¹Реч која дође Јеремији од Господа говорећи:

¹The word which came to Jeremiah from the LORD, saying,

²Устани, и сиђи у кућу лончареву, и онде ћу ти казати речи своје.

²Arise, and go down to the potter's house, and there I will cause thee to hear my words.

³Тада сиђох у кућу лончареву, и гле, он рађаше посао на свом колу.

³Then I went down to the potter's house, and, behold, he wrought a work on the wheels.

⁴И поквари се у руци лончару суд који грађаше од кала, па начини изнова од њега други суд, како беше воља лончару да начини.

⁴And the vessel that he made of clay was marred in the hand of the potter: so he made it again another vessel, as seemed good to the potter to make it.

⁵Тада дође ми реч Господња говорећи:

⁵Then the word of the LORD came to me, saying,

⁶Не могу ли чинити од вас као овај лончар, доме Израиљев? Говори Господ; гле, шта је као у руци лончаревој, то сте ви у мојој руци, доме Израиљев.

⁶O house of Israel, cannot I do with you as this potter? saith the LORD. Behold, as the clay is in the potter's hand, so are ye in mine hand, O house of Israel.

⁷Кад бих рекао за народ и за царство да га истребим и разорим и затрем;

⁷At what instant I shall speak concerning a nation, and concerning a kingdom, to pluck up, and to pull down, and to destroy it;

⁸Ако се обрати народ ода зла, за које бих рекао, и мени ће бити жао са зла које мишљах да му учиним.

⁸If that nation, against whom I have pronounced, turn from their evil, I will repent of the evil that I thought to do unto them.

⁹А кад бих рекао за народ и за царства да га сазидам и насадим;

⁹And at what instant I shall speak concerning a nation, and concerning a kingdom, to build and to plant it;

¹⁰Ако учини шта је зло преда мном не слушајући глас мој, и мени ће бити жао добра које рекох да му учиним.

¹⁰If it do evil in my sight, that it obey not my voice, then I will repent of the good, wherewith I said I would benefit them.

¹¹Зато сада реци Јудејцима и Јерусалимљанима говорећи: Овако вели Господ: Ево спремам на вас зло, и мислим мисли на вас; вратите се, дакле, сваки са свог пута злог, и поправите путеве своје и дела своја.

¹¹Now therefore go to, speak to the men of Judah, and to the inhabitants of Jerusalem, saying, Thus saith the LORD; Behold, I frame evil against you, and devise a device against you: return ye now every one from his evil way, and make your ways and your doings good.

¹²А они рекоше: Нема ништа од тога, него ћемо ићи за својим мислима и чинићемо сваки по мисли срца свог злог.

¹²And they said, There is no hope: but we will walk after our own devices, and we will every one do the imagination of his evil heart.

¹³Зато овако говори Господ: Питајте по народима је ли ко чуо такво шта? Грдило велико учини девојка Израиљева.

¹³Therefore thus saith the LORD; Ask ye now among the heathen, who hath heard such things: the virgin of Israel hath done a very horrible thing.

¹⁴Оставља ли снег ливански са стене моја поља? Остављају ли се воде студене, које теку?

¹⁴Will a man leave the snow of Lebanon which cometh from the rock of the field? or shall the cold flowing waters that come from another place be forsaken?

¹⁵А народ мој мене заборави, кади таштини, и спотичу се на својим путевима, на старим стазама, да ходе стазама пута непоравњеног,

¹⁵Because my people hath forgotten me, they have burned incense to vanity, and they have caused them to stumble in their ways from the ancient paths, to walk in paths, in a way not cast up;

¹⁶Да бих обратио земљу њихову у пустош, на вечну срамоту, да се чуди ко год прође преко ње и маше главом својом.

¹⁶To make their land desolate, and a perpetual hissing; every one that passeth thereby shall be astonished, and wag his head.

¹⁷Као устоком разметнућу их пред непријатељем; леђа а не лице показаћу им у невољи њиховој.

¹⁷I will scatter them as with an east wind before the enemy; I will shew them the back, and not the face, in the day of their calamity.

¹⁸А они рекоше: Ходите да смислимо шта Јеремији, јер неће нестати закона свештенику ни савета мудрацу ни речи пророку; ходите, убијмо га језиком и не пазимо на речи његове.

¹⁸Then said they, Come and let us devise devices against Jeremiah; for the law shall not perish from the priest, nor counsel from the wise, nor the word from the prophet. Come, and let us smite him with the tongue, and let us not give heed to any of his words.

¹⁹Пази на ме, Господе, и чуј глас мојих противника.

¹⁹Give heed to me, O LORD, and hearken to the voice of them that contend with me.

²⁰Еда ли ће се зло вратити за добро, кад ми копају јаму? Опомени се да сам стајао пред Тобом говорећи за њихово добро, да бих одвратио гнев Твој од њих.

²⁰Shall evil be recompensed for good? for they have digged a pit for my soul. Remember that I stood before thee to speak good for them, and to turn away thy wrath from them.

²¹Зато предај синове њихове глади и учини да изгину од мача, и жене њихове да буду сироте и удове, и мужеви њихови да се погубе, младиће њихове да побије мач у боју.

²¹Therefore deliver up their children to the famine, and pour out their blood by the force of the sword; and let their wives be bereaved of their children, and be widows; and let their men be put to death; let their young men be slain by the sword in battle.

²²Нека се чује вика из кућа њихових, кад доведеш на њих војску изненада; јер ископаше јаму да ме ухвате, и замке наместише ногама мојим.

²²Let a cry be heard from their houses, when thou shalt bring a troop suddenly upon them: for they have digged a pit to take me, and hid snares for my feet.

²³А Ти, Господе, знаш све што су наумили мени да ме убију, немој им опростити безакоња ни грех њихов избрисати испред себе; него нека попадају пред Тобом, у гневу свом ради супрот њима.

²³Yet, LORD, thou knowest all their counsel against me to slay me: forgive not their iniquity, neither blot out their sin from thy sight, but let them be overthrown before thee; deal thus with them in the time of thine anger.