¹И Јов настави беседу своју и рече:

¹Moreover Job continued his parable, and said,

²Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,

²As God liveth, who hath taken away my judgment; and the Almighty, who hath vexed my soul;

³Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,

³All the while my breath is in me, and the spirit of God is in my nostrils;

⁴Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.

⁴My lips shall not speak wickedness, nor my tongue utter deceit.

⁵Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.

⁵God forbid that I should justify you: till I die I will not remove mine integrity from me.

⁶Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.

⁶My righteousness I hold fast, and will not let it go: my heart shall not reproach me so long as I live.

⁷Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.

⁷Let mine enemy be as the wicked, and he that riseth up against me as the unrighteous.

⁸Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?

⁸For what is the hope of the hypocrite, though he hath gained, when God taketh away his soul?

⁹Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?

⁹Will God hear his cry when trouble cometh upon him?

¹⁰Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?

¹⁰Will he delight himself in the Almighty? will he always call upon God?

¹¹Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.

¹¹I will teach you by the hand of God: that which is with the Almighty will I not conceal.

¹²Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?

¹²Behold, all ye yourselves have seen it; why then are ye thus altogether vain?

¹³То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.

¹³This is the portion of a wicked man with God, and the heritage of oppressors, which they shall receive of the Almighty.

¹⁴Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.

¹⁴If his children be multiplied, it is for the sword: and his offspring shall not be satisfied with bread.

¹⁵Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.

¹⁵Those that remain of him shall be buried in death: and his widows shall not weep.

¹⁶Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,

¹⁶Though he heap up silver as the dust, and prepare raiment as the clay;

¹⁷Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.

¹⁷He may prepare it, but the just shall put it on, and the innocent shall divide the silver.

¹⁸Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.

¹⁸He buildeth his house as a moth, and as a booth that the keeper maketh.

¹⁹Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.

¹⁹The rich man shall lie down, but he shall not be gathered: he openeth his eyes, and he is not.

²⁰Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.

²⁰Terrors take hold on him as waters, a tempest stealeth him away in the night.

²¹Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.

²¹The east wind carrieth him away, and he departeth: and as a storm hurleth him out of his place.

²²То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.

²²For God shall cast upon him, and not spare: he would fain flee out of his hand.

²³Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.

²³Men shall clap their hands at him, and shall hiss him out of his place.