¹И уђе опет у зборницу, и онде беше човек са сувом руком.

¹ደግሞም ወደ ምኵራብ ገባ፥ በዚያም እጁ የሰለለች ሰው ነበር፤

²И мотраху за Њим неће ли га у суботу исцелити да Га окриве.

²ሊከሱትም፥ በሰንበት ይፈውሰው እንደ ሆነ ይጠባበቁት ነበር።

³И рече човеку са сувом руком: Стани на средину.

³እጁ የሰለለችውንም ሰው። ተነሥተህ ወደ መካከል ና አለው።

⁴И рече им: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу одржати, или погубити? А они су ћутали.

⁴በሰንበት በጎ ማድረግ ተፈቅዶአልን? ወይስ ክፉ? ነፍስ ማዳን ወይስ መግደል? አላቸው፤ እነርሱም ዝም አሉ።

⁵И погледавши на њих с гневом од жалости што су им онако срца одрвенила, рече човеку: Пружи руку своју. И пружи; и поста рука здрава као и друга.

⁵ስለ ልባቸውም ድንዛዜ አዝኖ ዙሪያውን እየተመለከተ በቍጣ አያቸው፥ ሰውየውንም። እጅህን ዘርጋ አለው።

⁶И изашавши фарисеји одмах учинише за Њега веће с Иродовцима како би Га погубили.

⁶ዘረጋትም፥ እጁም ዳነች። ፈሪሳውያንም ወጥተው ወዲያው እንዴት አድርገው እንዲያጠፉት ከሄሮድስ ወገን ጋር ተማከሩበት።

⁷А Исус оде с ученицима својим к мору; и многи народ из Галилеје пође за Њим и из Јудеје;

⁷ኢየሱስም ከደቀ መዛሙርቱ ጋር ወደ ባህር ፈቀቅ አለ፤ ከገሊላ የመጡም ብዙ ሰዎች ተከተሉት፤

⁸И из Јерусалима и из Идумеје и испреко Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико чувши шта Он чини дође к Њему.

⁸እንዴት ትልቅ ነገርም እንዳደረገው ሰምተው ብዙ ሰዎች ከይሁዳ ከኢየሩሳሌምም ከኤዶምያስም ከዮርዳኖስ ማዶም ከጢሮስና ከሲዶና ምድርም ወደ እርሱ መጡ።

⁹И рече ученицима својим да буде лађа у Њега готова због народа, да Му не досађује.

⁹ሰዎቹም እንዳያጋፉት ታንኳን ያቆዩለት ዘንድ ደቀ መዛሙርቱን አዘዛቸው፤

¹⁰Јер многе исцели тако да наваљиваху на Њега који беху накажени болестима да Га се дотакну.

¹⁰ብዙ ሰዎችን አድኖ ነበርና፥ ስለዚህም ሥቃይ ያለባቸው ሁሉ እንዲዳስሱት ይወድቁበት ነበር።

¹¹И духови нечисти кад Га виђаху, припадаху к Њему и викаху говорећи: Ти си Син Божји.

¹¹ርኵሳን መናፍስትም ባዩት ጊዜ በፊቱ ተደፍተው። አንተ የእግዚአብሔር ልጅ ነህ እያሉ ጮኹ።

¹²И много им прећаше да Га не прокажу.

¹²እንዳይገልጡትም በጣም አዘዛቸው።

¹³И изиђоше на гору, и дозва које Он хтеше; и дођоше Му.

¹³ወደ ተራራም ወጣ፥ ራሱም የወደዳቸውን ወደ እርሱ ጠራ፥ ወደ እርሱም ሄዱ።

¹⁴И постави дванаесторицу да буду с Њим, и да их пошаље да проповедају,

¹⁴ከእርሱም ጋር እንዲኖሩና ለመስበክ እንዲልካቸው፥

¹⁵И да имају власт да исцељују од болести, и да изгоне ђаволе:

¹⁵ድውዮችንም ሊፈውሱ አጋንንትንም ሊያወጡ ሥልጣን ይሆንላቸው ዘንድ አሥራ ሁለት አደረገ፤

¹⁶Првог Симона, и надеде му име Петар;

¹⁶ስምዖንንም ጴጥሮስ ብሎ ሰየመው፤

¹⁷И Јакова Зеведејевог и Јована брата Јаковљевог, и надеде им имена Воанергес, које значи Синови грома;

¹⁷የዘብዴዎስንም ልጅ ያዕቆብን የያዕቆብንም ወንድም ዮሐንስን ቦአኔርጌስ ብሎ ሰየማቸው፥ የነጎድጓድ ልጆች ማለት ነው፤

¹⁸И Андрију и Филипа и Вартоломија и Матеја и Тому и Јакова Алфејевог и Тадију и Симона Кананита,

¹⁸እንድርያስንም ፊልጶስንም በርተሎሜውስንም ማቴዎስንም ቶማስንም የእልፍዮስን ልጅ ያዕቆብንም ታዴዎስንም ቀነናዊውንም ስምዖንን፥

¹⁹И Јуду Искариотског, који Га и издаде.

¹⁹አሳልፎ የሰጠውንም የአስቆሮቱን ይሁዳን።

²⁰И дођоше у кућу, и сабра се опет народ да не могаху ни хлеба јести.

²⁰ወደ ቤትም መጡ፤ እንጀራም መብላት ስንኳ እስኪሳናቸው ድረስ እንደ ገና ብዙ ሰዎች ተሰበሰቡ።

²¹И чувши то род Његов изиђоше да Га ухвате; јер говораху да је изван себе.

²¹ዘመዶቹም ሰምተው። አበደ ብለዋልና ሊይዙት ወጡ።

²²А књижевници који беху сишли из Јерусалима говораху: У њему је Веелзевул. Он помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.

²²ከኢየሩሳሌም የወረዱ ጻፎችም። ብዔል ዜቡል አለበት፤ ደግሞ። በአጋንንት አለቃ አጋንንትን ያወጣል ብለው ተናገሩ።

²³И дозвавши их говораше им у причама: Како може сотона сотону изгонити?

²³እነርሱንም ወደ እርሱ ጠርቶ በምሳሌ አላቸው። ሰይጣን ሰይጣንን ሊያወጣው እንዴት ይችላል?

²⁴И ако се царство само по себи раздели, не може остати царство оно;

²⁴መንግሥትም እርስ በርስዋ ከተለያየች ያች መንግሥት ልትቆም አትችልም፤

²⁵И ако се дом сам по себи раздели, не може остати дом онај;

²⁵ቤትም እርስ በርሱ ከተለያየ ያ ቤት ሊቆም አይችልም።

²⁶И ако сотона устане сам на се и раздели се, не може остати, него ће пропасти.

²⁶ሰይጣንም ራሱን ተቃውሞ ከተለያየ፥ መጨረሻ ይሆንበታል እንጂ ሊቆም አይችልም።

²⁷Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најпре јакога не свеже: и онда ће кућу његову опленити.

²⁷ነገር ግን አስቀድሞ ኃይለኛውን ሳያስር ወደ ኃይለኛው ቤት ገብቶ ዕቃውን ሊበዘብዝ የሚችል የለም፥ ከዚያም ወዲያ ቤቱን ይበዘብዛል።

²⁸Заиста вам кажем: сви греси опростиће се синовима човечјим, и хуљења на Бога, макар каква била:

²⁸እውነት እላችኋለሁ፥ ለሰው ልጆች ኃጢአት ሁሉ የሚሳደቡትም ስድብ ሁሉ ይሰረይላቸዋል፤

²⁹А који похули на Духа Светог нема опроштења вавек, него је крив вечном суду.

²⁹በመንፈስ ቅዱስ ላይ የሚሳደብ ሁሉ ግን የዘላለም ኃጢአት ዕዳ ይሆንበታል እንጂ ለዘላለም አይሰረይለትም።

³⁰Јер говораху: У њему је нечисти дух.

³⁰ርኵስ መንፈስ አለበት ይሉ ነበርና።

³¹И дође мати Његова и браћа Његова, и стојећи напољу послаше к Њему да Га зову.

³¹እናቱና ወንድሞቹም መጡ በውጭም ቆመው ወደ እርሱ ልከው አስጠሩት።

³²И сеђаше народ око Њега. И рекоше Му: Ето мати Твоја и браћа Твоја и сестре Твоје напољу питају за Те.

³²ብዙ ሰዎችም በዙሪያው ተቀምጠው ነበሩና። እነሆ፥ እናትህ ወንድሞችህም በውጭ ቆመው ይፈልጉሃል አሉት።

³³И одговори им говорећи: Ко је мати моја или браћа моја?

³³መልሶም። እናቴ ማን ናት? ወንድሞቼስ እነ ማን ናቸው? አላቸው።

³⁴И погледавши на народ који сеђаше рече: Ево мати моја и браћа моја.

³⁴በዙሪያው ተቀምጠው ወደ ነበሩትም ተመለከተና። እነሆ እናቴ ወንድሞቼም።

³⁵Јер ко изврши вољу Божју, онај је брат мој и сестра моја и мати моја.

³⁵የእግዚአብሔርን ፈቃድ የሚያደርግ ሁሉ፥ እርሱ ወንድሜ ነው እኅቴም እናቴም አለ።