¹И после овог видех другог анђела где силази са неба, који имаше област велику; и земља се засветли од славе његове.

¹And after these things I saw another angel come down from heaven, having great power; and the earth was lightened with his glory.

²И повика јаким гласом говорећи: Паде, паде Вавилон велики, и поста стан ђаволима, и тамница сваком духу нечистом, и тамница свих птица нечистих и мрских; јер отровним вином курварства свог напоји све народе;

²And he cried mightily with a strong voice, saying, Babylon the great is fallen, is fallen, and is become the habitation of devils, and the hold of every foul spirit, and a cage of every unclean and hateful bird.

³И цареви земаљски с њом се курваше, и трговци земаљски обогатише се од богатства сласти њене.

³For all nations have drunk of the wine of the wrath of her fornication, and the kings of the earth have committed fornication with her, and the merchants of the earth are waxed rich through the abundance of her delicacies.

⁴И чух глас други с неба који говори: Изиђите из ње, народе мој, да се не помешате у грехе њене, и да вам не науде зла њена.

⁴And I heard another voice from heaven, saying, Come out of her, my people, that ye be not partakers of her sins, and that ye receive not of her plagues.

⁵Јер греси њени допреше тја до неба, и Бог се опомену неправде њене.

⁵For her sins have reached unto heaven, and God hath remembered her iniquities.

⁶Платите јој као што и она плати вама, и подајте јој двојином онолико по делима њеним: којом чашом захвати вама захватајте јој по два пут онолико.

⁶Reward her even as she rewarded you, and double unto her double according to her works: in the cup which she hath filled fill to her double.

⁷Колико се прослави и наслади толико јој подајте мука и жалости; јер говори у срцу свом: Седим као царица, и нисам удовица, и жалости нећу видети.

⁷How much she hath glorified herself, and lived deliciously, so much torment and sorrow give her: for she saith in her heart, I sit a queen, and am no widow, and shall see no sorrow.

⁸Зато ће у један дан доћи зла њена: смрт и плач и глад, и сажећи ће се огњем; јер је јак Господ Бог који јој суди.

⁸Therefore shall her plagues come in one day, death, and mourning, and famine; and she shall be utterly burned with fire: for strong is the Lord God who judgeth her.

⁹И заплакаће и зајаукати за њом цареви земаљски који се с њом курваше и беснише, кад виде дим горења њеног,

⁹And the kings of the earth, who have committed fornication and lived deliciously with her, shall bewail her, and lament for her, when they shall see the smoke of her burning,

¹⁰Издалека стојећи од страха мука њених и говорећи: Јаох! Јаох! Граде велики Вавилоне, граде тврди, јер у један час дође суд твој!

¹⁰Standing afar off for the fear of her torment, saying, Alas, alas that great city Babylon, that mighty city! for in one hour is thy judgment come.

¹¹И трговци земаљски заплакаће и зајаукати за њом, што њихове товаре нико више не купује;

¹¹And the merchants of the earth shall weep and mourn over her; for no man buyeth their merchandise any more:

¹²Товара злата и сребра и камења драгог и бисера и узвода и порфире и свиле и скерлета, и сваког мирисног дрвета, и свакојаких судова од филдиша, и свакојаких судова од најскупљег дрвета, бронзе и гвожђа и мермера,

¹²The merchandise of gold, and silver, and precious stones, and of pearls, and fine linen, and purple, and silk, and scarlet, and all thyine wood, and all manner vessels of ivory, and all manner vessels of most precious wood, and of brass, and iron, and marble,

¹³И цимета и тамјана и мира и ливана, и вина и уља, и нишестета и пшенице, и говеда и оваца, и коња и кола, и телеса и душа човечијих.

¹³And cinnamon, and odours, and ointments, and frankincense, and wine, and oil, and fine flour, and wheat, and beasts, and sheep, and horses, and chariots, and slaves, and souls of men.

¹⁴И воћа жеља душе твоје отидоше од тебе, и све што је масно и добро отиде од тебе, и више га нећеш наћи.

¹⁴And the fruits that thy soul lusted after are departed from thee, and all things which were dainty and goodly are departed from thee, and thou shalt find them no more at all.

¹⁵Трговци који се овим товарима обогатише од ње, стаће издалека од страха мучења њеног, плачући и јаучући,

¹⁵The merchants of these things, which were made rich by her, shall stand afar off for the fear of her torment, weeping and wailing,

¹⁶И говорећи: Јаох! Јаох! Граде велики, обучени у свилу и порфиру и скерлет, и накићени златом и камењем драгим и бисером;

¹⁶And saying, Alas, alas that great city, that was clothed in fine linen, and purple, and scarlet, and decked with gold, and precious stones, and pearls!

¹⁷Јер у један час погибе толико богатство! И сви господари од лађи, и сав народ у лађама, и лађари, и који год раде на мору, стадоше издалека,

¹⁷For in one hour so great riches is come to nought. And every shipmaster, and all the company in ships, and sailors, and as many as trade by sea, stood afar off,

¹⁸И викаху, видевши дим горења њеног, и говораху: Ко је био као овај град велики?

¹⁸And cried when they saw the smoke of her burning, saying, What city is like unto this great city!

¹⁹И бацише прах на главе своје, и повикаше плачући и ридајући, говорећи: Јаох! Јаох! Граде велики, у коме се обогатише сви који имају лађе на мору од богатства његовог, јер у један час опусте!

¹⁹And they cast dust on their heads, and cried, weeping and wailing, saying, Alas, alas that great city, wherein were made rich all that had ships in the sea by reason of her costliness! for in one hour is she made desolate.

²⁰Весели се над њим небо, и свети апостоли и пророци, јер Бог покаја суд ваш на њему.

²⁰Rejoice over her, thou heaven, and ye holy apostles and prophets; for God hath avenged you on her.

²¹И узе један анђео јак камен велики, као камен воденични, и баци у море говорећи: Тако ће са хуком бити бачен Вавилон, град велики, и неће се више наћи;

²¹And a mighty angel took up a stone like a great millstone, and cast it into the sea, saying, Thus with violence shall that great city Babylon be thrown down, and shall be found no more at all.

²²И глас гудача и певача и свирача и трубача неће се више чути у теби; и никакав мајстор ни од каквог заната неће се више наћи у теби, и хука камења воденичног неће се чути у теби;

²²And the voice of harpers, and musicians, and of pipers, and trumpeters, shall be heard no more at all in thee; and no craftsman, of whatsoever craft he be, shall be found any more in thee; and the sound of a millstone shall be heard no more at all in thee;

²³И видело жишка неће се више светлити у теби, и глас женика и невесте неће више бити чувен у теби; јер трговци твоји беху бољари земаљски, јер твојим чарањем преварени бише сви народи.

²³And the light of a candle shall shine no more at all in thee; and the voice of the bridegroom and of the bride shall be heard no more at all in thee: for thy merchants were the great men of the earth; for by thy sorceries were all nations deceived.

²⁴И у њему се нађе крв пророчка и светих, и свих који су побијени на земљи.

²⁴And in her was found the blood of prophets, and of saints, and of all that were slain upon the earth.