¹И одмах ујутру учинише веће главари свештенички са старешинама и књижевницима, и сав сабор, и свезавши Исуса одведоше Га и предадоше Пилату.

¹ወዲያውም ማለዳ የካህናት አለቆች ከሽማግሌዎችና ከጻፎች ከሸንጎውም ሁሉ ጋር ከተማከሩ በኋላ፥ ኢየሱስን አሳስረው ወሰዱትና ለጲላጦስ አሳልፈው ሰጡት።

²И упита Га Пилат: Јеси ли ти цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш.

²ጲላጦስም። አንተ የአይሁድ ንጉሥ ነህን? ብሎ ጠየቀው። እርሱም። አንተ አልህ ብሎ መለሰለት።

³И тужаху Га главари свештенички врло.

³የካህናት አለቆችም ብዙ ያሳጡት ነበር፤ እርሱ ግን ምንም አልመለሰም።

⁴А Пилат опет упита Га говорећи: Зар ништа не одговараш? Гледај шта сведоче на тебе.

⁴ጲላጦስም ደግሞ። አንዳች አትመልስምን? እነሆ፥ በስንት ነገር ያሳጡሃል ብሎ ጠየቀው።

⁵Али Исус више не одговори ништа тако да се дивљаше Пилат.

⁵ኢየሱስም ከዚያ በኋላ ጲላጦስ እስኪደነቅ ድረስ ምንም አልመለሰም።

⁶А о сваком празнику пушташе им по једног сужња кога искаху.

⁶በዚያም በዓል የለመኑትን አንድ እስረኛ ይፈታላቸው ነበር።

⁷А беше један затворен, по имену Варава, са својим другарима који су у буни пролили крв.

⁷በዓመፅም ነፍስ ከገደሉት ከዓመፀኞች ጋር የታሰረ በርባን የተባለ ነበረ።

⁸И повикавши народ стаде искати што им свагда чињаше.

⁸ሕዝቡም ወጥተው እንደ ልማዱ ያደርግላቸው ዘንድ እየጮኹ ይለምኑት ጀመር።

⁹А Пилат им одговори говорећи: Хоћете ли да вам пустим цара јудејског?

⁹ጲላጦስም። የአይሁድን ንጉሥ እፈታላችሁ ዘንድ ትወዳላችሁን? ብሎ መለሰላቸው፤

¹⁰Јер знаше да су Га из зависти предали главари свештенички.

¹⁰የካህናት አለቆች በቅንዓት አሳልፈው እንደ ሰጡት ያውቅ ነበርና።

¹¹Али главари свештенички подговорише народ боље Вараву да траже да им пусти.

¹¹የካህናት አለቆች ግን በርባንን በእርሱ ፈንታ ይፈታላቸው ዘንድ ሕዝቡን አወኩአቸው።

¹²А Пилат опет одговарајући рече им: А шта хоћете да чиним с тим што га зовете царем јудејским?

¹²ጲላጦስም ዳግመኛ መልሶ። እንግዲህ የአይሁድ ንጉሥ የምትሉትን ምን ላደርገው ትወዳላችሁ? አላቸው።

¹³А они опет повикаше: Распни га.

¹³እነርሱም ዳግመኛ። ስቀለው እያሉ ጮኹ።

¹⁴А Пилат им рече: А какво је зло учинио? А они гласно викаху: Распни га.

¹⁴ጲላጦስም። ምን ነው? ያደረገው ክፋት ምንድር ነው? አላቸው። እነርሱ ግን። ስቀለው እያሉ ጩኸት አበዙ።

¹⁵А Пилат желећи угодити народу пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да Га разапну.

¹⁵ጲላጦስም የሕዝቡን ፈቃድ ሊያደርግ ወዶ በርባንን ፈታላቸው፥ ኢየሱስንም ገርፎ እንዲሰቀል አሳልፎ ሰጠ።

¹⁶А војници Га одведоше у судницу, и сазваше сву чету војника,

¹⁶ወታደሮችም ፕራይቶሪዮን ወደሚባል ግቢ ውስጥ ወሰዱት፥ ጭፍራውንም ሁሉ በአንድነት ጠሩ።

¹⁷И обукоше Му скерлетну кабаницу, и оплетавши венац од трња метнуше на Њ.

¹⁷ቀይ ልብስም አለበሱት፥ የእሾህ አክሊልም ጎንጉነው ደፉበት፤

¹⁸И стадоше Га поздрављати говорећи: Здраво, царе јудејски!

¹⁸የአይሁድ ንጉሥ ሆይ፥ ሰላም ለአንተ ይሁን እያሉ እጅ ይነሱት ጀመር፤

¹⁹И бијаху Га по глави трском, и пљуваху на Њ, и падајући на колена поклањаху Му се.

¹⁹ራሱንም በመቃ መቱት ተፉበትም፥ ተንበርክከውም ሰገዱለት።

²⁰И кад Му се наругаше, свукоше с Њега скерлетну кабаницу, и обукоше Га у Његове хаљине и изведоше Га да Га разапну.

²⁰ከተዘባበቱበትም በኋላ ቀዩን ልብስ ገፈፉት፥ ልብሱንም አለበሱት፥ ሊሰቅሉትም ወሰዱት።

²¹И натераше неког Симона из Кирине, оца Александровог и Руфовог, који иђаше из поља, да Му понесе крст.

²¹አንድ መንገድ አላፊም የአሌክስንድሮስና የሩፎስ አባት ስምዖን የተባለ የቀሬና ሰው ከገጠር ሲመጣ መስቀሉን ይሸከም ዘንድ አስገደዱት።

²²И доведоше Га на место Голготу, које ће рећи: Костурница.

²²ትርጓሜውም የራስ ቅል ስፍራ ወደሚሆን ጎልጎታ ወደተባለ ስፍራ ወሰዱት።

²³И даваху Му да пије вино са смирном, а Он не узе.

²³ከርቤም የተቀላቀለበትን የወይን ጠጅ እንዲጠጣ ሰጡት፤ እርሱ ግን አልተቀበለም።

²⁴И кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацајући коцке за њих ко ће шта узети.

²⁴ሰቀሉትም፥ ልብሱንም ማን ማን እንዲወስድ ዕጣ ተጣጥለው ተካፈሉ።

²⁵А беше сат трећи кад Га разапеше.

²⁵በሰቀሉትም ጊዜ ሦስት ሰዓት ነበረ።

²⁶И беше натпис Његове кривице написан: Цар јудејски.

²⁶የክሱ ጽሕፈትም። የአይሁድ ንጉሥ የሚል ተጽፎ ነበር።

²⁷И с Њим распеше два хајдука, једног с десне, а једног с леве стране Њему.

²⁷ከእርሱም ጋር ሁለት ወንበዶች አንዱን በቀኙ አንዱንም በግራው ሰቀሉ።

²⁸И изврши се писмо које говори: и метнуше Га међу злочинце.

²⁸መጽሐፍም። ከአመፀኞች ጋር ተቆጠረ ያለው ተፈጸመ።

²⁹И који пролажаху, хуљаху на Њ машући главама својим и говорећи: Аха! Ти што цркву разваљујеш и за три дана начињаш,

²⁹የሚያልፉትም ራሳቸውን እየነቀነቁ ይሰድቡት ነበርና። ዋ፥ ቤተ መቅደስን የምታፈርስ በሦስት ቀንም የምትሠራ፥

³⁰Помози сам себи и сиђи с крста.

³⁰ከመስቀል ወርደህ ራስህን አድን አሉ።

³¹Тако и главари свештенички с књижевницима ругаху се говорећи један другом: Другима поможе, а себи не може помоћи.

³¹እንዲሁም የካህናት አለቆች ደግሞ ከጻፎች ጋር እርስ በርሳቸው እየተዘባበቱ። ሌሎችን አዳነ፤ ራሱን ሊያድን አይችልም፤

³²Христос цар Израиљев нека сиђе сад с крста да видимо, па ћемо му веровати. И они што беху с Њим разапети ругаху Му се.

³²አይተን እናምን ዘንድ የእስራኤል ንጉሥ ክርስቶስ አሁን ከመስቀል ይውረድ አሉ። ከእርሱም ጋር የተሰቀሉት ይነቅፉት ነበር።

³³А у шестом сату би тама по свој земљи до сата деветог.

³³ስድስት ሰዓትም በሆነ ጊዜ፥ እስከ ዘጠኝ ሰዓት በምድር ሁሉ ላይ ጨለማ ሆነ።

³⁴И у деветом сату повика Исус гласно говорећи: Елои! Елои! Лама савахтани? Које значи: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?

³⁴በዘጠኝ ሰዓትም ኢየሱስ። ኤሎሄ፥ ኤሎሄ፥ ላማ ሰበቅታኒ? ብሎ በታላቅ ድምፅ ጮኸ፤ ትርጓሜውም አምላኬ፥ አምላኬ፥ ለምን ተውኸኝ? ማለት ነው።

³⁵И неко од оних што стајаху онде чувши то говораху: Ено зове Илију.

³⁵በዚያም ከቆሙት ሰዎች ሰምተው። እነሆ፥ ኤልያስን ይጠራል አሉ።

³⁶А један отрча те напуни сунђер оцта, па натакнувши на трску појаше Га говорећи: Станите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине.

³⁶አንዱም ሮጦ ሆምጣጤ በሰፍነግ ሞላ በመቃም አድርጎ። ተዉ፤ ኤልያስ ሊያወርደው ይመጣ እንደ ሆነ እንይ እያለ አጠጣው።

³⁷А Исус повика гласно, и издахну.

³⁷ኢየሱስም በታላቅ ድምፅ ጮኸ ነፍሱንም ሰጠ።

³⁸И завеса црквена раздре се на двоје с врха до на дно.

³⁸የቤተ መቅደስም መጋረጃ ከላይ እስከ ታች ከሁለት ተቀደደ።

³⁹А кад виде капетан који стајаше према Њему да с таквом виком издахну, рече: Заиста човек овај Син Божји беше.

³⁹በዚያም በአንጻሩ የቆመ የመቶ አለቃ እንደዚህ ጮኾ ነፍሱን እንደ ሰጠ ባየ ጊዜ። ይህ ሰው በእውነት የእግዚአብሔር ልጅ ነበረ አለ።

⁴⁰А беху и жене које гледаху издалека, међу којима беше и Марија Магдалина и Марија Јакова малог и Јосије мати, и Соломија,

⁴⁰ሴቶችም ደግሞ በሩቅ ሆነው ይመለከቱ ነበር፤ ከእነርሱም በገሊላ ሳለ ይከተሉትና ያገለግሉት የነበሩ መግደላዊት ማርያም የታናሹ ያዕቆብና የዮሳም እናት ማርያም ሰሎሜም ነበሩ፥ ከእርሱም ጋር ወደ ኢየሩሳሌም የወጡ ሌሎች ብዙዎች ሴቶች ነበሩ።

⁴¹Које иђаху за Њим и кад беше у Галилеји, и служаху Му; и друге многе које беху дошле с Њим у Јерусалим.

⁴²አሁንም በመሸ ጊዜ የሰንበት ዋዜማ የሆነ የማዘጋጀት ቀን ስለ ነበረ፥ የከበረ አማካሪ የሆነ የአርማትያስ ዮሴፍ መጣ፥

⁴²И кад би увече (јер беше петак, то јест уочи суботе),

⁴³እርሱም ደግሞ የእግዚአብሔርን መንግሥት ይጠባበቅ ነበር፤ ደፍሮም ወደ ጲላጦስ ገባና የኢየሱስን ሥጋ ለመነው።

⁴³Дође Јосиф из Ариматеје, поштен саветник, који и сам царство Божје чекаше, и усуди се те уђе к Пилату и заиска тело Исусово.

⁴⁴ጲላጦስም አሁኑን እንዴት ሞተ ብሎ ተደነቀ፥ የመቶ አለቃውንም ጠርቶ ከሞተ ቆይቶአልን? ብሎ ጠየቀው፤

⁴⁴А Пилат се зачуди да је већ умро; и дозвавши капетана запита га: Је ли давно умро?

⁴⁵ከመቶ አለቃውም ተረድቶ በድኑን ለዮሴፍ ሰጠው።

⁴⁵И дознавши од капетана, даде тело Јосифу.

⁴⁶በፍታም ገዝቶ አውርዶም በበፍታ ከፈነው ከዓለትም በተወቀረ መቃብር አኖረው፥ በመቃብሩ ደጃፍም ድንጋይ አንከባለለ።

⁴⁶И купивши платно, и скинувши Га, обави платном, и метну Га у гроб који беше исечен у камену, и навали камен на врата од гроба.

⁴⁷መግደላዊትም ማርያም የዮሳም እናት ማርያም ወዴት እንዳኖሩት ይመለከቱ ነበር።

⁴⁷А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху где Га метаху.