1Слушајте реч коју вам говори Господ, доме Израиљев.
1Hear ye the word which the LORD speaketh unto you, O house of Israel:
2Овако вели Господ: Не учите се путу којим иду народи, и од знака небеских не плашите се, јер се од њих плаше народи.
2Thus saith the LORD, Learn not the way of the heathen, and be not dismayed at the signs of heaven; for the heathen are dismayed at them.
3Јер су уредбе у народа таштина, јер секу дрво у шуми, дело руку уметничких секиром;
3For the customs of the people are vain: for one cutteth a tree out of the forest, the work of the hands of the workman, with the axe.
4Сребром и златом украшују га, клинима и чекићима утврђују га да се не помиче;
4They deck it with silver and with gold; they fasten it with nails and with hammers, that it move not.
5Стоје право као палме, не говоре; треба их носити, јер не могу ићи; не бој их се, јер не могу зла учинити, а не могу ни добра учинити.
5They are upright as the palm tree, but speak not: they must needs be borne, because they cannot go. Be not afraid of them; for they cannot do evil, neither also is it in them to do good.
6Нико није као Ти, Господе; велик си и велико је име Твоје у сили.
6Forasmuch as there is none like unto thee, O LORD; thou art great, and thy name is great in might.
7Ко се не би Тебе бојао, царе над народима! Јер Теби то припада; јер међу свим мудрацима у народа и у свим царствима њиховим нема таквог какав си Ти.
7Who would not fear thee, O King of nations? for to thee doth it appertain: forasmuch as among all the wise men of the nations, and in all their kingdoms, there is none like unto thee.
8Него су сви луди и безумни, дрво је наука о таштини.
8But they are altogether brutish and foolish: the stock is a doctrine of vanities.
9Сребро ковано доноси се из Тарсиса и злато из Уфаза, дело уметничко и руку златарских, одело им је од порфире и скерлета, све је дело уметничко.
9Silver spread into plates is brought from Tarshish, and gold from Uphaz, the work of the workman, and of the hands of the founder: blue and purple is their clothing: they are all the work of cunning men.
10А Господ је прави Бог, Бог живи и цар вечни, од Његове срдње тресе се земља, и гнев Његов не могу поднети народи.
10But the LORD is the true God, he is the living God, and an everlasting king: at his wrath the earth shall tremble, and the nations shall not be able to abide his indignation.
11Овако им реците: Богови, који нису начинили небо ни земљу, нестаће са земље и испод неба.
11Thus shall ye say unto them, The gods that have not made the heavens and the earth, even they shall perish from the earth, and from under these heavens.
12Он је начинио земљу силом својом, утврдио васиљену мудрошћу својом, и разумом својим разастро небеса;
12He hath made the earth by his power, he hath established the world by his wisdom, and hath stretched out the heavens by his discretion.
13Он кад пусти глас свој, буче воде на небесима, подиже пару с крајева земаљских, пушта муње с даждем, и изводи ветар из стаја његових.
13When he uttereth his voice, there is a multitude of waters in the heavens, and he causeth the vapours to ascend from the ends of the earth; he maketh lightnings with rain, and bringeth forth the wind out of his treasures.
14Сваки човек поста безуман од знања, сваки се златар осрамоти ликом резаним, јер су лаж ливени ликови његови, и нема духа у њима.
14Every man is brutish in his knowledge: every founder is confounded by the graven image: for his molten image is falsehood, and there is no breath in them.
15Таштина су, дело преварно; кад их походим, погинуће.
15They are vanity, and the work of errors: in the time of their visitation they shall perish.
16Није такав део Јаковљев, јер је Творац свему, и Израиљ Му је наследство, име Му је Господ над војскама.
16The portion of Jacob is not like them: for he is the former of all things; and Israel is the rod of his inheritance: The LORD of hosts is his name.
17Покупи из земље трг свој ти, која седиш у граду.
17Gather up thy wares out of the land, O inhabitant of the fortress.
18Јер овако вели Господ: Гле, ја ћу избацити као праћом становнике ове земље, и притеснићу их да осете.
18For thus saith the LORD, Behold, I will sling out the inhabitants of the land at this once, and will distress them, that they may find it so.
19Тешко мени од муке моје, рећи ће; љута је рана моја; а ја рекох: То је бол, треба да га подносим.
19Woe is me for my hurt! my wound is grievous; but I said, Truly this is a grief, and I must bear it.
20Мој је шатор опустошен и сва ужа моја покидана, синови моји отидоше од мене и нема их, нема више никога да разапне шатор мој и дигне завесе моје.
20My tabernacle is spoiled, and all my cords are broken: my children are gone forth of me, and they are not: there is none to stretch forth my tent any more, and to set up my curtains.
21Јер пастири посташе безумни и Господа не тражише; зато не бише срећни, и све се стадо њихово распрша.
21For the pastors are become brutish, and have not sought the LORD: therefore they shall not prosper, and all their flocks shall be scattered.
22Гле, иде глас и врева велика из северне земље да обрати градове Јудине у пустош, у стан змајевски.
22Behold, the noise of the bruit is come, and a great commotion out of the north country, to make the cities of Judah desolate, and a den of dragons.
23Знам, Господе, да пут човечји није у његовој власти нити је човеку који ходи у власти да управља корацима својим.
23O LORD, I know that the way of man is not in himself: it is not in man that walketh to direct his steps.
24Карај ме, Господе, али с мером, не у гневу свом, да ме не би затро.
24O LORD, correct me, but with judgment; not in thine anger, lest thou bring me to nothing.
25Излиј гнев свој на народе који Те не познају, и на племена која не призивају име Твоје, јер прождреше Јакова, прождреше га да га нема, и насеље његово опустеше.
25Pour out thy fury upon the heathen that know thee not, and upon the families that call not on thy name: for they have eaten up Jacob, and devoured him, and consumed him, and have made his habitation desolate.