1Услиши, Боже, молитву моју, и немој се сакрити од мољења мог.
1Give ear to my prayer, O God; and hide not thyself from my supplication.
2Пази, и саслушај ме; цвилим у јаду свом и уздишем
2Attend unto me, and hear me: I mourn in my complaint, and make a noise;
3Од вике непријатељске и од досаде безбожничке; јер дижу на ме зло, и у гневу гоне ме.
3Because of the voice of the enemy, because of the oppression of the wicked: for they cast iniquity upon me, and in wrath they hate me.
4Срце је моје уздрхтало у мени, и страх смртни попаде ме;
4My heart is sore pained within me: and the terrors of death are fallen upon me.
5Страх и трепет дође на ме, и гроза подузе ме.
5Fearfulness and trembling are come upon me, and horror hath overwhelmed me.
6И рекох: Ко би ми дао крила голубиња? Ја бих одлетео и починуо;
6And I said, Oh that I had wings like a dove! for then would I fly away, and be at rest.
7Далеко бих побегао, и настанио се у пустињи.
7Lo, then would I wander far off, and remain in the wilderness. Selah.
8Похитао бих да утечем од вихора и од буре.
8I would hasten my escape from the windy storm and tempest.
9Порази, Господе, и раздели језике њихове, јер видим насиље и свађу у граду;
9Destroy, O Lord, and divide their tongues: for I have seen violence and strife in the city.
10Дању и ноћу то ходи по зидовима његовим; злочинство је и мука посред њега.
10Day and night they go about it upon the walls thereof: mischief also and sorrow are in the midst of it.
11Усред њега је погибао, с улице његове не одлази превара и лукавство.
11Wickedness is in the midst thereof: deceit and guile depart not from her streets.
12Јер не ружи ме непријатељ мој, то бих поднео; не устаје на ме јавни ненавидник, од њега бих се сакрио.
12For it was not an enemy that reproached me; then I could have borne it: neither was it he that hated me that did magnify himself against me; then I would have hid myself from him:
13Него ти који си ми био то што ја сам, друг мој и знанац мој.
13But it was thou, a man mine equal, my guide, and mine acquaintance.
14С којим ми беше радост делити тајну, и у дом Божији ходих кроз сабор народни.
14We took sweet counsel together, and walked unto the house of God in company.
15Нека их уграби смрт, нека живи сиђу у пакао, јер је злочинство у стану њиховом и у њима.
15Let death seize upon them, and let them go down quick into hell: for wickedness is in their dwellings, and among them.
16Ја Бога призивам, и Господ ће ме спасти.
16As for me, I will call upon God; and the LORD shall save me.
17Вечером и јутром и у подне тужим и уздишем, и чуће глас мој;
17Evening, and morning, and at noon, will I pray, and cry aloud: and he shall hear my voice.
18Учиниће, те ће душа моја бити мирна од оних који нападају на ме, јер их много имам.
18He hath delivered my soul in peace from the battle that was against me: for there were many with me.
19Да услиши, и укроти их Бог, који живи од века; јер се не мењају и не боје се Бога.
19God shall hear, and afflict them, even he that abideth of old. Selah. Because they have no changes, therefore they fear not God.
20Дижу руке своје на оне који су с њима у миру, и раскидају своју дружбу.
20He hath put forth his hands against such as be at peace with him: he hath broken his covenant.
21Уста су им мека као масло, а на срцу им је рат. Речи су им блаже од уља, али су голи мачеви.
21The words of his mouth were smoother than butter, but war was in his heart: his words were softer than oil, yet were they drawn swords.
22Стави на Господа бреме своје, и Он ће те поткрепити. Неће дати довека праведнику да посрне.
22Cast thy burden upon the LORD, and he shall sustain thee: he shall never suffer the righteous to be moved.
23Ти ћеш их, Боже, свалити у јаму погибли; крвопије и лукави неће саставити половине дана својих. А ја се у Тебе уздам.
23But thou, O God, shalt bring them down into the pit of destruction: bloody and deceitful men shall not live out half their days; but I will trust in thee.