1Ово вам казах да се не саблазните.
1These things have I spoken unto you, that ye should not be offended.
2Изгониће вас из зборница; а доћи ће време кад ће сваки који вас убије мислити да Богу службу чини.
2They shall put you out of the synagogues: yea, the time cometh, that whosoever killeth you will think that he doeth God service.
3И ово ће чинити, јер не познаше Оца ни мене.
3And these things will they do unto you, because they have not known the Father, nor me.
4Него вам ово казах кад дође време да се опоменете овог да вам ја казах; а испрва не казах вам ово, јер бејах с вама.
4But these things have I told you, that when the time shall come, ye may remember that I told you of them. And these things I said not unto you at the beginning, because I was with you.
5А сад идем к Ономе који ме посла, и нико ме од вас не пита: Куда идеш?
5But now I go my way to him that sent me; and none of you asketh me, Whither goest thou?
6Него што вам ово казах жалости напуни се срце ваше.
6But because I have said these things unto you, sorrow hath filled your heart.
7Него вам ја истину говорим: боље је за вас да ја идем; јер ако ја не идем, утешитељ неће доћи к вама; ако ли идем, послаћу Га к вама.
7Nevertheless I tell you the truth; It is expedient for you that I go away: for if I go not away, the Comforter will not come unto you; but if I depart, I will send him unto you.
8И кад Он дође покараће свет за грех, и за правду, и за суд;
8And when he is come, he will reprove the world of sin, and of righteousness, and of judgment:
9За грех, дакле, што не верују мене;
9Of sin, because they believe not on me;
10А за правду што идем к Оцу свом; и више ме нећете видети;
10Of righteousness, because I go to my Father, and ye see me no more;
11А за суд што је кнез овог света осуђен.
11Of judgment, because the prince of this world is judged.
12Још вам много имам казати; али сад не можете носити.
12I have yet many things to say unto you, but ye cannot bear them now.
13А кад дође Он, Дух истине, упутиће вас на сваку истину; јер неће од себе говорити, него ће говорити шта чује, и јавиће вам шта ће бити унапред.
13Howbeit when he, the Spirit of truth, is come, he will guide you into all truth: for he shall not speak of himself; but whatsoever he shall hear, that shall he speak: and he will shew you things to come.
14Он ће ме прославити, јер ће од мог узети, и јавиће вам:
14He shall glorify me: for he shall receive of mine, and shall shew it unto you.
15Све што има Отац моје је; зато рекох да ће од мог узети, и јавити вам.
15All things that the Father hath are mine: therefore said I, that he shall take of mine, and shall shew it unto you.
16Још мало, и нећете ме видети, и опет мало, па ћете ме видети: јер идем к Оцу.
16A little while, and ye shall not see me: and again, a little while, and ye shall see me, because I go to the Father.
17А неки од ученика Његових рекоше међу собом: Шта је то што нам каже: Још мало, и нећете ме видети; и опет мало па ћете ме видети; и: Ја идем к оцу?
17Then said some of his disciples among themselves, What is this that he saith unto us, A little while, and ye shall not see me: and again, a little while, and ye shall see me: and, Because I go to the Father?
18Говораху, дакле: Шта је то што говори: Мало? Не знамо шта говори.
18They said therefore, What is this that he saith, A little while? we cannot tell what he saith.
19А Исус разуме да хтеше да Га запитају, па им рече: Зато ли се запиткујете међу собом што рекох: Још мало и нећете ме видети, и опет мало па ћете ме видети?
19Now Jesus knew that they were desirous to ask him, and said unto them, Do ye enquire among yourselves of that I said, A little while, and ye shall not see me: and again, a little while, and ye shall see me?
20Заиста, заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост.
20Verily, verily, I say unto you, That ye shall weep and lament, but the world shall rejoice: and ye shall be sorrowful, but your sorrow shall be turned into joy.
21Жена кад рађа трпи муку; јер дође час њен: али кад роди дете, више се не опомиње жалости од радости, јер се роди човек на свет.
21A woman when she is in travail hath sorrow, because her hour is come: but as soon as she is delivered of the child, she remembereth no more the anguish, for joy that a man is born into the world.
22Тако и ви, дакле, имате сад жалост; али ћу вас опет видети, и радоваће се срце ваше, и вашу радост неће нико узети од вас;
22And ye now therefore have sorrow: but I will see you again, and your heart shall rejoice, and your joy no man taketh from you.
23И у онај дан нећете ме питати низашта. Заиста, заиста вам кажем да шта год узиштете у Оца у име моје, даће вам.
23And in that day ye shall ask me nothing. Verily, verily, I say unto you, Whatsoever ye shall ask the Father in my name, he will give it you.
24Досле не искасте ништа у име моје; иштите и примићете, да радост ваша буде испуњена.
24Hitherto have ye asked nothing in my name: ask, and ye shall receive, that your joy may be full.
25Ово вам говорих у причама; али ће доћи време кад вам више нећу говорити у причама, него ћу вам управо јавити за Оца.
25These things have I spoken unto you in proverbs: but the time cometh, when I shall no more speak unto you in proverbs, but I shall shew you plainly of the Father.
26У онај ћете дан у име моје заискати, и не велим вам да ћу ја умолити Оца за вас;
26At that day ye shall ask in my name: and I say not unto you, that I will pray the Father for you:
27Јер сам Отац има љубав к вама као што ви имасте љубав к мени, и веровасте да ја од Бога изиђох.
27For the Father himself loveth you, because ye have loved me, and have believed that I came out from God.
28Изиђох од Оца, и дођох на свет; и опет остављам свет, и идем к Оцу.
28I came forth from the Father, and am come into the world: again, I leave the world, and go to the Father.
29Рекоше Му ученици Његови: Ето сад управо говориш, а приче никакве не говориш.
29His disciples said unto him, Lo, now speakest thou plainly, and speakest no proverb.
30Сад знамо да све знаш, и не треба Ти да Те ко пита. По томе верујемо да си од Бога изишао.
30Now are we sure that thou knowest all things, and needest not that any man should ask thee: by this we believe that thou camest forth from God.
31Исус им одговори: Зар сад верујете?
31Jesus answered them, Do ye now believe?
32Ево иде час, и већ је настао, да се разбегнете сваки на своју страну и мене самог оставите; али нисам сам, јер је Отац са мном.
32Behold, the hour cometh, yea, is now come, that ye shall be scattered, every man to his own, and shall leave me alone: and yet I am not alone, because the Father is with me.
33Ово вам казах, да у мени мир имате. У свету ћете имати невољу; али не бојте се, јер ја надвладах свет.
33These things I have spoken unto you, that in me ye might have peace. In the world ye shall have tribulation: but be of good cheer; I have overcome the world.