¹К Теби, Господе, вичем; граде мој, немој ми ћутати, да не бих, ако заћутиш, био као они који одлазе у гроб.

¹Unto thee will I cry, O LORD my rock; be not silent to me: lest, if thou be silent to me, I become like them that go down into the pit.

²Чуј молитвени глас мој, кад вапим к Теби, кад дижем руке своје к светој цркви Твојој.

²Hear the voice of my supplications, when I cry unto thee, when I lift up my hands toward thy holy oracle.

³Немој ме захватити с грешницима, и с онима који чине неправду, који с ближњима својим мирно говоре, а у срцу им је зло.

³Draw me not away with the wicked, and with the workers of iniquity, which speak peace to their neighbours, but mischief is in their hearts.

⁴Подај им, Господе, по делима њиховим, по злом поступању њиховом; по делима руку њихових подај им, подај им шта су заслужили.

⁴Give them according to their deeds, and according to the wickedness of their endeavours: give them after the work of their hands; render to them their desert.

⁵Јер не пазе на дела Господња, и на дела руку Његових. Да их разори и не сазида.

⁵Because they regard not the works of the LORD, nor the operation of his hands, he shall destroy them, and not build them up.

⁶Да је благословен Господ, јер услиши глас мољења мог!

⁶Blessed be the LORD, because he hath heard the voice of my supplications.

⁷Господ је крепост моја и штит мој; у Њега се поузда срце моје, и Он ми поможе. Зато се весели срце моје, и песмом својом славим Га.

⁷The LORD is my strength and my shield; my heart trusted in him, and I am helped: therefore my heart greatly rejoiceth; and with my song will I praise him.

⁸Господ је крепост народа свог, и обрана која спасава помазаника Његовог.

⁸The LORD is their strength, and he is the saving strength of his anointed.

⁹Спаси народ свој, благослови достојање своје; спаси их и уздижи их довека.

⁹Save thy people, and bless thine inheritance: feed them also, and lift them up for ever.