1Боже, славо моја, немој ћутати,
1Hold not thy peace, O God of my praise;
2Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.
2For the mouth of the wicked and the mouth of the deceitful are opened against me: they have spoken against me with a lying tongue.
3Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.
3They compassed me about also with words of hatred; and fought against me without a cause.
4За љубав моју устају на мене, а ја се молим.
4For my love they are my adversaries: but I give myself unto prayer.
5Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
5And they have rewarded me evil for good, and hatred for my love.
6Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.
6Set thou a wicked man over him: and let Satan stand at his right hand.
7Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.
7When he shall be judged, let him be condemned: and let his prayer become sin.
8Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.
8Let his days be few; and let another take his office.
9Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.
9Let his children be fatherless, and his wife a widow.
10Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.
10Let his children be continually vagabonds, and beg: let them seek their bread also out of their desolate places.
11Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.
11Let the extortioner catch all that he hath; and let the strangers spoil his labour.
12Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.
12Let there be none to extend mercy unto him: neither let there be any to favour his fatherless children.
13Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.
13Let his posterity be cut off; and in the generation following let their name be blotted out.
14Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.
14Let the iniquity of his fathers be remembered with the LORD; and let not the sin of his mother be blotted out.
15Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;
15Let them be before the LORD continually, that he may cut off the memory of them from the earth.
16Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.
16Because that he remembered not to shew mercy, but persecuted the poor and needy man, that he might even slay the broken in heart.
17Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
17As he loved cursing, so let it come unto him: as he delighted not in blessing, so let it be far from him.
18Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
18As he clothed himself with cursing like as with his garment, so let it come into his bowels like water, and like oil into his bones.
19Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
19Let it be unto him as the garment which covereth him, and for a girdle wherewith he is girded continually.
20Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
20Let this be the reward of mine adversaries from the LORD, and of them that speak evil against my soul.
21А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.
21But do thou for me, O GOD the Lord, for thy name's sake: because thy mercy is good, deliver thou me.
22Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
22For I am poor and needy, and my heart is wounded within me.
23Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.
23I am gone like the shadow when it declineth: I am tossed up and down as the locust.
24Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.
24My knees are weak through fasting; and my flesh faileth of fatness.
25Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.
25I became also a reproach unto them: when they looked upon me they shaked their heads.
26Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.
26Help me, O LORD my God: O save me according to thy mercy:
27Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.
27That they may know that this is thy hand; that thou, LORD, hast done it.
28Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.
28Let them curse, but bless thou: when they arise, let them be ashamed; but let thy servant rejoice.
29Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
29Let mine adversaries be clothed with shame, and let them cover themselves with their own confusion, as with a mantle.
30Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,
30I will greatly praise the LORD with my mouth; yea, I will praise him among the multitude.
31Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.
31For he shall stand at the right hand of the poor, to save him from those that condemn his soul.