¹У то време чита се књига Мојсијева народу, и у њој се нађе написано да не улази Амонац ни Моавац у сабор Божји до века;

¹On that day they read in the book of Moses in the audience of the people; and therein was found written, that the Ammonite and the Moabite should not come into the congregation of God for ever;

²Јер не сретоше синове израиљеве с хлебом и водом, него најмише на њих Валама да их прокуне, али Бог наш обрати ону клетву у благослов.

²Because they met not the children of Israel with bread and with water, but hired Balaam against them, that he should curse them: howbeit our God turned the curse into a blessing.

³А кад чуше тај закон одлучише од Израиља све туђинце.

³Now it came to pass, when they had heard the law, that they separated from Israel all the mixed multitude.

⁴А пре тога Елијасив свештеник, који беше над клетима дома Бога нашег, опријатељи се с Товијом,

⁴And before this, Eliashib the priest, having the oversight of the chamber of the house of our God, was allied unto Tobiah:

⁵И начини му велику клет, где се пре остављаху дари и кад и судови и десетак од жита, вина и уља, одређени Левитима и певачима и вратарима, и приноси за свештенике.

⁵And he had prepared for him a great chamber, where aforetime they laid the meat offerings, the frankincense, and the vessels, and the tithes of the corn, the new wine, and the oil, which was commanded to be given to the Levites, and the singers, and the porters; and the offerings of the priests.

⁶А кад то све биваше, не бејах у Јерусалиму, јер тридесет друге године Артаксеркса, цара вавилонског, вратих се к цару, и после неколико година измолих се опет у цара.

⁶But in all this time was not I at Jerusalem: for in the two and thirtieth year of Artaxerxes king of Babylon came I unto the king, and after certain days obtained I leave of the king:

⁷И кад дођох у Јерусалим, видех зло што учини Елијасив ради Товије начинивши му клет у трему дома Божјег.

⁷And I came to Jerusalem, and understood of the evil that Eliashib did for Tobiah, in preparing him a chamber in the courts of the house of God.

⁸И би ми врло мрско, те избацих све покућство Товијино напоље из клети.

⁸And it grieved me sore: therefore I cast forth all the household stuff to Tobiah out of the chamber.

⁹И заповедих, те очистише клети; и унесох у њих опет посуђе дома Божјег, даре и кад.

⁹Then I commanded, and they cleansed the chambers: and thither brought I again the vessels of the house of God, with the meat offering and the frankincense.

¹⁰Потом дознах да се Левитима нису давали делови, те су се разбегли сваки на своју њиву и Левити и певачи, који рађаху посао.

¹⁰And I perceived that the portions of the Levites had not been given them: for the Levites and the singers, that did the work, were fled every one to his field.

¹¹И укорих старешине и рекох: Зашто је остављен дом Божји? И сабрах их опет и поставих на њихово место.

¹¹Then contended I with the rulers, and said, Why is the house of God forsaken? And I gathered them together, and set them in their place.

¹²И сви Јудејци доносише десетке од жита и вина и уља у спреме.

¹²Then brought all Judah the tithe of the corn and the new wine and the oil unto the treasuries.

¹³И поставих настојнике над спремама, Селмију свештеника и Садока књижевника, и између Левита Федају, и уз њих Анана, сина Захура сина Матанијиног, јер се за верне држаху; и беше им посао делити браћи својој.

¹³And I made treasurers over the treasuries, Shelemiah the priest, and Zadok the scribe, and of the Levites, Pedaiah: and next to them was Hanan the son of Zaccur, the son of Mattaniah: for they were counted faithful, and their office was to distribute unto their brethren.

¹⁴Помени ме, Боже мој, зато, и немој избрисати добра мојих која учиних дому Бога свог и служби његовој.

¹⁴Remember me, O my God, concerning this, and wipe not out my good deeds that I have done for the house of my God, and for the offices thereof.

¹⁵У то време видех у Јудеји где газе у кацама у суботу и носе снопове натоваривши на магарце, и вино, грожђе и смокве и свакојаке товаре, и носе у Јерусалим у суботу, и прекорих их онај дан кад продаваху житак.

¹⁵In those days saw I in Judah some treading wine presses on the sabbath, and bringing in sheaves, and lading asses; as also wine, grapes, and figs, and all manner of burdens, which they brought into Jerusalem on the sabbath day: and I testified against them in the day wherein they sold victuals.

¹⁶И Тирци који живљаху у Јерусалиму доношаху рибу и свакојаки трг и продаваху у суботу синовима Јудиним у Јерусалиму.

¹⁶There dwelt men of Tyre also therein, which brought fish, and all manner of ware, and sold on the sabbath unto the children of Judah, and in Jerusalem.

¹⁷Зато прекорих главаре јудејске и рекох им: Какво је то зло што чините те скврните суботу?

¹⁷Then I contended with the nobles of Judah, and said unto them, What evil thing is this that ye do, and profane the sabbath day?

¹⁸Нису ли тако чинили оци ваши, те Бог наш пусти на нас и на овај град све ово зло? И ви још умножавате гнев на Израиља скврнећи суботу.

¹⁸Did not your fathers thus, and did not our God bring all this evil upon us, and upon this city? yet ye bring more wrath upon Israel by profaning the sabbath.

¹⁹И кад дође сен на врата јерусалимска уочи суботе, заповедих те затворише врата, и заповедих да их не отварају до после суботе; и поставих неколико својих момака на вратима да се не уноси никакав товар у суботу.

¹⁹And it came to pass, that when the gates of Jerusalem began to be dark before the sabbath, I commanded that the gates should be shut, and charged that they should not be opened till after the sabbath: and some of my servants set I at the gates, that there should no burden be brought in on the sabbath day.

²⁰И преноћише трговци и који продаваху свакојаки трг иза Јерусалима једном и другом.

²⁰So the merchants and sellers of all kind of ware lodged without Jerusalem once or twice.

²¹И опоменух их и рекох им: Зашто ноћујете око зида? Ако још једном то учините, уложићу на вас. Од тада не долазише у суботу.

²¹Then I testified against them, and said unto them, Why lodge ye about the wall? if ye do so again, I will lay hands on you. From that time forth came they no more on the sabbath.

²²А Левитима заповедих да се очисте и да дођу и чувају врата да буде свет дан суботни. И за ово помени ме, Боже мој, и опрости ми по великој милости својој.

²²And I commanded the Levites that they should cleanse themselves, and that they should come and keep the gates, to sanctify the sabbath day. Remember me, O my God, concerning this also, and spare me according to the greatness of thy mercy.

²³Још видех у то време Јудејце који се беху оженили Азоћанкама, Амонкама и Моавкама.

²³In those days also saw I Jews that had married wives of Ashdod, of Ammon, and of Moab:

²⁴И синови њихови говораху пола азотски, и не умеху говорити јудејски него језиком и једног и другог народа.

²⁴And their children spake half in the speech of Ashdod, and could not speak in the Jews' language, but according to the language of each people.

²⁵Зато их карах и псовах, и неке између њих бих и чупах, и заклех их Богом да не дају кћери своје синовима њиховим нити да узимају кћери њихове за синове своје или за себе.

²⁵And I contended with them, and cursed them, and smote certain of them, and plucked off their hair, and made them swear by God, saying, Ye shall not give your daughters unto their sons, nor take their daughters unto your sons, or for yourselves.

²⁶Није ли тим згрешио Соломун, цар Израиљев, ако и не беше у многим народима цара њему равног и мио беше Богу свом и Бог га беше поставио царем над свим Израиљем? Па опет га навратише на грех жене туђинке.

²⁶Did not Solomon king of Israel sin by these things? yet among many nations was there no king like him, who was beloved of his God, and God made him king over all Israel: nevertheless even him did outlandish women cause to sin.

²⁷А вама ли ћемо допустити да чините то све велико зло и грешите Богу нашем узимајући жене туђинке?

²⁷Shall we then hearken unto you to do all this great evil, to transgress against our God in marrying strange wives?

²⁸И од синова Јојаде, сина Елијасива поглавара свештеничког, један беше зет Санавалату Ороњанину, ког отерах од себе.

²⁸And one of the sons of Joiada, the son of Eliashib the high priest, was son in law to Sanballat the Horonite: therefore I chased him from me.

²⁹Помени их, Боже мој, што оскрвнише свештенство и завет свештенички и левитски.

²⁹Remember them, O my God, because they have defiled the priesthood, and the covenant of the priesthood, and of the Levites.

³⁰И тако их очистих од свих туђинаца, и опет поставих редове свештеничке и левитске, сваког на посао његов,

³⁰Thus cleansed I them from all strangers, and appointed the wards of the priests and the Levites, every one in his business;

³¹И да се доносе дрва за жртве на рокове, и првине. Помени ме, Боже мој, на добро.

³¹And for the wood offering, at times appointed, and for the firstfruits. Remember me, O my God, for good.