¹А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;

¹ነገር ግን ከሳምንቱ በመጀመሪያው ቀን ያዘጋጁትን ሽቱ ይዘው ከእነርሱም ጋር አንዳንዶቹ ወደ መቃብሩ እጅግ ማልደው መጡ።

²Али нађоше камен одваљен од гроба.

²ድንጋዩንም ከመቃብሩ ተንከባሎ አገኙት፥

³И ушавши не нађоше тело Господа Исуса.

³ገብተውም የጌታን የኢየሱስን ሥጋ አላገኙም።

⁴И кад се оне чуђаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама;

⁴እነርሱም በዚህ ሲያመነቱ፥ እነሆ፥ ሁለት ሰዎች የሚያንጸባርቅ ልብስ ለብሰው ወደ እነርሱ ቀረቡ፤

⁵А кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога међу мртвима?

⁵ፈርተውም ፊታቸውን ወደ ምድር አቀርቅረው ሳሉ፥ እንዲህ አሉአቸው። ሕያውን ከሙታን መካከል ስለ ምን ትፈልጋላችሁ? ተነሥቶአል እንጂ በዚህ የለም።

⁶Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,

⁶የሰው ልጅ በኃጢአተኞች እጅ አልፎ ሊሰጥና ሊሰቀል በሦስተኛውም ቀን ሊነሣ ግድ ነው እያለ ገና በገሊላ ሳለ ለእናንተ እንደ ተናገረ አስቡ።

⁷Говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.

⁸ቃሎቹንም አሰቡ፥ ከመቃብሩም ተመልሰው ይህን ሁሉ ለአሥራ አንዱና ለሌሎች ሁሉ ነገሩአቸው።

⁸И опоменуше се речи Његових.

¹⁰ይህንም ለሐዋርያት የነገሩአቸው መግደላዊት ማርያምና ዮሐና የያዕቆብም እናት ማርያም ከእነርሱም ጋር የነበሩት ሌሎች ሴቶች ነበሩ።

⁹И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим.

¹¹ይህም ቃል ቅዠት መስሎ ታያቸውና አላመኑአቸውም።

¹⁰А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.

¹²ጴጥሮስ ግን ተነሥቶ ወደ መቃብር ሮጠ፤ በዚያም ዝቅ ብሎ ሲመለከት የተልባ እግር ልብስን ብቻ አየ፤ በሆነውም ነገር እየተደነቀ ወደ ቤቱ ሄደ።

¹¹И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им.

¹³እነሆም፥ ከእነርሱ ሁለቱ በዚያ ቀን ከኢየሩሳሌም ስድሳ ምዕራፍ ያህል ወደሚርቅ ኤማሁስ ወደሚባል መንደር ይሄዱ ነበር፤

¹²А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.

¹⁴ስለዚህም ስለ ሆነው ነገር ሁሉ እርስ በርሳቸው ይነጋገሩ ነበር።

¹³И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус.

¹⁵ሲነጋገሩና ሲመራመሩም፥ ኢየሱስ ራሱ ቀርቦ ከእነርሱ ጋር ይሄድ ነበር፤

¹⁴А они говораху међу собом о свима овим догађајима.

¹⁶ነገር ግን እንዳያውቁት ዓይናቸው ተይዞ ነበር።

¹⁵И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима.

¹⁷እርሱም። እየጠወለጋችሁ ስትሄዱ፥ እርስ በርሳችሁ የምትነጋገሩአቸው እነዚህ ነገሮች ምንድር ናቸው? አላቸው።

¹⁶А очи им се држаху да Га не познаше.

¹⁸ቀለዮጳ የሚባልም አንዱ መልሶ። አንተ በኢየሩሳሌም እንግዳ ሆነህ ለብቻህ ትኖራለህን? በእነዚህ ቀኖች በዚያ የሆነውን ነገር አታውቅምን? አለው።

¹⁷А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?

¹⁹እርሱም። ይህ ምንድር ነው? አላቸው። እነርሱም እንዲህ አሉት። በእግዚአብሔርና በሕዝቡ ሁሉ ፊት በሥራና በቃል ብርቱ ነቢይ ስለ ነበረው ስለ ናዝሬቱ ስለ ኢየሱስ፤

¹⁸А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?

²⁰እርሱንም የካህናት አለቆችና መኳንንቶቻችን ለሞት ፍርድ እንዴት አሳልፈው እንደ ሰጡትና እንደ ሰቀሉት ነው።

¹⁹И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом;

²¹እኛ ግን እስራኤልን እንዲቤዥ ያለው እርሱ እንደ ሆነ ተስፋ አድርገን ነበር፤ ደግሞም ከዚህ ሁሉ ጋር ይህ ከሆነ ዛሬ ሦስተኛው ቀን ነው።

²⁰Како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га?

²²ደግሞም ከእኛ ውስጥ ማልደው ከመቃብሩ ዘንድ የነበሩት አንዳንድ ሴቶች አስገረሙን፤

²¹А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би.

²³ሥጋውንም ባጡ ጊዜ። ሕያው ነው የሚሉ የመላእክትን ራእይ ደግሞ አየን ሲሉ መጥተው ነበር።

²²А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу,

²⁴ከእኛም ጋር ከነበሩት ወደ መቃብር ሄደው ሴቶች እንደ ተናገሩት ሆኖ አገኙት፥ እርሱን ግን አላዩትም።

²³И не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив.

²⁵እርሱም። እናንተ የማታስተውሉ፥ ነቢያትም የተናገሩትን ሁሉ ልባችሁ ከማመን የዘገየ፤

²⁴И идоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше.

²⁶ክርስቶስ ይህን መከራ ይቀበል ዘንድና ወደ ክብሩ ይገባ ዘንድ ይገባው የለምን? አላቸው።

²⁵И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци!

²⁷ከሙሴና ከነቢያት ሁሉ ጀምሮ ስለ እርሱ በመጻሕፍት ሁሉ የተጻፈውን ተረጐመላቸው።

²⁶Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?

²⁸ወደሚሄዱበትም መንደር ቀረቡ፥ እርሱም ሩቅ የሚሄድ መሰላቸው።

²⁷И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму.

²⁹እነርሱ። ከእኛ ጋር እደር፥ ማታ ቀርቦአልና ቀኑም ሊመሽ ጀምሮአል ብለው ግድ አሉት፤ ከእነርሱም ጋር ሊያድር ገባ።

²⁸И приближише се к селу у које иђаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде.

³⁰ከእነርሱም ጋር በማዕድ ተቀምጦ ሳለ እንጀራውን አንሥቶ ባረከው፥ ቈርሶም ሰጣቸው፤

²⁹И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.

³¹ዓይናቸውም ተከፈተ፥ አወቁትም፤ እርሱም ከእነርሱ ተሰወረ።

³⁰И кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им.

³²እርስ በርሳቸውም። በመንገድ ሲናገረን መጻሕፍትንም ሲከፍትልን ልባችን ይቃጠልብን አልነበረምን? ተባባሉ።

³¹Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде.

³³በዚያችም ሰዓት ተነሥተው ወደ ኢየሩሳሌም ተመለሱ፥ አሥራ አንዱና ከእነርሱ ጋር የነበሩትም። ጌታ በእውነት ተነሥቶአል ለስምዖንም ታይቶአል እያሉ በአንድነት ተሰብስበው አገኙአቸው።

³²И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?

³⁵እነርሱም በመንገድ የሆነውን እንጀራውንም በቈረሰ ጊዜ እንዴት እንደ ታወቀላቸው ተረኩላቸው።

³³И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима,

³⁶ይህንም ሲነጋገሩ ኢየሱስ ራሱ በመካከላቸው ቆሞ። ሰላም ለእናንተ ይሁን አላቸው።

³⁴Који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону.

³⁷ነገር ግን ደነገጡና ፈሩ መንፈስም ያዩ መሰላቸው።

³⁵И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб.

³⁸እርሱም። ስለ ምን ትደነግጣላችሁ? ስለ ምንስ አሳብ በልባችሁ ይነሣል?

³⁶А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: Мир вам.

³⁹እኔ ራሴ እንደ ሆንሁ እጆቼንና እግሮቼን እዩ፤ በእኔ እንደምታዩት፥ መንፈስ ሥጋና አጥንት የለውምና እኔን ዳስሳችሁ እዩ አላቸው።

³⁷А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.

⁴⁰ይህንም ብሎ እጆቹንና እግሮቹን አሳያቸው።

³⁸И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?

⁴¹እነርሱም ከደስታ የተነሣ ገና ስላላመኑ ሲደነቁ ሳሉ። በዚህ አንዳች የሚበላ አላችሁን? አላቸው።

³⁹Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам.

⁴²እነርሱም ከተጠበሰ ዓሣ አንድ ቁራጭ፥ ከማር ወለላም ሰጡት፤

⁴⁰И ово рекавши показа им руке и ноге.

⁴³ተቀብሎም በፊታቸው በላ።

⁴¹А док они још не вероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овде шта за јело?

⁴⁴እርሱም። ከእናንተ ጋር ሳለሁ በሙሴ ሕግና በነቢያት በመዝሙራትም ስለ እኔ የተጻፈው ሁሉ ይፈጸም ዘንድ ይገባል ብዬ የነገርኋችሁ ቃሌ ይህ ነው አላቸው።

⁴²А они Му даше комад рибе печене, и меда у саћу.

⁴⁵በዚያን ጊዜም መጻሕፍትን ያስተውሉ ዘንድ አእምሮአቸውን ከፈተላቸው፤

⁴³И узевши изједе пред њима.

⁴⁶እንዲህም አላቸው። ክርስቶስ መከራ ይቀበላል በሦስተኛውም ቀን ከሙታን ይነሣል፥

⁴⁴И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши шта је за мене написано у закону Мојсијевом и у пророцима и у псалмима.

⁴⁷በስሙም ንስሐና የኃጢአት ስርየት ከኢየሩሳሌም ጀምሮ በአሕዛብ ሁሉ ይሰበካል ተብሎ እንዲሁ ተጽፎአል።

⁴⁵Тада им отвори ум да разумеју писмо.

⁴⁸እናንተም ለዚህ ምስክሮች ናችሁ።

⁴⁶И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан;

⁴⁹እነሆም፥ አባቴ የሰጠውን ተስፋ እኔ እልክላችኋለሁ፤ እናንተ ግን ከላይ ኃይል እስክትለብሱ ድረስ በኢየሩሳሌም ከተማ ቆዩ።

⁴⁷И да се проповеда покајање у име Његово и опроштење греха по свим народима почевши од Јерусалима.

⁵⁰እስከ ቢታንያም አወጣቸው እጆቹንም አንሥቶ ባረካቸው።

⁴⁸А ви сте сведоци овоме.

⁵¹ሲባርካቸውም ከእነርሱ ተለየ ወደ ሰማይም ዐረገ።

⁴⁹И гле, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду јерусалимском док се не обучете у силу с висине.

⁵²እነርሱም፤ ሰገዱለትና በብዙ ደስታ ወደ ኢየሩሳሌም ተመለሱ፥

⁵⁰И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.

⁵³ዘወትርም እግዚአብሔርን እያመሰገኑና እየባረኩ በመቅደስ ኖሩ።

⁵¹И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо.

⁵²И они Му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.

⁵³И беху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.