¹И видех у десници Оног што сеђаше на престолу књигу написану изнутра и споља, запечаћену са седам печата.

¹And I saw in the right hand of him that sat on the throne a book written within and on the backside, sealed with seven seals.

²И видех анђела јаког где проповеда гласом великим: Ко је достојан да отвори књигу и да разломи печате њене?

²And I saw a strong angel proclaiming with a loud voice, Who is worthy to open the book, and to loose the seals thereof?

³И нико не могаше ни на небу ни на земљи, ни под земљом да отвори књиге ни да загледа у њу.

³And no man in heaven, nor in earth, neither under the earth, was able to open the book, neither to look thereon.

⁴И ја плаках много што се нико не нађе достојан да отвори и да прочита књигу, нити да загледа у њу.

⁴And I wept much, because no man was found worthy to open and to read the book, neither to look thereon.

⁵И један од старешина рече ми: Не плачи, ево је надвладао лав, који је од колена Јудиног, корен Давидов, да отвори књигу и разломи седам печата њених.

⁵And one of the elders saith unto me, Weep not: behold, the Lion of the tribe of Juda, the Root of David, hath prevailed to open the book, and to loose the seven seals thereof.

⁶И видех, и гле, насред престола и четири животиње, и посред старешина Јагње стајаше као заклано, и имаше седам рогова, и седам очију, које су седам духова Божијих посланих по свему свету.

⁶And I beheld, and, lo, in the midst of the throne and of the four beasts, and in the midst of the elders, stood a Lamb as it had been slain, having seven horns and seven eyes, which are the seven Spirits of God sent forth into all the earth.

⁷И дође и узе књигу из деснице Оног што сеђаше на престолу.

⁷And he came and took the book out of the right hand of him that sat upon the throne.

⁸И кад узе књигу, четири животиње и двадесет и четири старешине падоше пред Јагњетом, имајући сваки гусле, и златне чаше пуне тамјана, које су молитве светих.

⁸And when he had taken the book, the four beasts and four and twenty elders fell down before the Lamb, having every one of them harps, and golden vials full of odours, which are the prayers of saints.

⁹И певаху песму нову говорећи: Достојан си да узмеш књигу, и да отвориш печате њене; јер си се заклао, и искупио си нас Богу крвљу својом од сваког колена и језика и народа и племена,

⁹And they sung a new song, saying, Thou art worthy to take the book, and to open the seals thereof: for thou wast slain, and hast redeemed us to God by thy blood out of every kindred, and tongue, and people, and nation;

¹⁰И учинио си нас Богу нашем цареве и свештенике, и цароваћемо на земљи.

¹⁰And hast made us unto our God kings and priests: and we shall reign on the earth.

¹¹И видех, и чух глас анђела многих око престола и животиња и старешина, и беше број њихов хиљада хиљада.

¹¹And I beheld, and I heard the voice of many angels round about the throne and the beasts and the elders: and the number of them was ten thousand times ten thousand, and thousands of thousands;

¹²Говорећи гласом великим: Достојно је Јагње заклано да прими силу и богатство и премудрост и јачину и част и славу и благослов.

¹²Saying with a loud voice, Worthy is the Lamb that was slain to receive power, and riches, and wisdom, and strength, and honour, and glory, and blessing.

¹³И свако створење, што је на небу, и на земљи, и под земљом, и што је на мору, и што је у њима, све чух где говоре: Ономе што седи на престолу, и Јагњету благослов и част и слава и држава ва век века.

¹³And every creature which is in heaven, and on the earth, and under the earth, and such as are in the sea, and all that are in them, heard I saying, Blessing, and honour, and glory, and power, be unto him that sitteth upon the throne, and unto the Lamb for ever and ever.

¹⁴И четири животиње говораху: Амин. И двадесет и четири старешине падоше и поклонише се Ономе што живи ва век века.

¹⁴And the four beasts said, Amen. And the four and twenty elders fell down and worshipped him that liveth for ever and ever.