¹Што се хвалиш неваљалством, силни? Милост је Божија сваки дан са мном.

¹Why boastest thou thyself in mischief, O mighty man? the goodness of God endureth continually.

²Неправду измишља језик твој; он је у тебе као бритва наоштрена, лукави!

²The tongue deviseth mischiefs; like a sharp razor, working deceitfully.

³Волиш зло него добро, волиш лагати него истину говорити.

³Thou lovest evil more than good; and lying rather than to speak righteousness. Selah.

⁴Љубиш свакојаке речи од погибли, и језик лукав.

⁴Thou lovest all devouring words, O thou deceitful tongue.

⁵Тога ради Бог ће те поразити сасвим, избациће те и ишчупаће те из стана, и корен твој из земље живих.

⁵God shall likewise destroy thee for ever, he shall take thee away, and pluck thee out of thy dwelling place, and root thee out of the land of the living. Selah.

⁶Видеће праведници и побојаће се, и подсмеваће му се:

⁶The righteous also shall see, and fear, and shall laugh at him:

⁷Гле човека који не држаше у Богу крепости своје, него се уздаше у величину богатства свог и утврђиваше се злоћом својом.

⁷Lo, this is the man that made not God his strength; but trusted in the abundance of his riches, and strengthened himself in his wickedness.

⁸А ја, као маслина зелена у дому Господњем, уздам се у милост Божију без престанка и довека.

⁸But I am like a green olive tree in the house of God: I trust in the mercy of God for ever and ever.

⁹Довека ћу хвалити Тебе, јер добро чиниш, и уздаћу се у име Твоје; јер си добар к свецима својим.

⁹I will praise thee for ever, because thou hast done it: and I will wait on thy name; for it is good before thy saints.