¹Речи Јеремије, сина Хелкијиног, између свештеника који беху у Анатоту у земљи Венијаминовој,

¹The words of Jeremiah the son of Hilkiah, of the priests that were in Anathoth in the land of Benjamin:

²Коме дође реч Господња у време Јосије сина Амоновог, цара Јудиног, тринаесте године царовања његовог,

²To whom the word of the LORD came in the days of Josiah the son of Amon king of Judah, in the thirteenth year of his reign.

³И у време Јоакима сина Јосијиног, цара Јудиног, до свршетка једанаесте године царовања Седекије сина Јосијиног над Јудом, док не би пресељен Јерусалим, петог месеца.

³It came also in the days of Jehoiakim the son of Josiah king of Judah, unto the end of the eleventh year of Zedekiah the son of Josiah king of Judah, unto the carrying away of Jerusalem captive in the fifth month.

⁴И дође ми реч Господња говорећи:

⁴Then the word of the LORD came unto me, saying,

⁵Пре него те саздах у утроби, знах те; и пре него изиђе из утробе, посветих те; за пророка народима поставих те.

⁵Before I formed thee in the belly I knew thee; and before thou camest forth out of the womb I sanctified thee, and I ordained thee a prophet unto the nations.

⁶А ја рекох: Ох, Господе, Господе! Ево, не знам говорити, јер сам дете.

⁶Then said I, Ah, Lord GOD! behold, I cannot speak: for I am a child.

⁷А Господ ми рече: Не говори: Дете сам; него иди куда те год пошаљем, и говори шта ти год кажем.

⁷But the LORD said unto me, Say not, I am a child: for thou shalt go to all that I shall send thee, and whatsoever I command thee thou shalt speak.

⁸Не бој их се, јер сам ја с тобом да те избављам, говори Господ.

⁸Be not afraid of their faces: for I am with thee to deliver thee, saith the LORD.

⁹И пруживши Господ руку своју дотаче се уста мојих, и рече ми Господ: Ето, метнух речи своје у твоја уста.

⁹Then the LORD put forth his hand, and touched my mouth. And the LORD said unto me, Behold, I have put my words in thy mouth.

¹⁰Види, постављам те данас над народима и царствима да истребљујеш и обараш, и да затиреш и раскопаваш, и да градиш и да садиш.

¹⁰See, I have this day set thee over the nations and over the kingdoms, to root out, and to pull down, and to destroy, and to throw down, to build, and to plant.

¹¹После ми дође реч Господња говорећи: Шта видиш, Јеремија? И рекох: Видим прут бадемов.

¹¹Moreover the word of the LORD came unto me, saying, Jeremiah, what seest thou? And I said, I see a rod of an almond tree.

¹²Тада ми рече Господ: Добро си видео, јер ћу настати око речи своје да је извршим.

¹²Then said the LORD unto me, Thou hast well seen: for I will hasten my word to perform it.

¹³Опет ми дође реч Господња другом говорећи: Шта видиш? И рекох: Видим лонац где ври, и предња му је страна према северу.

¹³And the word of the LORD came unto me the second time, saying, What seest thou? And I said, I see a seething pot; and the face thereof is toward the north.

¹⁴Тада ми рече Господ: Са севера ће навалити зло на све становнике ове земље.

¹⁴Then the LORD said unto me, Out of the north an evil shall break forth upon all the inhabitants of the land.

¹⁵Јер, гле, ја ћу сазвати све породице из северних царстава, вели Господ, те ће доћи, и сваки ће метнути свој престо на вратима јерусалимским и око свих зидова његових и око свих градова Јудиних.

¹⁵For, lo, I will call all the families of the kingdoms of the north, saith the LORD; and they shall come, and they shall set every one his throne at the entering of the gates of Jerusalem, and against all the walls thereof round about, and against all the cities of Judah.

¹⁶И изрећи ћу им суд свој за сву злоћу њихову што ме оставише, и кадише другим боговима, и клањаше се делу руку својих.

¹⁶And I will utter my judgments against them touching all their wickedness, who have forsaken me, and have burned incense unto other gods, and worshipped the works of their own hands.

¹⁷Ти дакле опаши се и устани и говори им све што ћу ти заповедити; не бој их се, да те не бих сатро пред њима.

¹⁷Thou therefore gird up thy loins, and arise, and speak unto them all that I command thee: be not dismayed at their faces, lest I confound thee before them.

¹⁸Јер ево ја те постављам данас као тврд град и као ступ гвозден и као зидове бронзане свој овој земљи, царевима Јудиним и кнезовима његовим и свештеницима његовим и народу земаљском.

¹⁸For, behold, I have made thee this day a defenced city, and an iron pillar, and brasen walls against the whole land, against the kings of Judah, against the princes thereof, against the priests thereof, and against the people of the land.

¹⁹Они ће ударити на те, али те неће надвладати, јер сам ја с тобом, вели Господ, да те избављам.

¹⁹And they shall fight against thee; but they shall not prevail against thee; for I am with thee, saith the LORD, to deliver thee.