1Боже! Немој замукнути, немој ћутати, нити почивај, Боже!
1Keep not thou silence, O God: hold not thy peace, and be not still, O God.
2Јер ево непријатељи Твоји узавреше, и који Те ненавиде, подигоше главу.
2For, lo, thine enemies make a tumult: and they that hate thee have lifted up the head.
3По народ Твој зло наумише, и договарају се на изабране Твоје.
3They have taken crafty counsel against thy people, and consulted against thy hidden ones.
4Рекоше: Ходите да их истребимо између народа да се више не спомиње име Израиљево.
4They have said, Come, and let us cut them off from being a nation; that the name of Israel may be no more in remembrance.
5Сложно присташе и супрот Теби веру ухватише:
5For they have consulted together with one consent: they are confederate against thee:
6Насеља Едомова и Исмаиловци, Моав и Агарени,
6The tabernacles of Edom, and the Ishmaelites; of Moab, and the Hagarenes;
7Гевал и Амон и Амалик, Филистеји с Тирцима;
7Gebal, and Ammon, and Amalek; the Philistines with the inhabitants of Tyre;
8И Асур удружи се с њима; постадоше мишица синовима Лотовим.
8Assur also is joined with them: they have holpen the children of Lot. Selah.
9Учини им онако као Мадијану, као Сисари, као Јавину на потоку Кисону.
9Do unto them as unto the Midianites; as to Sisera, as to Jabin, at the brook of Kison:
10Који су истребљени у Аендору, нагнојише собом земљу.
10Which perished at Endor: they became as dung for the earth.
11Уради с њима, с кнезовима њиховим, као с Оривом и Зивом, и са свима главарима њиховим као са Зевејем и Салманом.
11Make their nobles like Oreb, and like Zeeb: yea, all their princes as Zebah, and as Zalmunna:
12Јер говоре: Освојимо насеља Божија.
12Who said, Let us take to ourselves the houses of God in possession.
13Боже мој! Заповеди нека буду као прах, као песак пред ветром.
13O my God, make them like a wheel; as the stubble before the wind.
14Као што огањ сажиже шуму, и као пламен што запаљује горе,
14As the fire burneth a wood, and as the flame setteth the mountains on fire;
15Тако их погнај буром својом и вихором својим смети их.
15So persecute them with thy tempest, and make them afraid with thy storm.
16Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име Твоје, Господе!
16Fill their faces with shame; that they may seek thy name, O LORD.
17Нека се стиде и сраме довека, нека се смету и изгину!
17Let them be confounded and troubled for ever; yea, let them be put to shame, and perish:
18И нека знају да си Ти, коме је име Господ, једини највиши над свом земљом.
18That men may know that thou, whose name alone is JEHOVAH, art the most high over all the earth.