1[40:20] Хоћеш ли удицом извући крокодила или ужем подвезати му језик?
2[40:21] Хоћеш ли му провући ситу кроз нос? Или му шиљком провртети чељусти?
3[40:22] Хоће ли те много молити, или ће ти ласкати?
4[40:23] Хоће ли учинити веру с тобом да га узмеш да ти буде слуга до века?
5[40:24] Хоћеш ли се играти с њим као с птицом, или ћеш га везати девојкама својим?
6[40:25] Хоће ли се њим частити другови? Разделити га међу трговце?
7[40:26] Хоћеш ли му напунити кожу шиљцима и главу оствама?
8[40:27] Дигни на њ руку своју; нећеш више помињати боја.
9[40:28] Гле, залуду је надати му се; кад га само угледа човек, не пада ли?
1041:10 [41:1] Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?
11[41:2] Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.
12[41:3] Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.
13[41:4] Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?
14[41:5] Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.
15[41:6] Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.
16[41:7] Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.
17[41:8] Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.
18[41:9] Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.
19[41:10] Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.
20[41:11] Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.
21[41:12] Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.
22[41:13] У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.
23[41:14] Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.
24[41:15] Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.
25[41:16] Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.
26[41:17] Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.
27[41:18] Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.
28[41:19] Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;
29[41:20] Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.
30[41:21] Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.
31[41:22] Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.
32[41:23] За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.
33[41:24] Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.
34[41:25] Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.