¹К Теби подижем очи своје, који живиш на небесима!

¹Unto thee lift I up mine eyes, O thou that dwellest in the heavens.

²Као што су очи слугама упрте у руку господара њихових, као очи слушкињине у руку госпође њене, тако су очи наше у Господа Бога нашег, док се смилује на нас.

²Behold, as the eyes of servants look unto the hand of their masters, and as the eyes of a maiden unto the hand of her mistress; so our eyes wait upon the LORD our God, until that he have mercy upon us.

³Смилуј се на нас, Господе, смилуј се на нас, јер смо се довољно наситили срамоте;

³Have mercy upon us, O LORD, have mercy upon us: for we are exceedingly filled with contempt.

⁴Довољно се наситила душа наша руга од поноситих, и срамоте од охолих.

⁴Our soul is exceedingly filled with the scorning of those that are at ease, and with the contempt of the proud.