¹Реч Господња која дође Јоилу сину Фатуиловом.

¹The word of the LORD that came to Joel the son of Pethuel.

²Чујте, старци; слушајте, сви становници земаљски; је ли овако шта било за вашег времена или за времена ваших отаца?

²Hear this, ye old men, and give ear, all ye inhabitants of the land. Hath this been in your days, or even in the days of your fathers?

³Приповедајте то синовима својим, и синови ваши својим синовима, и њихови синови потоњем колену.

³Tell ye your children of it, and let your children tell their children, and their children another generation.

⁴Шта оста иза гусенице изједе скакавац, и шта оста иза скакавца изједе хрушт, и шта оста иза хрушта изједе црв.

⁴That which the palmerworm hath left hath the locust eaten; and that which the locust hath left hath the cankerworm eaten; and that which the cankerworm hath left hath the caterpiller eaten.

⁵Отрезните се, пијанице, и плачите; и ридајте сви који пијете вино, за новим вином, јер се оте из уста ваших.

⁵Awake, ye drunkards, and weep; and howl, all ye drinkers of wine, because of the new wine; for it is cut off from your mouth.

⁶Јер дође на земљу моју силан народ и небројен; зуби су му као у лава и кутњаци као у лавице.

⁶For a nation is come up upon my land, strong, and without number, whose teeth are the teeth of a lion, and he hath the cheek teeth of a great lion.

⁷Потре винову лозу моју, и смокве моје покида, сасвим их огули и побаца, те им се гране беле.

⁷He hath laid my vine waste, and barked my fig tree: he hath made it clean bare, and cast it away; the branches thereof are made white.

⁸Ридај као младица опасана кострећу за мужем младости своје.

⁸Lament like a virgin girded with sackcloth for the husband of her youth.

⁹Неста дара и налива из дома Господњег; туже свештеници, слуге Господње.

⁹The meat offering and the drink offering is cut off from the house of the LORD; the priests, the LORD's ministers, mourn.

¹⁰Опусте поље, тужи земља; јер је потрвено жито, усахло вино, нестало уља.

¹⁰The field is wasted, the land mourneth; for the corn is wasted: the new wine is dried up, the oil languisheth.

¹¹Стидите се ратари, ридајте виноградари, пшенице ради и јечма ради, јер пропаде жетва на њиви;

¹¹Be ye ashamed, O ye husbandmen; howl, O ye vinedressers, for the wheat and for the barley; because the harvest of the field is perished.

¹²Лоза посахну и смоква увену; шипак и палма и јабука и сва дрвета пољска посахнуше, јер неста радости између синова људских.

¹²The vine is dried up, and the fig tree languisheth; the pomegranate tree, the palm tree also, and the apple tree, even all the trees of the field, are withered: because joy is withered away from the sons of men.

¹³Опашите се и плачите свештеници; ридајте који служите олтару, дођите, ноћујте у кострети, слуге Бога мог; јер се уноси у дом Бога вашег дар и налив.

¹³Gird yourselves, and lament, ye priests: howl, ye ministers of the altar: come, lie all night in sackcloth, ye ministers of my God: for the meat offering and the drink offering is withholden from the house of your God.

¹⁴Наредите пост, огласите празник, скупите старешине, све становнике земаљске, у дом Господа Бога свог, и вапите ка Господу:

¹⁴Sanctify ye a fast, call a solemn assembly, gather the elders and all the inhabitants of the land into the house of the LORD your God, and cry unto the LORD,

¹⁵Јаох дана! Јер је близу дан Господњи, и доћи ће као погибао од Свемогућег.

¹⁵Alas for the day! for the day of the LORD is at hand, and as a destruction from the Almighty shall it come.

¹⁶Није ли нестало хране испред очију наших, радости и весеља из дома Бога нашег?

¹⁶Is not the meat cut off before our eyes, yea, joy and gladness from the house of our God?

¹⁷Семе иструхну под грудама својим, пусте су житнице, разваљене спреме, јер посахну жито.

¹⁷The seed is rotten under their clods, the garners are laid desolate, the barns are broken down; for the corn is withered.

¹⁸Како уздише стока! Како су се смела говеда! Јер немају паше; и овце гину.

¹⁸How do the beasts groan! the herds of cattle are perplexed, because they have no pasture; yea, the flocks of sheep are made desolate.

¹⁹К Теби, Господе, вичем, јер огањ сажеже паше у пустињи, и пламен попали сва дрвета у пољу.

¹⁹O LORD, to thee will I cry: for the fire hath devoured the pastures of the wilderness, and the flame hath burned all the trees of the field.

²⁰И зверје пољско погледа за тобом, јер усахнуше потоци водени и огањ сажеже паше у пустињи.

²⁰The beasts of the field cry also unto thee: for the rivers of waters are dried up, and the fire hath devoured the pastures of the wilderness.