¹Опет дође реч Господа над војскама говорећи:

¹Again the word of the LORD of hosts came to me, saying,

²Овако вели Господ над војскама: Ревнујем за Сион великом ревношћу, и великим гневом ревнујем за њ.

²Thus saith the LORD of hosts; I was jealous for Zion with great jealousy, and I was jealous for her with great fury.

³Овако вели Господ: Вратих се у Сион и населих се усред Јерусалима, и Јерусалим ће се звати град истинити, и гора Господа над војскама света гора.

³Thus saith the LORD; I am returned unto Zion, and will dwell in the midst of Jerusalem: and Jerusalem shall be called a city of truth; and the mountain of the LORD of hosts the holy mountain.

⁴Овако вели Господ над војскама: Опет ће седети старци и старице по улицама јерусалимским, свако са штаком у руци од велике старости.

⁴Thus saith the LORD of hosts; There shall yet old men and old women dwell in the streets of Jerusalem, and every man with his staff in his hand for very age.

⁵И улице ће градске бити пуне детића и девојака, које ће се играти по улицама.

⁵And the streets of the city shall be full of boys and girls playing in the streets thereof.

⁶Овако вели Господ над војскама: Ако је чудно у очима остатку тог народа у ово време, еда ли ће бити чудно и у мојим очима? Говори Господ над војскама.

⁶Thus saith the LORD of hosts; If it be marvellous in the eyes of the remnant of this people in these days, should it also be marvellous in mine eyes? saith the LORD of hosts.

⁷Овако вели Господ над војскама: Ево, ја ћу избавити свој народ из земље источне и земље западне.

⁷Thus saith the LORD of hosts; Behold, I will save my people from the east country, and from the west country;

⁸И довешћу их, и они ће наставати усред Јерусалима, и биће ми народ и ја ћу им бити Бог, истином и правдом.

⁸And I will bring them, and they shall dwell in the midst of Jerusalem: and they shall be my people, and I will be their God, in truth and in righteousness.

⁹Овако вели Господ над војскама: Нека вам се укрепе руке који слушате у ово време ове речи из уста пророчких од дана кад се основа дом Господа над војскама да се сазида црква.

⁹Thus saith the LORD of hosts; Let your hands be strong, ye that hear in these days these words by the mouth of the prophets, which were in the day that the foundation of the house of the LORD of hosts was laid, that the temple might be built.

¹⁰Јер пре тих дана не беше плате ни за човека ни за живинче, нити беше мира од непријатеља ни ономе који одлажаше ни ономе који долажаше и пустих све људе једног на другог.

¹⁰For before these days there was no hire for man, nor any hire for beast; neither was there any peace to him that went out or came in because of the affliction: for I set all men every one against his neighbour.

¹¹А сада нећу бити као пре остатку тог народа, говори Господ над војскама.

¹¹But now I will not be unto the residue of this people as in the former days, saith the LORD of hosts.

¹²Него ће усев бити миран, винова ће лоза носити плод свој, и земља ће рађати род свој, и небо ће давати росу своју; и све ћу то дати у наследство остатку тог народа.

¹²For the seed shall be prosperous; the vine shall give her fruit, and the ground shall give her increase, and the heavens shall give their dew; and I will cause the remnant of this people to possess all these things.

¹³И као што бејасте уклин међу народима, доме Јудин и доме Израиљев, тако ћу вас избавити те ћете бити благослов, не бојте се, нека вам се окрепе руке.

¹³And it shall come to pass, that as ye were a curse among the heathen, O house of Judah, and house of Israel; so will I save you, and ye shall be a blessing: fear not, but let your hands be strong.

¹⁴Јер овако вели Господ над војскама: Као што вам намислих зло учинити, кад ме разгневише оци ваши, Вели Господ над војскама, и не раскајах се,

¹⁴For thus saith the LORD of hosts; As I thought to punish you, when your fathers provoked me to wrath, saith the LORD of hosts, and I repented not:

¹⁵Тако опет у ове дане намислих да добро чиним Јерусалиму и дому Јудином; не бојте се.

¹⁵So again have I thought in these days to do well unto Jerusalem and to the house of Judah: fear ye not.

¹⁶Ово је шта треба да чините: говорите истину један другом, судите право и мирно на вратима својим;

¹⁶These are the things that ye shall do; Speak ye every man the truth to his neighbour; execute the judgment of truth and peace in your gates:

¹⁷И не мислите један другом зло у срцу свом, и не љубите криве заклетве, јер на све то мрзим, говори Господ.

¹⁷And let none of you imagine evil in your hearts against his neighbour; and love no false oath: for all these are things that I hate, saith the LORD.

¹⁸Потом, дође ми реч Господа над војскама говорећи;

¹⁸And the word of the LORD of hosts came unto me, saying,

¹⁹Овако вели Господ над војскама: Пост четвртог месеца, и пост петог и пост седмог и пост десетог обратиће се дому Јудином у радост и весеље и у празнике веселе; али љубите истину и мир.

¹⁹Thus saith the LORD of hosts; The fast of the fourth month, and the fast of the fifth, and the fast of the seventh, and the fast of the tenth, shall be to the house of Judah joy and gladness, and cheerful feasts; therefore love the truth and peace.

²⁰Овако вели Господ над војскама: Још ће долазити народи и становници многих градова;

²⁰Thus saith the LORD of hosts; It shall yet come to pass, that there shall come people, and the inhabitants of many cities:

²¹Долазиће становници једног у други говорећи. Хајдемо да се молимо Господу и да тражимо Господа над војскама; идем и ја.

²¹And the inhabitants of one city shall go to another, saying, Let us go speedily to pray before the LORD, and to seek the LORD of hosts: I will go also.

²²Тако ће доћи многи народи и силни народи да траже Господа над војскама у Јерусалиму и да се моле Господу.

²²Yea, many people and strong nations shall come to seek the LORD of hosts in Jerusalem, and to pray before the LORD.

²³Овако вели Господ над војскама: У то ће време десет људи од свих језика народних ухватити једног Јудејца за скут говорећи: Идемо с вама, јер чујемо да је Бог с вама.

²³Thus saith the LORD of hosts; In those days it shall come to pass, that ten men shall take hold out of all languages of the nations, even shall take hold of the skirt of him that is a Jew, saying, We will go with you: for we have heard that God is with you.