¹А потом изабра Господ и других седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим у сваки град и у место куда хтеде сам доћи.

¹After these things the LORD appointed other seventy also, and sent them two and two before his face into every city and place, whither he himself would come.

²А рече им: Жетва је дакле велика, а посленика мало; него се молите Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.

²Therefore said he unto them, The harvest truly is great, but the labourers are few: pray ye therefore the Lord of the harvest, that he would send forth labourers into his harvest.

³Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове.

³Go your ways: behold, I send you forth as lambs among wolves.

⁴Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никога не поздрављајте на путу.

⁴Carry neither purse, nor scrip, nor shoes: and salute no man by the way.

⁵У коју год кућу уђете најпре говорите: Мир кући овој.

⁵And into whatsoever house ye enter, first say, Peace be to this house.

⁶И ако дакле буде онде син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама.

⁶And if the son of peace be there, your peace shall rest upon it: if not, it shall turn to you again.

⁷А у оној кући будите, и једите и пијте шта у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу.

⁷And in the same house remain, eating and drinking such things as they give: for the labourer is worthy of his hire. Go not from house to house.

⁸И у који год град дођете и приме вас, једите шта се донесе пред вас.

⁸And into whatsoever city ye enter, and they receive you, eat such things as are set before you:

⁹И исцељујте болеснике који су у њему, и говорите им: Приближи се к вама царство Божије.

⁹And heal the sick that are therein, and say unto them, The kingdom of God is come nigh unto you.

¹⁰И у који год град дођете и не приме вас, изишавши на улице његове реците:

¹⁰But into whatsoever city ye enter, and they receive you not, go your ways out into the streets of the same, and say,

¹¹И прах од града вашег који је прионуо за нас отресамо вам; али ово знајте да се приближи к вама царство Божије.

¹¹Even the very dust of your city, which cleaveth on us, we do wipe off against you: notwithstanding be ye sure of this, that the kingdom of God is come nigh unto you.

¹²Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан неголи граду оном.

¹²But I say unto you, that it shall be more tolerable in that day for Sodom, than for that city.

¹³Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу седећи покајали.

¹³Woe unto thee, Chorazin! woe unto thee, Bethsaida! for if the mighty works had been done in Tyre and Sidon, which have been done in you, they had a great while ago repented, sitting in sackcloth and ashes.

¹⁴Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.

¹⁴But it shall be more tolerable for Tyre and Sidon at the judgment, than for you.

¹⁵И ти, Капернауме! Који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти.

¹⁵And thou, Capernaum, which art exalted to heaven, shalt be thrust down to hell.

¹⁶Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Оног који је мене послао.

¹⁶He that heareth you heareth me; and he that despiseth you despiseth me; and he that despiseth me despiseth him that sent me.

¹⁷Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! И ђаволи нам се покоравају у име Твоје.

¹⁷And the seventy returned again with joy, saying, Lord, even the devils are subject unto us through thy name.

¹⁸А Он им рече: Ја видех сотону где спаде с неба као муња.

¹⁸And he said unto them, I beheld Satan as lightning fall from heaven.

¹⁹Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.

¹⁹Behold, I give unto you power to tread on serpents and scorpions, and over all the power of the enemy: and nothing shall by any means hurt you.

²⁰Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.

²⁰Notwithstanding in this rejoice not, that the spirits are subject unto you; but rather rejoice, because your names are written in heaven.

²¹У тај час обрадова се Исус у духу и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних, а казао си простима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.

²¹In that hour Jesus rejoiced in spirit, and said, I thank thee, O Father, Lord of heaven and earth, that thou hast hid these things from the wise and prudent, and hast revealed them unto babes: even so, Father; for so it seemed good in thy sight.

²²И окренувши се к ученицима рече: Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син осим Оца, ни ко је Отац осим Сина, и ако Син хоће коме казати.

²²All things are delivered to me of my Father: and no man knoweth who the Son is, but the Father; and who the Father is, but the Son, and he to whom the Son will reveal him.

²³И окренувши се к ученицима насамо рече: Благо очима које виде шта ви видите.

²³And he turned him unto his disciples, and said privately, Blessed are the eyes which see the things that ye see:

²⁴Јер вам кажем да су многи пророци и цареви желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.

²⁴For I tell you, that many prophets and kings have desired to see those things which ye see, and have not seen them; and to hear those things which ye hear, and have not heard them.

²⁵И гле, устаде један законик и кушајући Га рече: Учитељу! Шта ћу чинити да добијем живот вечни?

²⁵And, behold, a certain lawyer stood up, and tempted him, saying, Master, what shall I do to inherit eternal life?

²⁶А Он му рече: Шта је написано у закону? Како читаш?

²⁶He said unto him, What is written in the law? how readest thou?

²⁷А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњег свог као самог себе.

²⁷And he answering said, Thou shalt love the Lord thy God with all thy heart, and with all thy soul, and with all thy strength, and with all thy mind; and thy neighbour as thyself.

²⁸Рече му пак: Право си одговорио; то чини и бићеш жив.

²⁸And he said unto him, Thou hast answered right: this do, and thou shalt live.

²⁹А он хтеде да се оправда, па рече Исусу: А ко је ближњи мој?

²⁹But he, willing to justify himself, said unto Jesus, And who is my neighbour?

³⁰А Исус одговарајући рече: Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва.

³⁰And Jesus answering said, A certain man went down from Jerusalem to Jericho, and fell among thieves, which stripped him of his raiment, and wounded him, and departed, leaving him half dead.

³¹А изненада силажаше оним путем некакав свештеник, и видевши га прође.

³¹And by chance there came down a certain priest that way: and when he saw him, he passed by on the other side.

³²А тако и Левит кад је био на ономе месту, приступи, и видевши га прође.

³²And likewise a Levite, when he was at the place, came and looked on him, and passed by on the other side.

³³А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видевши га сажали му се;

³³But a certain Samaritan, as he journeyed, came where he was: and when he saw him, he had compassion on him,

³⁴И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега.

³⁴And went to him, and bound up his wounds, pouring in oil and wine, and set him on his own beast, and brought him to an inn, and took care of him.

³⁵И сутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: Гледај га, и шта више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.

³⁵And on the morrow when he departed, he took out two pence, and gave them to the host, and said unto him, Take care of him; and whatsoever thou spendest more, when I come again, I will repay thee.

³⁶Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци?

³⁶Which now of these three, thinkest thou, was neighbour unto him that fell among the thieves?

³⁷А он рече: Онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: Иди, и ти чини тако.

³⁷And he said, He that shewed mercy on him. Then said Jesus unto him, Go, and do thou likewise.

³⁸А кад иђаху путем и Он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими Га у своју кућу.

³⁸Now it came to pass, as they went, that he entered into a certain village: and a certain woman named Martha received him into her house.

³⁹И у ње беше сестра, по имену Марија, која и седе код ногу Исусових и слушаше беседу Његову.

³⁹And she had a sister called Mary, which also sat at Jesus' feet, and heard his word.

⁴⁰А Марта се беше забунила како ће Га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! Зар Ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.

⁴⁰But Martha was cumbered about much serving, and came to him, and said, Lord, dost thou not care that my sister hath left me to serve alone? bid her therefore that she help me.

⁴¹А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! Бринеш се и трудиш за много,

⁴¹And Jesus answered and said unto her, Martha, Martha, thou art careful and troubled about many things:

⁴²А само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала, који се неће узети од ње.

⁴²But one thing is needful: and Mary hath chosen that good part, which shall not be taken away from her.