залуду. Налазиш живот руци својој, зато не сустајеш.

¹⁰Thou art wearied in the greatness of thy way; yet saidst thou not, There is no hope: thou hast found the life of thine hand; therefore thou wast not grieved.

¹¹И од кога си се уплашила и кога си се побојала, те си слагала и ниси се мене опомињала нити си марила? Што ја ћутах одавна, зато ли ме се не бојиш?

¹¹And of whom hast thou been afraid or feared, that thou hast lied, and hast not remembered me, nor laid it to thy heart? have not I held my peace even of old, and thou fearest me not?

¹²Ја ћу објавити твоју правду и твоја дела; али ти неће помоћи.

¹²I will declare thy righteousness, and thy works; for they shall not profit thee.

¹³Кад станеш викати, нека те избаве они које си сабрала; али ће их све ветар однети, и узеће их таштина. Али ко се у ме узда, наследиће земљу и добиће свету гору моју.

¹³When thou criest, let thy companies deliver thee; but the wind shall carry them all away; vanity shall take them: but he that putteth his trust in me shall possess the land, and shall inherit my holy mountain;

¹⁴И рећи ће се: Поравните, поравните, приправите пут, уклоните сметње с пута народа мог.

¹⁴And shall say, Cast ye up, cast ye up, prepare the way, take up the stumblingblock out of the way of my people.

¹⁵Јер овако говори Високи и узвишени, који живи у вечности, коме је име Свети: На висини и у светињи станујем и с оним ко је скрушеног срца и смерног духа оживљујући дух смерних и оживљујући срце скрушених.

¹⁵For thus saith the high and lofty One that inhabiteth eternity, whose name is Holy; I dwell in the high and holy place, with him also that is of a contrite and humble spirit, to revive the spirit of the humble, and to revive the heart of the contrite ones.

¹⁶Јер се нећу једнако прети нити ћу се довека гневити, јер би ишчезао преда мном дух и душе које сам створио.

¹⁶For I will not contend for ever, neither will I be always wroth: for the spirit should fail before me, and the souls which I have made.

¹⁷За безакоње лакомости његове разгневих се, и ударих га, сакрих се и разгневих се, јер одметнувши се отиде путем срца свог.

¹⁷For the iniquity of his covetousness was I wroth, and smote him: I hid me, and was wroth, and he went on frowardly in the way of his heart.

¹⁸Видим путеве његове, али ћу га исцелити, водићу га и даћу опет утеху њему и његовима који туже.

¹⁸I have seen his ways, and will heal him: I will lead him also, and restore comforts unto him and to his mourners.

¹⁹Ја стварам плод уснама: мир, мир ономе ко је далеко и ко је близу, вели Господ, и исцелићу га.

¹⁹I create the fruit of the lips; Peace, peace to him that is far off, and to him that is near, saith the LORD; and I will heal him.

²⁰А безбожници су као море усколебано, које се не може умирити и вода његова измеће нечистоћу и блато.

²⁰But the wicked are like the troubled sea, when it cannot rest, whose waters cast up mire and dirt.

²¹Нема мира безбожницима, вели Бог мој.

²¹There is no peace, saith my God, to the wicked.